Vicešampionke sveta izašle su na balkon Starog dvora i pozdravile nekoliko hiljada navijača.
Uprkos zimi, staro mesto sastanka osvajača i osvajačica medalja sa beogradskom publikom bilo je pristojno popunjeno. I raspevano.
Pevala se pesma "Nevaljala", pevala se i "Čke beogradske", a golman Katarina Tomašević "prozvala" je uz pomoć publike sve prisutne igračice.
Svaka se odazvala povikom "Tu", na pomen svog imena ili nadimka.
Skandirale su jedna drugoj, pevale i vikale: "Živela kraljevina Srbija".
Selektor Saša Bošković bio je izuzetno zadovoljan i neskriveno srećan.
"Spremio sam govor, ali ne znam gde je... Ah, evo ga (izvadio medalju). Hvala vam što bodrite i pazite ove devojke. Hvala vam što ste bili sa nama i navijajte i dalje. Ponosniji sam od selektora Brazila. Imamo zlatne devojke, zlatne majke... Prošle godine četvrto mesto, ove godine drugo mesto, a u Riju idemo na finale sa Brazilom", rekao je on.
Kapitenka Andrea Lekić otkrila je da je ovaj ponedeljak sanjala od malena.
"Verujte da je ovo ostvarenje naših snova i da sam o ovome sanjala od svoje 10. godine, kada sam bila među vama i dočekivala naše sportiste... Rukomet je nazad u Srbiji. Mislim da svaki sportista sanja odličje sa svojim timom. Nama se ta želja ostvarila. Ponosna sam na sve", poručila je ona.
Sanja Damnjanović je takođe zahvalila publici, a najbolji pivot turnira Dragana Cvijić pokušala da dozove svog već popularnog prosca, izvesnog Raleta.
"Rale, gde si? Je l' si tu? Ne vidim transparent", pitala je, pa konstatovala:
"Eto, nije tu. Ipak nije uporan kao mi što smo uporne", rekla je ona.