Dušan Domović Bulut (39) smatra se pionirom basketa 3x3 na našim prostorima. Reprezentativac Srbije koji je stigao i do velikih uspeha u Sjedinjenim Američkim Državama i na Olimpijskim igrama, a sve je počelo u novosadskom naselju Liman.
Novosađanin koji ponosno nosi titulu jednog od najboljih basketaša svih vremena, ispričao je u MONDO podkastu "Priča za medalju" Andiji Geriću kako je tekla njegova priča, od terena u rodnom gradu, preko pozornice u San Francisku, pa do olimpijskih vrhova.
"Imali smo koš ispred zgrade i tu mi je uvek bilo zanimljivo da dođem. Priča basketa je vrlo prosta kod nas, bar u Novom Sadu, jer basket je masovna rekreacija i nema dečaka i devojčice koji nisu bar jedan put odigrali taj basket. To je školski sport 'Broj jedan', decu uvek puste napolje da igraju fudbal ili se u dvorani igra basket", kazao je Bulut.
"Oduvek je postojala tradicija basketa i u blokovima Beograda i u Čačku je mnogo, mnogo duža nego tradicija ovih FIBA turnira. Basket je za nas bio i neka vrsta socijalizacije i druženja i nekih životnih lekcija. Mi smo morali da idemo na Detelinaru, pa dok ideš družiš se sa ostalima, to je celodnevna aktivnost."
"Mi smo taj basket igrali stalno i bio nam je to i način zarađivanja džeparca. Preko leta smo uvek igrali basket i neke turnire i imali tu sreću da smo pre te 2012. godine nekoliko puta osvojili turnire na lokalnom nivou u Beogradu, pa onda smo putovali u Sloveniju, u Crnu Goru, u Bosnu...Igrali smo sve vrste uličnih turnira. Bilo je i 'jedan na jeda'n i 'dva na dva' i 'tri na tri' i 'četiri na četiri'. Bukvalno smo se prijavljivali na bilo šta, samo da se lopta ubaci kroz koš."
Ubrzo se trud isplatio, Bulut je pomerao granice, stigao do San Franciska i zaigrao u čuvenom zatvoru Alkatrazu.
"I 2011. sam osvojio 'King of the Rock', to je turnir koji se održavao prvo u Novom Sadu na Štrandu. Kao pobednik tog turnira sam se kvalifikovao na državno finale koje se održavalo na Kalemegdanu. Kao pobednik državnog takmičenja bio sam predstavnik Srbije među 64 najbolja igrača sveta u Alkatrazu, u zatvoru u San Francisku", setio se Bulut nastupa u kazamatu zatvorenom još 1963. godine.
"Kroz ta druženja i mrežu ljudi koje sam upoznao saznao sam da FIBA planira internacionalne turnire. Tako sam između 2011. i 2012, dok sam igrao u Makedoniji, skupio ekipu, svi smo se poznavali, bili smo vršnjaci i družili smo se van terena. Predstavio sam im ideju i činilo se da možemo da igramo i da putujemo svetom i da zarađujemo novac", objasnio je Bulut.
Bonus video:
