Stoji i dugo će stajati rekord Žarka Varajića, ako ne i zauvek. Kada je Bosna 1979. godine postala šampion Evrope Varezeu je dao 45 poena u finalu, u ono doba kada još nije bilo trojki. Rođenjem Nikšićanin, a izborom Sarajlija, na kraju je 2019. godine umro u Beogradu. Posle ratnih užasa u Sarajevo je dolazio, ali nije nalazio tu onaj grad koji je nekada voleo.
"Odlazim tamo, ali nije Sarajevo što je nekad bilo, nema onu nekadašnju dušu, šarm koji ga je krasio. Nekada je bilo sve s ljubavlju. Ljubav, poštovanje, srdačnost..., Sve je to bilo gotovo opipljivo. Sada tamo nema onih ljudi koji su činili taj grad. A činili su ga "Indeksi", Čola, Brega, Kusta... Slušali smo muziku "Indeksa". I sad kad čujem "Plimu" i "Bacila je sve niz reku", srce počne da udara. I ja uvek kažem: svuda i svagda, sve zavisi od ljudi", rekao je u jednom davnom intervjuu Varajić.
"Ne dirajte mi u to"
Sa Mirzom Delibašićem nije samo osvojio Evropu u dresu Bosne, prošao je kroz život sa njim. Bili su najbolji prijatelji, kumovi, a čuli su se neposredno pred Mirzinu smrt. Teško bolestan sa tek 47 godina iz Sarajeva nije hteo da ide.
"Ne dirajte u to, mi smo bili i kumovi...Kad je počeo rat, ja sam, kao i većina mojih prijatelja, napustio Sarajevo, a on je ostao, misleći da večno tamo ostane. Znao sam da je teško bolestan. Bio je to razgovor koji nije imao onaj impuls kada smo bili u timu. Pitao sam, razmišlja li da potraži lečenje negde izvan Sarajeva. A znao sam, budući da je igrao za Real, da su mu i Španci nudili da se leči tamo... Molim vas, nemojte da idemo duboko u tu priču. Moj kum na venčanju, Mirza, ubrzo je i umro, i nemojte me pitati koliko žalim što se nismo sreli. Eto, darnuli ste me da pričam o Sarajevu. A priča o Sarajevu nije priča bez ljudi u njemu", rekao je Varajić.
"Ovo je vaša medalja, zakleli su me da je vratim"
Varajić je sa Bosnom osvojio Evroligu, dve titule šampiona Jugoslavije i dva kupa, a sa reprezentacijom bio je srebrni na Olimpijskim igrama i zaltni i bronzani na Eurobasketu. Kada je završio karijeru ostao je u Sarajevu, ali morao je da beži od krvavog građanskog rata. Suprugu Miru i ćerke Bojanu i Jelenu je prvo poslao iz grada, jer je mislio da će se sve brzo smiriti. Na kraju je 25. maja 1992. sa jednom torbom izašao iz stana. Stana koji su dva sata kasnije obili i opljačkali.
"U glavi sam imao samo jedno: ovo će brzo proći, vratiću se. A onda: šta ako se ne vratim? Preda mnom je bio čitav moj život, najlepši deo mog života... Ko to može tek tako da potisne? Kada sam došao u Beograd, posle nekog vremena potpuno mi je bilo jasno gledajući slike iz mog nekada lepog grada, video sam: povratka nema. Otuda su stizale vesti, propraćene fotografijama, da sam se pridružio srpskim snagama. Da se čak u tenku krećem na ratište. Zamislite mene, ovakvog dva sa dva, u tenku... Kako su pričali o meni, tako su pričali i o Mirzi.
Bila je to zaista jedna lepa skulptura košarkaša sa loptom u rukama, na mermernom postamentu.. Eto, zbog toga mi je žao, mislim da takvih priznanja više i nema. Ali želim da vam ispričam da mi se posrećilo kada je pre koju godinu došao jedan momak, potpuno meni nepoznat, i rekao: "Ovo je vaša medalja. Deda me je zakleo da vam je uručim." Ko zna ko je tu olimpijsku medalju iz mog stana uzeo i gde je ona sve bila dok se meni nije vratila. Eto, opet vam govorim, svuda i svagda ima ljudi."
"Na ulazu stana zatekao sam tarabu, pečat i gole zidove"
"Kada odem u Sarajevo, stare Sarajlije me pitaju: Kada se vi, gospodine Varajiću, vraćate? Ne odgovorim ništa. E, da je Sarajevo što je nekad bilo..."
Vratio se 2001. godine Varajić u Sarajevo da preuzme šta je ostalo od stana i imovine i nije mnogo toga ostalo. Samo goli zidovi.
"Dočekao me je čovek iz agencije, otišli smo na moju nekadašnju adresu. Na ulazu mog stana zatekao sam tarabu, na njoj nekakav pečat. Pomerili smo tu tarabu, ušli smo... Ispred nije bilo ništa. Ni vrata, ni štokova, ni slavina, utičnica, prekidača... Samo goli zidovi. Kažem ja ovom momku, da napravimo zapisnik o zatečenom stanju. Ja diktiram, on piše. Kad smo to završili, on me pita: Pa, šta će vam ovo? Kažem mu: Pa da poneseš u agenciju! On mi odgovara: Nepotrebno, ništa od ovoga vam se ne priznaje Bez obzira na sve nevolje kroz koje sam prošao, mogu da kažem da sam zadovoljan čovek. Sačuvao sam porodicu. Sve se može nadoknaditi, svaka kuća obnoviti, samo je život jedan. A samo porodica, jedino pravo utočište", dodao je Varajić.
Na kraju su ga izbrisali iz monografije KK Bosne, kao i Rašu Radovanovića. Svelo se sve što je uradio za klub na - nešto radnog staža u knjižici. Ipak, u Beogradu je sa godinama ponovo stvorio život i bio je bitna figura u srpskoj košarci, od dolaska iz Sarajeva pa do smrti 2019. godine,
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO:
· Reaguj