Iako je bezmalo 20 godina seniorski reprezentativac, Nikola Stojić (39) još u čamcu nije rekao poslednju reč.

Razočaranje zbog neuspeha na Olimpijskim igrama u Londonu pretočio je u novi motiv, a rezultat je stigao u vidu titule evropskog prvaka, koju je letos u Sevilji osvojio sa deceniju i po mlađim Subotičaninom Nenadom Beđikom.

Stojić je u svojoj glavnoj disciplini - dvojcu bez kormilara - promenio nekoliko partnera, a sada veruje da u kombinaciji sa Beđikom može da ostvari san i veliki sportski cilj.

Mada su Olimpijske igre u Rio de Žaneiru još daleko, Stojić u intervjuu za MONDO kaže da može sebe da zamisli na tom takmičenju, iako će tada imati punu 41 godinu.

"Ako dođe do toga, cilj mi je da na svojim petim OI ne budem samo učesnik, nego konačno i jedan od kandidata za medalje. U Londonu i Pekingu nisam bio u realnoj šansi da razmišljam o tome, ali mislim da sada imamo predispozicije i da ako sve bude išlo po planu u naredne dve i po godine, možemo tamo da 'pucamo' na mesto među najboljima".

Stojić i Beđik zajedno su seli u čamac svega dva meseca pre poslednjih OI, pošto je Stojićevo partnerstvo sa Jovanom Popovićem počelo loše da funkcioniše. Očekivano, nisu uspeli da uđu u finale, među šest najboljih posada.

"Bio sam u velikoj dilemi šta da radim posle Londona i Evropskog prvenstva u Varezeu 2012, ali sam ipak odlučio da nastavim, jer sam video da sa Beđikom imam perspektivnu priču i da maltene jedino sa njim još imam želju da veslam. Mislim da je kvalitetan momak i da mu samo treba vremena da sazri, a tokom 2013. je prevalio veliki put u tom smislu. Očekujem da u naredne dve-tri godine budemo još bolji kao dvojac".

Početkom juna postali su šampioni Evrope, da bi krajem avgusta ostali bez finala na SP u Koreji.

"Bili smo prvi na EP, gde je konkurencija bila maksimalna. Sve posade odatle su kasnije veslale i na SP, tako da niko ne može da kaže da je konkurencija bila slabija i da je neko falio, pa da smo zbog toga osvojili zlato. Jednostavno, u drugom delu sezone nam se dogodio pad i to malo nam je nedostajalo za bolji plasman", priča Stojić.

"Završili smo kao deveti, posle četvrtog mesta u polufinalu. Holanđani su na EP bili iza nas, dok su nas na SP pobedili za sekundu, sekundu i po, ušli su u finale kao treći i onda osvojili bronzu. Sve tri posade koje su se našle na podijumu veslale su u našoj polufinalnoj grupi".

Nikola Stojić nije siguran, ali veruje da je na poslednjem SP bio najstariji veslač. Ipak, ne misli da je to naročiti hendikep.

"U prošlosti se dešavalo da veslači sa 40-42 godine veslaju i čak osvajaju zlatne medalje na OI. To nije ništa čudno. I u istoriji veslanja nekadašnje Jugoslavije bilo je primera vrhunskih rezultata veoma iskusnih takmičara".

"Ali, posle Rija ću sigurno reći - to je bilo to od mene, kako god da prođemo. Do tada je realno da se bavim veslanjem na vrhunskom nivou. Želja mi je i da uzmem bar još jednu medalju na SP".

Stojić ne brine za budućnost srpskog veslanja, jer imamo mnogo perspektivnih takmičara, ali upozorava mlade da je seniorska konkurencija nešto potpuno drugačije i da traži mnogo više fizičke i mentalne čvrstine.

"Mi u poslednjih petnaestak godina imamo izuzetno kvalitetno juniorsko veslanje, ali jedan od problema je što se talenti često negde izgube kada pređu u seniorski program. Da li se kao juniori previše istroše, da li ne mogu da se snađu među seniorima, gde mora mnogo više da se radi i gde je motivaciono i fizički dosta teže nego kada si mlađi. Da bi ostvario rezultate moraš da se maksimalno posvetiš sportu i tu dolazi do problema".

"Mi smo u Londonu imali četverac koji je bio dosta mlad. Svi oni se i dalje bave veslanjem i takođe imaju želju da nastupaju u Riju. U 2013. smo imali juniorski osmerac koji je bio treći na svetu i prvi na EP. Imali smo skifistu Andriju Šljukića, koji je drugi junior sveta. Svi su kvalitetni momci i u perspektivi mogu da stanu na čelo srpskog veslanja. Samo bih da im poručim da ne žure previše i da se ne razočaraju ako ne budu deo tima za Igre u Riju, jer realno gledano, oni najbolje rezultate mogu da ostvare tek u Tokiju 2020".

"Period tranzicije kod mladih veslača je veoma osetljiv i uvek su prvih godinu-dve u seniorima najteže. Retke su posade koje su sa 19-20 godina osvajale medalje na prvenstvima sveta. Uvek je to tek negde posle 22, 23, 24, kada takmičari malo sazru i kada steknu neko iskustvo".

Nikola Stojić u kolekciji ima zlato (dvojac sa kormilarom), dva srebra (dvojac bez, četverac sa) i bronzu (dvojac bez) sa SP, a sa EP je donosio medalju svake godine od 2007, kada je to takmičenje vraćeno u kalendar Međunarodne veslačke federacije.

Osvojio je dva zlata, dva srebra i tri bronze, sve u dvojcu bez kormilara.

Na Olimpijskim igrama ima peta mesta u Sidneju 2000 (sa Višackim) i Atini 2004 (sa Stegićem), dok je u Pekingu sa Jagarom bio sedmi, pobedivši u "B" finalu.