ODBIO 5 PUTA VIŠE NOVCA ZBOG SVETOG GRALA S PARTIZANOM! Intervju: Za 2 godine evropski trofej, nek to bude cilj!

Pričalo se mnogo o Evroligi i Željku Obradoviću. Nadali su se Grobari da Igor Duljaj i ekipa mogu da donesu trofeje u Humsku. Bojan Janić je vratio crno-belu publiklu na odbojku. Ali trofej sa najviše adrenalina doneo je Đorđe Ćirković i rukometaši koje su svi na početku sezone otpisalI!

Partizan je na startu EHF kupa ispao od Hafnarfjordura, a situacija je u prvih nekoliko meseci bila takva da je malo ko pamti. Jedva da je imao Ćirković sedam igrača da pošalje na teren. "Za oko tri i po decenije u profesionalnom sportu ovo mi je jedna od tri najteže sezone, a utoliko je draže. Ogromna satisfakcija da ćemo bar sa jedim trofejem završiti sezonu",ističe on.

Počela je sezona bez Zečevića, Popovića, Kovačevića i Barjaktarevića, protiv Islanđana su se igrala dva egal meča sa - dva beka u ekipi! Bez izmene... "Tako je bilo u dva meča, pa dve važne utakmice u prvenstvu, čak i u derbiju smo igrali sa sedam igrača, ko počne taj i završi. Jedno mesec i po dana bez trenažnog procesa koji je mogao da bude adekvatan, morao je da se prilagođava. Teško se i prisetiti, mada možda i slatko jer kad prođete taj put i više cenite sve."

20 GODINA PREŽIVLJAVAMO!

Rekao je Đorđe Ćirković i da su Partizan "vile proljuljale" do pobede nakon sedmeraca. Međutim, ako je crno-beli tim tako prošao u polufinalu, pa na isti način došao i do trofeja... Možda nije slučajno?

"Mogu da se pravim da imam tačan odgovor na to pitanje. Ja bih najviše voleo da je to karakter, da su oni kao momci sazreli, da stasavaju u pobednike. Ja bih to voleo da verujem jer bilo kakvo objašnjenje da dam neko će me pitati: 'Tokom utakmice su ti promašili pet penala, a onda su u seriji dali pet, Kako?' Oni su mi rekli da nikada nisu dobili ranije na sedmerce i u završnici. Sada se to u Pančevu okrenulo i ja hoću da verujem da su oni sazreli kroz taj proces i da postaju mentalno čvršći i jači. Sad vidim i kod njih veru da ne mogu da izgube takve trenutke!"

A zašto je to bitno? Iz mnogo razloga, kako za Partizan, tako i za Srbiju! "Iz mnogo aspekata je bitno. Iz trenerske vizure, na stranu i trofej, vi hoćete da svoje igrače, mlade ljude sa kojima radite u trenutku kada dođe borba za trofeje vidite nasmejane i srećne. To je moj trenerski princip. to mi je važnije od bilo čega. Sa druge strane mi ovde imamo nekoliko reprezentativaca, imamo neke potencijalne reprezentativce, vrlo je važno za njihov razvoj karijere da oni u 21, 22. godini osete tu moć i da značajno učestvuju u osvajanju trofeja. To je podstrek za dalji rad i oni već na početku karijere počinju da razmišljaju kao šampioni, a ne kao gubitnici. Posebno zato što ima tu nekih igrača koji su bili osporavani da ne daju u kritičnim trenucima dovoljno, da će uvek tada podbaciti, da neće dati svoj maksimum. Upravo su ti momci nekoliko puta u ključnim trenucima bili na vrhunskom nivou. Ostavili su te priče iza sebe i sada u dalji sportski život u narednih deceniju, deceniju i po idu kao šampioni", objašnjava nekadašnji trener Vojvodine, Konstance i Rabotnika.

Videli smo i neke nemile scene na tribinama kako u finalu kupa Partizan - Vojvodina, tako i u plejautu Superlige u duelu Dubočice i Crvene zvezde u Leskovcu. Međutim, da ne gledamo to sa negativne strane, da li je to ipak dokaz da ništa kao rukomet ne može tako lako da zapali srpsku publiku?

