Zenit je vodio sa ogromnom razlikom, ali je serija Parme iz Perma od više od 20 poena zaredom uspela da nanese težak poraz timu Dejana Radonjića. A sve je zapravo bilo gotovo kada je Terel Karter pri rezultatu 89:84 pogodio uz faul. Na kraju je bio jedan od heroja pobede Parme nad domaćin timom u Winline basket kupu, a posle meča je prošetao svoju novu medalju hodnicima "KSK arene".
"Pogledajte! Danas bronza, sutra možda zlato, bar se tako nadam. Za to igramo", rekao je na početku razgovora za MONDO sjajni centar.
Upoznala ga je ovdašnja publika prošle sezone kada je imao sjajne partije u redovima Igokee, a na Winline basket kupu prvo je Uniksu dao 13 poena uz pet skokova, dok je u pobedi nad Zenitom uz 20 poena imao čak osam asistencija. Deluje da je i kod Evgenija Pašutina koji ga trenira u Permu napredovao.
"Sigurno. Osećam kao da sam dobio mnogo više prilike da gradim igru i budem plejmejker. Prošle godine je trener u Igokei me je stavljao u situacije sa kratkim otvaranjima, učio me je da čitam igru. To mi je bila prva godina da sam u takvoj poziciji. Pokušavao je da me nauči kako da se krećem. To sam usvojio, a sada sam dobio više šanse da budem plejmejker i trener mi veruje", naglasio je Karter.
Na kraju se i on složio da je taj poen uz faul u finišu meča bio ključan za pobedu njegovog tima.
"Sto odsto. Bilo je mnogo drugačijih prilika koje smo iskoristili. Jednom od naših mladih igrača sam posle kratkog otvaranja bacio pas u korner i dao je trojku, ali moji poeni uz faul su definitivno uspeli da nas prebace preko vrha", smatra Terel Karter.
"Nenad mi još šalje savete, on je moj čovek"
U ovoj bronzi koju je osvojio ima i - Nenada Stefanovića.
"Oh, ma 100 odsto je tako. To mi je jedan od omiljenih trenera i on me je mnogo naučio kako da budem profesionalac u Evropi. Čak mi i danas šalje neke savete na čemu da radim i zaista imamo sjajan odnos.Deo ovoga je sigurno zbog trenera Stefanovića.Hvala mu, on je moj čovek. Imali smo jako dobar odnos, za mene je jako bitno da mogu da komuniciram sa mojim trenerima. Još uvek učim, jako sam uzbuđen da napredujem i učim o igri. Želim da igram na visokom nivou i treneri mi to omogućavaju. Jako mi je bitno da komuniciramo, jer nisam uvek u pravu, Treneri koji to shvataju i žele da nauče svoje igrače i koji su spremni da čuju određene stvari, ja ih prihvatam. Trener Stefanović me je mnogo naučio. Nismo imali mnogo problema jer smo se razumeli. Jako je strastven i imali smo mnogo toga zajedničkog, jako smo slični", rekao je Karter uz veliki pozdrav za Nenada Stefanovića.
Evroligaš iz Indonezije
U razgovoru za MONDO u martu rekao je da je evroligaški igrač, a ovim partijama protiv bivših evroligaša je to izgleda i dokazao.
"Mislim da jesam. Ne želim da budem previše razmetljiv, hoću da budem skroman. Neka treneri pričaju o tome. Ipak reći ću da me dosta najboljih timova sa kojima igramo poštuju u smislu kako me čuvaju. Ovi klubovi su nekadašnji evroligaši i ako me oni tako poštuju mislim da to mnogo govori."
Pre Igokee imao je neverovatan put koji je uključivao igranje po najneverovatnijim destinacijama. Ipak nije odustao i smatra da je najbolje još uvek pred njim.
"Igrao sam drugu ligu Portugala, igrao sam u Turskoj, Indoneziji, Kanadi, drugoj australijskoj ligi. Igrao sam tri puta u Portugalu, u Rumuniji i prošle godine sam bio u Igokei. Vrlo sam takmičarski nastrojen. Neko bi možda rekao da sam deluzivan, ali sam uvek smatrao da mogu da budem među najboljima. Mnogo puta sam na mestima na kojima su smatrali da ne treba da budem dokazao da mi je tu mesto. Uspeo sam da se dokažem i nađem način da budem koristan. To je moj način. Pošto sam se kasno razvio želim da vidim dokle mogu da stignem. Kada završim karijeru hoću da kažem: 'Vau, vidi odakle sam krenuo, a dokle sam stigao. To me motiviše svaki put, jer nisam krenuo sa vrha", sumira svoj dosadašnji put u karijeri Terel Karter.
U Los Anđelesu sreo Srpkinju, tad je sve stalo
Iako je igrao godinu dana u Laktašima nije mu iskustvo iz Igokee i iz ABA lige jedina poveznica sa Srbijom. Zapravo oženjen je Srpkinjom Andreom!
