"Orlovi" prema svim raspoloživim parametrima imaju odličnu šansu da budu uspešni na Svetskom kupu u Kini. Prva faza završava se 5. septembra, druga traje do 9. septembra, a dan kasnije kreće četvrtfinale.
Utakmicom Srbije i Angole, u okviru D grupe Fošanu, u subotu (9.30 po srednjeevropskom vremenu) počinje 18. šampionat sveta u košarci, drugi otkako ga je FIBA zvanično preimenovala u "Svetski kup", a prvi još od onog u Urugvaju 1967. koji se održava u neparnoj godini.
FIBA je iz marketinških razloga pomerila Mundobasket iz 2018. u 2019, sa primarnom idejom da izbegne "poklapanje" sa Svetskim prvenstvom u fudbalu, koje je bilo na snazi od 1970. godine.
Iz toga su proistekle krupne promene u globalnom košarkaškom kalendaru, a Mundobasket je dobio na značaju kao primarno takmičenje na kome može da se obezbedi nastup na Olimpijskim igrama, koje su sada samo godinu dana kasnije.
Po starom sistemu je sa SP na OI išao samo šampion, većina "viza" delila se preko kontinentalnih šampionata, a ostatak na dodatnim kvalifikacionim turnirima.
U Kini 2019. će pravo nastupa u Tokiju 2020. obezbediti sedam zemalja - po dve najbolje plasirane iz zona Evropa i Amerika, a po jedna iz zona Azija, Afrika i Okeanija. Japan će učestvovati kao domaćin, dok su za dodatne kvalifikacije ostavljene četiri "vize".
Zato će se posle četvrtfinala, osim za medalje, razigravati za plasman od petog do osmog mesta, što u Španiji 2014. nije bio slučaj.
Posle tri Mundobasketa sa po 24 zemlje učesnice, u Kini će ih prvi put biti 32 - iz Evrope 12, iz Azije i Okeanije osam, iz Amerike sedam i iz Afrike pet.
Zbog toga što su kvalifikacije većim delom igrane tokom klupske i NBA sezone, sve velike košarkaške nacije borile su se za prolaz u oslabljenim sastavima, a "ceh" su neodlaskom na SP platili Slovenija, aktuelni evropski šampion, zatim Letonija i Hrvatska, koje bi u optimalnim uslovima vrlo verovatno ostvarile cilj.
Reprezentacije su na Mundobasketu podeljene u osam grupa, iz kojih će se po dve najbolje (ukupno 16) plasirati u drugu grupnu fazu.
Meč dve selekcije koje idu dalje ulazi u tabelu nove grupe, u kojoj svima slede još po dve utakmice. Iz četiri grupe ponovo će se tražiti po dve najbolje ekipe, koje će biti akteri "nokaut" faze (od 10. do 15. septembra).
Ranije je ona počinjala osminom finala, sada će četvrtfinalom.
Ono što nas - uvereni smo - neće zanimati mnogo, ali nije zgoreg pomenuti, 16 selekcija koje ispadnu iz trke za medaljama, takođe će igrati drugu grupnu fazu, za plasman od 17. do 32. mesta.
Gradovi domaćini su Peking, Fošan, Vuhan, Šenžen, Donguan, Nanđing, Šangaj i Guangdžou.
Ko može do titule, ko su najozbiljniji kandidati za medalje?
Odgovor na ovo pitanje u velikoj meri je uslovljen izostancima brojnih asova, što zbog povreda, što iz nekih drugih razloga.
Na ovom polju prednjače Amerikanci, branioci titule iz Madrida, čiji trener Greg Popović neće moći da računa na nekoliko desetina igrača sa preliminarne liste. Među onima kojima se nadao, a neće ih imati, najzvučnija imena su Džejms Harden i Entoni Dejvis. Da imaju samo njih dvojicu, bili bi izraziti favoriti za zlato, ovako, utisak je da je sve otvoreno.
I dalje su jaki, ali neće moći dominantno do zlata, kao 2016. i 2014.
Reprezentacijama "ostatka sveta" takođe će nedostajati jako bitni igrači, pitanje je koliko dobre zamene su im pronađene i koliko je ko modifikovao igru da "sakrije" hendikep.
Ljubitelje košarke neće u narednih 16 dana oduševljavati Miloš Teodosić, zatim Aleksej Šved, Timofej Mozgov (Rusija), Toma Ertel, Žofri Lovernj (Francuska), Nikolo Meli (Italija), Pau Gasol, Serhio Rodrigez, Nikola Mirotić, Serž Ibaka (Španija), Ben Simons (Australija), Jan Veseli (Češka), Al Horford, Karl Entoni Tauns (Dominikanska Republika), Endru Vigins, Kori Džozef, Keli Olinik, Tristan Tompson (Kanada), Džej Džej Barea (Portoriko)...