"Da počnem sa nekim činjenicama. Mislim da je u poslednjih 20 godina rukomet od našeg najtrofejnijeg sporta prešao put kroz do sporta koji je najviše propatio. I u muškoj i u ženskoj konkurenciji je pogašeno mnogo klubova, a većina ekipa koristi strategiju niskih ciljeva jer nemaju budžete, ne mogu da planiraju ništa jer dobiju novac samo da funkcionišu. To su uslovi u kojima rukomet bitiše poslednje dve decenije, a u poslednjih četiri-pet godina pojavilo su se četiri-pet ekipa gde ima značajnih ulaganja koja su iz godine u godinu sve veća. Normalno je da onda na terenu dobijamo veći kvalitet. Sada ga dobijamo sporadično u jednoj-dve utakmice i naravno da je svima nama u interesu da ovakve mečeve gledamo bar jednom mesečno. Preduslovi za to su kontinuirano ulaganje u sportske klubove. Ja nemam dilemu da bi to bilo tako. A sa druge strane mislim da nema sporta koji može da vam priušti u 60 minuta toliko uzbuđenja kao rukomet", govori za MONDO Đorđe Ćirković.

NISAM GLEDAO PENALE, GLEDAO SAM GROBARE!

Meč finala kupa je zaista utakmica koja će se prepričavati. Igralo se sa praktično četiri poluvremena - prvim, pa onda prekidom pred kraj, drugim i pauzom između produžetaka i sedmeraca. Satima je trajao meč i sve vreme držao pažnju, ali zapravo Ćirković pamti jedan isti takav!

"Posle prvih 20 minuta je delovalo da jedna takva ekipa kao što je Vojvodina, koja ima takve igrače, igra takvu odbranu, ima takve evropske mečeve iza sebe, dominira poslednjih deset godina, zna da igra takve mečeve, da će teško da ispusti takvu prednost. Međutim, šta je tu bila varka? Mi smo znali da imamo dva-tri preduslova da igramo egal meč sa Vojvodinom. Jedan od njih da oborite njihov ritam igre i da ne pravite tehničke greške jer je tehnička greška ispred njihove odbrane ravna samoubistvu. Mi smo punih 70 minuta igrali sa pet tehničkih grešaka. Nije razlika u kvalitetu igre bila takva kao što je govorio semafor, pet-šest razlike. To je bukvalno bila razlika u jednoj odluci i u tri sedmerca. Možete da gubite ili vodite pet-šest razlike na vrlo različite načine. Kvalitet igre je bio gol za gol, u trenutku kada su vodili 10:7 mi smo imali tri promašena sedmerca. U prvom poluvremenu je razlika bila u Trnavcu i nekoliko naših odluka", ističe on, pa govori o visokoj i agresivnoj odbrani koja je svela Vojvodinu na šest golova u drugih 30 minuta igre: "U trenutku kada pripremate iznenađenje kakvo smo mi pripremali nikada ga ne nudite na prvom delu meča. Zato smo to planirali i spremali u drugom delu meča kako im ne bismo dali vremena da se adaptiraju. Opet se vraćam na to da je tu grupa momaka kojima kada kažeš da treba da se premesti planina oni ne pitaju ni zašto ni kako nego samo: 'Kad da počnemo sa tim?' Neverovatna energija i želja je tu."

Videli smo Šotića i Jovića koji su sa krila ulazili da igraju presing na Puhovskom, koji su igrali odbranu na pozicijama dva i tri... Toga nema u srpskom rukometu i zbog toga i reprezentacija pati, jednostavno su skoro nepostojeća krila koja mogu tako nešto.