"To je bilo potpuno slučajno, imao sam sreće da sretnem svoju divnu suprugu u Los Anđelesu. Bili smo na žurki i tu je bila jedna jako lepa dama. Bio sam ono što jesam, dovoljno blesav da joj priđem i da razgovaram sa njom. U sledećem momentu me žurka nije ni zanimala, samo sam hteo da pričam sa njom. Nastavili smo da razgovaramo i saznao sam da je Srpkinja, a kako je tekla moja karijera na kraju sam dobio poziv iz Igokee. Saznao sam da joj je otac iz Bosne i Hercegovine. Tu sam počeo da učim o Partizanu, Crvenoj zvezdi i sjajnoj košarci na tom prostoru. Sve je kliknulo", počinje svoju srpsku priču Terel Karter.
Iskreno kaže - pre Andree nije znao za Srbiju.
"Nisam znao ništa o Srbiji ni kada smo se upoznali. Osećam da je ona više istakla i prihvatila svoju srpsku stranu otkako smo zajedno. Ranije je stalno posećivala svoju porodicu u Beogradu, ali sada stalno priča sa našim sinom na srpskom. Sin mi ima srpski pasoš tako da osećam da smo kao porodica još više prihvatili tu našu srpsku stranu. Njena mama dolazi i posećuje nas, čuva nam sina i sa njim priča samo na srpskom. Sada kada smo bliže njenoj kući i pogotovo otkako sam igrao u Igokei više smo se orjentisali na tu stranu."
Godinu dana igranja u Laktašima i života u Banjaluci, mnogo srpskih saigrača i supruga Srpkinja... Da li je naučio nešto od srpskog?
"Trudim se čoveče! Problem je što nikada ne ostanem dovoljno dugo u nekoj zemlji da bih potpuno prihvatio kulturu. Od nje i njene mame čujem reči, a u isto vreme pokušavam da naučim ruski ovde. A onda su neke reči slične u ruskom i srpskom, a uz to sam igrao dve godine i u Portugalu... Sada sam rekao ženi da mi je cilj da bolje naučim srpski. Ovog leta će mi kupiti neke knjige, rekao sam njenoj mami da priča sa mnom na srpskom i sada to potpuno prihvatam i pokušavam da naučim jezik", obećava Karter.
"Zvezda ili Partizan? Može!"
Kada je video koliko ljudi u Srbiji vole košarku poželeo je da zaigra kod nas, a sada ima i još razloga za to.
"Hej, nadam se da ću jednog dana imati priliku da igram tamo i da ću dobiti pasoš pa ćemo da vidimo. Skroz sam prihvatio kulturu, učim jezik polako. Dosta reči shvatam, više nego što umem da pričam. Neke reči razumem kada su deo razgovora. Sve sam bolji, trudim se."
A kada bi pozvali Crvena zvezda ili Partizan... "Sto odsto bih došao! Mislim da bi njena porodica to volela iz mnogo razloga. Jedan je to što bi im mi bili blizu, a druga što bi im unuče bilo tu. To su jako dobri klubovi i obožavam tu atmosferu. Mi i ovde u Permu imamo sjajne navijače, najbolje u ligi, to mi mnogo znači i daje mi mnogo energije i motivacije."
Sin kaže "da" i "poljubac"
Pitai smo ga i na kom će jeziku biti prve reči njegovog sina.
"Već su na srpskom! Ne kaže yes, on kaže da! Kada god ga pitamo da li nešto želi on kaže da. Kada njena mama dođe i priča na srpskom sa njim on razume. Recimo poljubac znači "kiss" je l' tako? On to razume, tako da definitivno razume dosta srpskog."
A kada karijera bude gotova porodica Karter će probati da - ne bira. "Čoveće, ludo je što smo upravo imali taj razgovor. Mislim da ćemo imati kuće i u Americi i u Srbiji. Sve će zavisiti dosta od toga koliko ćemo dugo biti ovde, kako će mi se sin uklopiti u Evropi. Ako mu se svidi, nemam nikakav problem da ostanem. Meni se jako sviđa u Evropi i jedini razlog što idem kući je da bih video mamu i stariju ćerku koja ima osam godina. Sviđa mi se kultura u Evropi i kada sam bio u Igokei jako mi se dopadalo."
U poređenju sa Amerikom izgleda da je Srbija i dalje bolje mesto za odgajanje porodice i porodični život.
"Sviđa mi se srpski način života jer je veoma orijentisan na porodicu. To mi je jako bitno, ja želim da živim tako. Porodica mi je jako mala i kada god sam bio u timu sa Srbima uvek sam se osećao kao kod kuće. Bili su tu za mene, podržavali su me, bili su pozitivni. Osećam kao da postoji mnogo porodičnih vrednosti tu i ja to podržavam."
Radio je prošle godine sa Nenadom Stefanovićem, a sada radi sa Evgenijem Pašutinom. Teško je reći ko je strožiji...
"Oh, čoveče! Osećam kao da su srpski treneri stroži. Ali nije to neka ludačka disciplina, samo su čvrsti. Kažu ti šta se radi, odmah prelaze na stvar. Ali imao sam samo jednu godinu sa srpskim trenerom, tako da ću do kraja karijere imati bolji odgovor na tvoje pitanje", završio jhe svoj razgovor za MONDO Terel Karter.
Stigao je od Indonenezije do Laktaša, pa odatle do dalekog Perma, grada grofova Stroganov - sve sa Srpkinjom pored sebe. Ko zna - možda ga vidimo i u Srbiji naredne sezone. Znamo ko bi to voleo.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
· Reaguj