Sa njima bi to definitivno bio drugačiji Mundobasket.
Selektor Srbije Aleksandar Đorđević i navijači "orlova" mogu da budu prezadovoljni što je posle tri godine ponovo tu Nikola Jokić, zvanično najbolji NBA centar u sezoni 2018/19, jer bi to u svakoj situaciji bio veliki plus, a naročito kada neki konkurenti ne mogu da računaju na neke od svojih glavnih poluga.
Pored Jokića je tu plejada NBA i evroligaških igrača, koja raspolaže talentom i dovoljnom količinom iskustva da hladnokrvno i profesionalno pristupi velikom takmičenju.
Tu je i sjajan stručni štab, koji je od 2014. predvodio nacionalni tim do tri srebrne medalje i jednog četvrtog mesta. Sa Đorđevićem na klupi, nikada ispod polufinala! I to je pokazatelj da se radi o ekipi koja ima "glavu i rep", bez obzira na to ko eventualno izostaje.
Ako pričamo dalje o rivalima - onima koji su došli u Kinu - izdvajaju se po individualnom rejtingu Kemba Voker i Kris Midlton (SAD), Janis Adetokunbo, Nik Kalates i Kostas Slukas (Grčka), Rudi Gober, Nikola Batum i Evan Furnije (Francuska), Mark Gasol, Riki Rubio i Serhio Ljulj (Španija), Peti Mils i Džo Ingls (Australija), Jonas Valančunas i Domantas Sabonis (Litvanija), Marko Belineli i Danilo Galinari (Italija), Džedi Osman, Ersan Iljasova i Skoti Vilbekin (Turska), Fakundo Kampaco i Luis Skola (Argentina), Al Faruk Aminu i Džoš Okogi (Nigerija), Nikola Vučević (Crna Gora), Tomaš Satoranski (Češka)...
Naravno, pojedinačni kvalitet košarkaša i snaga ekipe "na papiru", samo su preduslov za dobru timsku igru i visok plasman. Čini se da smo i na tom polju odmakli mnogima...
"Orlovi" su tokom priprema bili najsigurniji sa skorom 9-0, zbog čega ih je i FIBA svrstala na prvo mesto svog "Power rankinga", neki drugi favoriti beležili su "šarene" rezultate (Španija je pre nekoliko dana izgubila 19 razlike od desetkovane Rusije), ali sve to pada u vodu na dan početka takmičenja.
Faktor koji će sigurno uticati na razvoj situacije na Mundobasketu je žreb.
Domaćin Kina je imao sreće (kako drugačije to nazvati u jednom ovakvom tekstu?) da izvuče Poljsku, Venecuelu i Obalu Slonovače, što je verovatno najslabija grupa u novijoj istoriji svetskih prvenstava. Kao da to nije dovoljno, u drugoj fazi će se grupa A "ukrstiti" sa grupom "B", u kojoj su Argentina, Rusija, Nigerija (ima lepu šansu da iznenadi!) i Južna Koreja.
U grupi "C" Španija ne bi trebalo da ima dostojnog rivala (Portoriko, Tunis, Iran). Srbija je izraziti favorit grupe "D", a Italija isto tako izraziti favorit za drugo mesto.
Uz partije na očekivanom nivou, četvrtfinale ne bi smelo da izmakne, a tamo bi Jokara i drugovi čekali Argentinu, Nigeriju, Rusiju, Kinu... Teško da u toj fazi Mundobasketa može lakše!
U drugom delu "kostura", kao potpuno drugačiji primer od "kineske", imamo grupu "H", iz koje će odmah morati da ispadne jedna vrlo kvalitetna ekipa - Kanada, Australija ili Litvanija.
Da su Kanađani došli u najjačem sastavu, to bi bila tri legitimna kandidata za medalje u istoj grupi, dok će se na nekom drugom mestu za prolaz boriti trećerazredne ekipe... Definitivno veliki kiks FIBA i pokazatelj da aktuelni sistem rangiranja reprezentacija nije dobar!
Ali, što se tiče aktuelnog Mundobasketa, to je gotova priča. Grupe su odavno određene, pripreme završene, turnir počinje. Vreme je da se sav fokus usmeri na teren, direktnog protivnika i kako doći do pobede.
Prvak može biti samo jedan, na pobedničkom postolju biće mesta za tri zemlje, a na Olimpijskim igrama za sedmoro. Tipujemo da će Srbija 15. septembra biti makar u dve od te tri kategorije.