"Ovaj moderan sport i moderan rukomet se razvija tako da sve teže imate igrača u jednom pravcu. Moderni rukomet zahteva igrača u oba pravca, sve je manje prostora za izmene bez ozbiljnog kažnjavanja. Jeste nam prednost da i Šotić i Jović igraju celu ovu sezonu u toj ulozi. Mi smo Vojvodinu limitirali na šest golova u drugom poluvremenu, to ni u Evropi niko nije uradio. Stizali su sve, rastrčali su se, jeste to prednost, ali je potrebno da to kontinuirano igraju. Jeste, to je problem i u reprezentaciji što nemamo krila koja mogu da odgovore na dva i tri. Meni je žao, ja na klupi imam dva fenomenalna igrača u napadu trenutno, Peštića i Kovačevića. Ja mislim da je to napadački potencijal za Bundesligu, Ali ovde protiv Vojvodine oni moraju da imaju učinak 90 odsto da to ne bi bilo kažnjeno jer trenutno mogu da odgovore samo napadački. Peštić je na Islandu imao sjajno napadačko veče i izgledao je kao rukometna zvezda, ali ovde na Banjici kada nije imao takvo napadačko veče to je delovalo potpuno drugačije", objašnjava Ćirković.

Tokom meča su se redom povređivali, Jović, Obradović, Zečević, Kojadinović i Mićić su imali probleme, a utakmica je stalno prekidana... Kako je tim uspeo da ostane koncentrisan, fizički prisutan, jak i na kraju da pobedi? "Ušli smo u momentum na početku drugog poluvremena, ušli smo svi kompletno u dobru energiju, kao da smo rekli da nećemo da izgubimo ovu utakmicu i da ćemo da uložimo energiju do kraja. Ja sam se prisećao pre nekoliko dana pre 20 godina kao igrač u Vojvodini imao sam identičan scenario u polufinalu i finalu Kupa Srbije. Sa identičnim rezultatom kao što je bio u Pančevu, sa identičnim serijama penala i bilo je završeno posle sedam penala. I u finalu je bilo nerešeno sa Partizanom i došla je pobeda posle penala. Kao igrač sam to proživeo, ali ovo je mnogo teže, moram priznati da nisam gledao penal seriju u Novom Sadu. Gledao sam samo reakciju navijača i znao sam da smo osvojili!", otkriva ovaj do sada nepoznat detalj trener crno-belih i otkriva kako se došlo do trijumfa: "Tu je potrebna samo vera, vera da će to stati na vašu stranu. Ulaganje energije, da verujemo jedni drugima i da damo sve od sebe. Počeo sam sa tom rečenicom da je i za čudo potrebno vreme. Potrebno je da prođe taj jedan period rada i odricanja, na taj način se gradi samopouzdanje."

TAKAV TREBA PARTIZANU I SRBIJI - MLAD, HRABAR, BEZOBRAZAN!

Nikola Zečević je u momentu kada je prošle sezone bio na korak od toga da ode na Evropsko prvenstvo sa reprezentacijom doživeo tešku povredu. A sada se vratio i bukvalno sa jedne noge šutirao ključne sedmerce u meču!

"U sledećoj sezoni on će u punom kapacitetu doći do izražaja. To je takmičar kakav je potreban Partizanu i reprezentaciji. Čim on kroči na teren svi oko njega postaju bolji. Ono što je vrlo važno za njega je da je imao baš loše partije protiv Uba i Vranja, ali nikad nije podbacio u važnom meču. To govori da se radi o izuzetnom takmičaru, koji veruje u sebe. On je peto-šesto rešenje za izvođenje sedmeraca, ali kad treba on uzme i pogodi bez obzira na to. Preuzima odgovornost u teškim napadima, kada je egal, kada se lomi, nema nikakav problem da šutne", govori trener o beku kome je sa 21 godinom dao kapitensku traku. "Niko mu to ne bi dao slučajno. Znači da mu veruje ekipa, mi u stručnom štabu... On ima dozu sportske drskosti i bezobrazuluka. Uz neki pravilan razvoj ja ga očekujem da sledeće godine baš dominira."

Sada znamo da će Uroš Kojadinović, najbolji strelac Superlige i crno-beli reprezentativac, sledeće godine u Tuluz kod Denija Anđelkovića, a da li neki sličan transfer čeka i Zečevića? Ako pitate njegovog trenera, on se nada nečem drugom.

"Ja bih ipak više voleo zbog svega o čemu sam pričao i zbog toga koliko je rukomet propatio da ovo bude neki trenutak u kome Partizan ne da više da ovakvi igrači idu. Ovde se prođe najteži mogući rad, četiri godine sa tim momcima, da steknu neko iskustvo, znanje i obuku, a onda u trenutku kada oni treba da daju Partizanu da napuštaju klub. Da mi postajemo razvojna liga za Francusku, Španiju, Nemačku... Da odrađujemo taj najteži posao u razvoju igrača i da onda oni troše tu decu. Ja bih voleo da to stane. Zečević u nekim izjavama kaže da vidi sebe i posle 25. godine u Partizanu i Partizan to želi. Da prođe baš sa njim taj proces, da igrač koji je ovde sazreo, izrastao da u naredne tri-četiri godine vrati Partizanu."

Kojadinović je išao sličnim putem jer je imao ponuda da i ranije ode sa Banjice za mnogo veći novac nego što dobija u Partizanu. Ipak, prepoznao je da nisu baš tačne priče o tome kako naši treneri nisu stručni i kod Krželja i Ćirkovića izbrusio talenat u ozbiljan kvalitet.

"Ne da nije tako nego malo ljudi to prati. Kad kažete srpski treneri ne znaju ja sad mogu da nabrojim naših četiri-pet koji dobijaju najbolje trenere preko. Opet se vraćam, mi treba da prepoznamo strateške tačke koje su problematične, a to je budžet. Mi u Zakonu o sportu koji ima 197 tačaka nemamo nijednu tačku koja precizira finansiranje sportskih klubova. A sportski klub se definiše kao osnovna jedinica sportskom sistema. Pre bilo koje priče o trenerima, sistemima, prvo to kada dobijemo jedan optimalan broj ekipa, da bude ulaganja u desetak klubova kao u Rumuniji, Mađarskoj, Makedoniji... Kada može da se planira srednjeročno, da možete da potpisujete igrače, da imate optimalan broj igrača, to su tek uslovi gde možete da pričate da li trener nešto zna ili ne zna. E to u Srbiji imate na možda dva mesta. Ili možda to samo ima Vojvodina? Ne možete onda da pričate da trener Partizana nešto zna ili ne zna kada radi sa 12 ili 14 igrača. Mi smo jedna od retkih ekipa u Evropi koja je cele sezone skidala tri golmana. Svi su nam zdravi i to je to što imamo, knap smo. Mi imamo na tri pozicije potpune rupe i ovo je čudo. Nemamo ni jednu povredu sa treninga, sve su to mehaničke povrede nastale na utakmici. Za ovaj broj igrača mi imamo jako malo problema sa povredama", objasnio je detaljno Đorđe Ćirković.

POMISLIO SAM - JE L' SPAVAJU ONI ZAJEDNO?

Partizan se na tri dana pred finale odlučio za karantin i taj rizik se isplatio. Ekipa se povezala, trenirala sjajno i iz Stare Pazove otišla u Novi Sad po trofej. Sa "Slane Bare" ga je posle drame i donela.

"Taj karantin je bio pun pogodak u svakom smislu. To je rizik jer vi u ekipi imate različite momke, različite glave i neko dobro podnosi taj karantinski način neko loše, Ispostavilo se kao pun pogodak jer smo ih fokusirali i usmerili na taj cilj. Trenažnu nedelju smo odradili fantastično, bili smo izolovani. Neki detalj? Ja od ujutru do uveče gde god pogledam oni su zajedno. Da li je kafa, da li je neka aktivnost između, non stop su zajedno. Ne po grupama, čak sam se pitao da li spavaju zajedno! Tu sam video da dišemo kao jedan i svi smo znali u stručnom štabu da će sa naše strane biti dobro. Da li će biti dovoljno, taj odgovor nismo imali". ističe za MONDO trener rukometaša Partizana.

Nema vremena za slavlje u crno-belom taboru jer već od 19 časova u hali "Zorka" crno-beli igraju polufinale Superlige. Neće biti lako, ali "umor stvara kukavice od šampiona!" "Jedno ogromno pražnjenje, emotivno i fizičko i ogroman pad energije. Osetilo se to na prvom treningu, malo manje na drugom, ali nije to ni blizu prethodne trenažne nedelje i ja mislim da je to prirodno. To su ipak mladi ljudi koji nisu bili u toj situaciji. Ali umor stvara od šampiona kukavice. Ako krenemo da pričamo da smo ispražnjeni i umorni svi znate koji je rezultat u Šapcu. Ja verujem da je to jedan mentalni i fizički test za nas. da vidimo kakvi smo u ovakvim uslovima. Šampion mora da pobeđuje i kad je umoran, a mislim da mi polako podešavamo glave u tom pravcu. Meni je važno da tako izađemo i da damo sve od sebe. Jako je dobra stvar što nakon te prve utakmice imamo devet dana do druge. Sledeći vikend hala nije slobodna kod nas pa je zakazan revanš za ponedeljak. Mi ćemo tu drugu i treću utakmicu dočekati potpuno spremni. Ovo je u subotu test protiv jedne ekipe koja je igrala možda najlepši rukomet u domaćem prvenstvu ove godine. Cele godine oni tako rutinski dobijaju ostale ekipe, stabilni su sa kvalitetom, bez problema idu na 35 golova, sa sjajnim Arsićem na golu. Ove priče koje idu da oni padaju u formi, a mi rastemo potpuno ne stoje. Odigrali su fantastično osam meseci i dali sebi prostora 14 dana da im rezultat nije bitan. Prostora su dobili neki igrači, proširili su sastav, da ti neki igrači koji su imali manje prostora da se pokažu. Matić zna šta mogu da mu daju Milan Jovanović, Arsić, Brajović, Alilović... Potpuno ne stoje te priče, ali nebitno je to. Počinje nam serija koja treba da bude kvalitetna i lepa, neka u finale ode bolja ekipa", analizirao je narednog rivala i borbu za titulu Ćirković za MONDO.

NEKA TAJ EVROPSKI TROFEJ POSTANE CILJ, ISKORISTITE OVO!

"Ti spolja stojeći učesnici u sportu, od njih sve kreće, Ta vizija i ideja koju oni imaju, ona se prenosi odozgo nadole na ekipu, Vrlo je bitno da se pojavljuju ljudi koji žele da ulože novac. Sada Partizan nema nijedan dinar duga prema igračima, sve je servisirano na vreme. Ovo oko termina i karantina ne predstavlja problem i evo odmah neke naznake da možemo više. Evo u Mađarskoj i pored ulaganja klubovi ne postižu te zacrtane rezultate. Oni dolaze na korak ali ne postižu ih, ali niko ne prestaje da kontinuirano ulaže u taj sport", istakao je trener Partizana koji je u sezoni kada je posle 11 godina doneo trofej u vitrine kluba ostao bez prvog golmana. Zašto? Jer je Dimitrije Jelić rešio da završi karijeru kako bi se posvetio poslu!

"Mi možemo da navodimo primere, izgubili smo Jelića za koga je Dejan Perić govorio da bolje izgleda od njega u tim godinama. Ali kada on nema kontinuirana primanja, ne zna da li će da primi platu, onda naravno da pametan momak kao on kada ima dve opcije izabere onu koja ga ispunjava i koja je manje rizična. Uvek ćemo se na to vraćati. Kada god pričaju da treneri nemaju pojma i da je ovakvo stanje, sve se to rešava sa kontinuiranim finansiranjem klubova", komentariše ovu neverovatnu situaciju stragteg crno-belih.

Vojvodina je prošle sezone osvojila EHF kup, pa je to diglo da dovede mnogo veća imena poput Đorđića i Vorkapića, zaigra Ligu Evrope, dobije pohvale sa najviših mesta... Šta Partizanu treba za tako nešto? "Dobra popunjenost na svim pozicijama, zdrava konkurencija, optimalan broj igrača i Partizan. Zvezda, Metaloplastika postaju konkurentni i Vojvodini i u EHF kupu bismo stizali bez problema do završnice. Mi imamo možda kvalitet da u jednoj utakmici igramo možda i sa finalistom Čelendž kupa i da ga dobijemo ovde, ali nemamo dovoljan kvalitet i kvantitet da igramo u ritmu sreda-subota da ne trpi rezultat. Vrlo su jasni odgovori gde su rešenja."

Vojvodina je ove sezone Partizanu uzela Tnavca, Dinamu Golubovića i Sunajka, pre toga Aziza Metaloplastici... Ali tu ljutnje nema, ko je bolji neka se pokaže i neka dovede bolja pojačanja. "Ja to gledam kao i u inostranstvu. Imate budžet i ne treba tu niko da se ljuti. Svaka im čast što su to stvorili i što imaju kontinuirano. Oni prema tom budžetu stvaraju tim, duplaju neke pozicije, ja čekam da drugi klubovi budu u situaciji da tu pariraju, a Partizan nikako da uhvati taj momenat. Vidite tu ekipu koju ste pomenuli iz prošle godine, da je tu urađena doselekcija kao ove godine da se to ukrstilo Partizan bi imao fantastičan mlad tim. Možda bi imao najbolji tim u Evropi kada je u pitanju odnos budžeta i kvaliteta i neka perspektiva. Samo je potrebno da vam u jednoj godini ne ode četiri-pet nosilaca tima i da odradite doselekciju. Sam ovaj rezultat treba da bude neki zamajac. Postigli smo sportski rezultat na trrenu i sad to svi sektori treba da prate. Evo neki najbanalniji efekat ove naše pobede - naša instagram stranica se preko noći duplirala! Ovaj trofej treba da se na pravilan način iskoristi. Da u svim segmentima klub poraste, da recimo taj evropski trofej postane cilj, da to bude cilj u naredne dve godine. A ovako da ulazimo u sezonu... Nikako da imamo taj momenat kada možemo da planiramo, a sad na tržištu i to što ima nama su konkurenti ekipe koje igraju Ligu Evrope. Morate da znate cilj, da ga postavite, da se planira", jasno ističe šta je potrebno sada već dokazani stručnjak.

U PARTIZANU ZA PET PUTA MANJE NOVCA, NIKO MENE OVDE NE TERA!

Potpisao je trogodišnji ugovor kada je dolazio Ćirković, ali klauzula po kojoj može da završi saradnju na kraju sezone brine Grobare. Kakve su šanse da ostane?

"Kako sada stvari stoje - teško. Najiskrenije to je neki moj osećaj. Hoću da uživam do prvog juna i da sa Partizanom imamo sezonu koja bi za trenera bila Sveti gral. Da kada na početku sezone mnogi ne daju ni šanse za plejof da probamo da završimo na spektakularan način. Ali sve se to svodi na to što evropske ekipe formiraju ekipe do decembra. To su razlozi te odluke.", iskren je Ćirković.

Sa druge strane Mijajlo Marsenić, Lazar Kukić, Bogdan Radivojević, Uroš Borzaš ne kriju da Partizan vole i da bi hteli da obuku crno-beli dres. "Opet mi ovde dve decenije projektujemo probleme na potpuno pogrešnu stranu. Ti spolja stojeći učesnici... Taj predsednik mora da bude vizionar, kod njega prvo mora da se pojavi ta ideja. Da hoće punu Banjicu, da hoće 18 Partizanovaca koji grizu i žele taj povratak. Ideja prvo odatle mora da dođe, a ne da trener želi, a da ne može, Jedan čovek je ušao u košarkaški klub i svojom vizijom promenio situaciju. Ali ni to nije došlo preko noći"

Uspevao je u karijeri sadašnji strateg Partizana, pogotovo u Rumuniji, da napravi čuda. Ćaviju Paskvalu i Dinamu je uzeo Superkup sa mnogo manjim budžetom, a smatra da Srbija nije daleko od Rumunije. 

"Ne mislim da je daleko. Mislim da smo mi izuzetno vispreni, da je nama potrebno mnogo manje budžeta da prikažemo neku veću vrednost na terenu i to smo bezbroj puta dokazali. Sad se možda i repriziram i vraćam se stalno, mora da se ulaže, Dve decenije grad Konstanca izdvaja kontinuirane najmanje milion evra godištnje za rukomet, a izlazilo je i na tri miliona. Vi onda možete da planirate, dovodite strance... Ne možete bez budžeta ništa da uradite. Dok ne dođe taj momenat vrtećemo istu priču. A rukomet je sport u kome će najbrže da se dođe do evropskog vrha sa ulaganjima. Ali ja nisam uopšte čovek koji može da donosi te odluke."

Nekada rukometna nacija, sa jako edukovanom publikom sada pati od nekih ružnih pretpostavki o ovom sportu čija je komplesnost na nivou šaha, a fizička aktivnost na nivou ragbija.

"U psihofizičkom smislu ne postoji mnogo zahtevnijih sportova od rukometa. Vi na pulsu od 160 morate da trčite, da dobijate batine i da donosite dobre odluke. Ja ne znam u koliko sportova to ima. Za to je potrebna i hrabrost i inteligencija. Negde sam pominjao, posle šaha najviše kombinacija mogućih postoji u rukometu. Ja se stalno vraćam na to, grad Bukurešt izdvaja više novca godišnje za rukomet nego što se u Srbiji potroši u obe konkurencije za četiri godine. E sad, da li vi mislite da sa tim novcem ovde neko ne bi znao da nešto uradi? Mislim da taj razvoj dece treba da se vrati u klubove. Ove članarine će da nas unište... A za to je potreban određeni budžet, pošto klubovi kada se ograniče niskim ciljevima prvo odlete te mlađe kategorije", ističe on.

A kao treneru mu je mnogo teže nego nekada kao igraču. Dok se struka pitala ovde su se nizale titule na najvišem nivou. Sada je trener kao...Pročitajte sami: "Sve se više ide ka menadžerskom sportu. Naš ključni problem ovde je uloga trenera u sportskom sistemu. Dok je trener bio centralna figura sportskog sistema mi smo bili svetski i olimpijski prvaci. Imao je ulogu menadžera, pre Engleza u fudbalu smo mi to imali. E kako se uloga trenera menjala, da to svako može da radi, tako polako mi idemo na niske grane. Vrlo teške trenutke rukometni trener u Srbiji sad aproživljava. Ja volim da se našalim da je mnogo bolje biti konjče u Veneciji nego rukometni trener u Srbiji. Izuzetno težak položaj gde ne donosite one najvažnije odluke u svom sektoru. U toj situaciji se mi ne nalazimo slučajno ovde gde smo."

Jedna želja za sebe, a jedna za Partizan u budućnosti? "Ovu želju sam ostvario. Kad god se sretnemo Partizan i ja bude uspešno, treća sezona će mi se završiti bar sa jednim trofejem. Ovo je stvarno san snova, a eventualno kada bi napravili senzaciju, čudo, da dođemo do duple krune, to bi bio Sveti gral. Da Vam traje trenerska karijera 50 godina to može samo jednom da se desi, da imate jednu ovakvu sezonu. Ali nikako to lako neće biti. Ljudi valjda očekuju da doza adrenalina iz ove utakmice u eventualnom finalu biti puta tri. A to nikako neće biti tako. Prvo imamo naše sportske prijatelje i rivale Metaloplastiku, a ko god prođe tu seriju ima podjednake šanse u borbi sa Vojvodinom za trofej", ističe on.

Za kraj, iako je rekao da se teško vidi u Partizanu i naredne sezone šta bi moglo da ga natera da ostane? "Niko mene u Partizanu nema šta da tera. Ja sam ovde prihvatio uslove koji su bili pet-šest puta ispod moje tržišne vrednosti. Mesec dana pre Partizana sam pet-šest puta veću ponudu odbio, nema ko mene šta da tera da pristajem na Partizan. Ali jednostavno morate da pokažete i određeno poštovanje za rad i da ga pokažete u pravom momentu. Neko drugi je stigao pre i nema tu nikakve ljutnje", završava svoju priču za MONDO Đorđe Ćirković.

Sa Partizanom je kao igrač igrao polufinale Kupa pobednika kupova protiv velikog Sijudad Reala i uzimao trofeje. Kao trener je došao i uzeo "Otpisane" pa postao "Hari Poter". Ne sa čarobnim štapićem, nego sa radom i zalaganjem. Biće šteta ako ga Partizan izgubi. I ne samo za Partizan.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

(MONDO, Nikola Lalović)

BONUS VIDEO: