Srbija se ponovo raduje rukometu! Dugo se, još od srebra osvojenog u Beogradu 2012. godine na Evropskom prvenstvu srpski rukomet nije poradovao “skalpom” nekog od rukometnih džinova, a onda je jedan čovek sve promenio.
Toni Đerona je Španac koji je od prvog momenta kada je došao na čelo našeg nacionalnog tima probudio nadu, a pobede nad Francuskom u kvalifikacijama za ovaj Euro su odjeknule jako i daleko. Ali Đerona nije došao sam.
Sa njim su došli neki novi ljudi, spremni da donesu neke nove stvari. Da sve promene. A među njima je i prvi pivot Srbije, prvi kapiten nezavisne Srbije i čovek koji je odlučio da ostane uz Srbiju kada je bilo najteže – Ratko Nikolić.
Sada, u intervjuu za MONDO pred početak Eura, nekadašnji dvostruki najbolji pivot sveta, a sada direktor nacionalnog tima Srbije ističe da je dolazak Đerone bio pun pogodak!
"Definitivno i to se pokazalo i ispravnim. Sve se na neki način promenilo. Pristup reprezentaciji, unutrašnja energija... Momci su prezadovoljni i pokazalo se kao pun pogodak što je došao Toni. Mi smo svi očekivali da će trebati jedan određeni period da se igrači i mi naviknemo na njegov sistem i rad. Sve se ipak reflektovalo tako brzo i momci su sve to jako brzo prihvatili što se pokazalo u utakmicama protiv Francuske u kvalifikacijama za ovo Evropsko prvenstvo", počinje svoj razgovor za MONDO Ratko Nikolić.
BILO SVEGA I SVAČEGA, ALI SAD DIŠEMO KAO JEDAN!
Upravo dva meča sa Francuskom u kojima je Srbija ostala neporažena, upisala je remi i pobedu, pokazala su koliko se Srbija pod Đeronom promenila. Čak je i kapiten Hrvatske Domagoj Duvnjak pred mečeve grupne faze odao priznanje našem timu.
"Odjeknula su ta dva meča, sada nas svi gledaju sasvim drugim očima. Pogotovo jer je Srbija bila poznata po aferama, skandalima i lošim ljudskim odnosima, što nije bilo dobro po nas. Međutim sve se to promenilo, to se vidi na igri reprezentacije, tačno se vidi da dišemo kao jedan i da znamo šta nam je cilj i šta hoćemo. Sve ide u pravom smeru", optimista je inače poslovično oprezni Ratko Nikolić.
Došao je u nacionalni tim isti dan kada i novi selektor i tada je jasno rekao da u srpski rukomet ne dolaze samo dva nova imena, već se spremaju dubinske promene. Dokle se sa tim stiglo?
"Krenuli smo, ima tu puno posla, imamo dosta stvari koje moramo da promenimo. To će se sve srediti, sada su nam u ovom trenutku te mlađe selekcije jako bitne i moramo obratiti više pažnje na njih. Uvodimo novi sistem gde će sve selekcije raditi kako bi spremile igrače za seniorsku reprezentaciju. Tako da nema preskakanja, oni kada dođu u seniorsku reprezentaciju biće spremni i znaće šta ih očekuje", objasnio je Nikolić za MONDO.
Sada su reprezentativci su prošli pripreme, pa čak i pored svih problema sa virusom korona koji se uvukao među naš tim, imali su sve neophodne uslove za kvalitetan rad.
"Znate kako, bilo je svega i svačega, ali mislim da se sada reprezentativci osećaju kao pravi reprezentativci. Mislim da odnos saveza prema njima i uslovi koje dobijaju nisu bili nikada tako dobri. Imamo stvarno vrhunsku saradnju i momci su prezadovoljni što se tiče svega. Nemaju razloga da budu nezadovoljni", ističe naš sagovornik i dodaje:
"To je bio i moj cilj kada sam došao u reprezentaciju, da im ja kao direktor i mi kao savez omogućimo sve što im je potrebno da samo budu skoncentrisani na teren. Da nemaju drugih briga i razmišljanja."
A koliko zapravo vrhunskim sportistima znači kada im je sve obezbeđeno i ne moraju da razmišljaju o tome kada će trenirati, gde će trenirati, pa čak i da li će imati opremu... A uz to, sa Ratkom Nikolićem na čelu organizacionog dela nacionalnog tima, mnogo se više vodi računa o kontaktu sa potencijalnim reprezentativcima.
"Kako ne znači, ne odlazi im koncentracija na neke druge stvari, odmah su skoncentrisani samo na rad. Ne razmišljaju da li imaju majicu, patike... Ja sam voleo kada sam bio reprezentativac kada me pozove neko iz saveza, a to je bilo retko. Ja sa momcima održavam dva-tri puta mesečno kontakt, pozovem ih, da ih pitam kako su, da li im treba neka pomoć... Ako im je potrebna i pomoć van terena ili bilo šta mi smo na raspolaganju", ističe Nikolić.
NE DALEKO OD MEDALJE, ALI...
Prvi meč Evropskog prvenstva Srbija igra od 18 časova, a kao neko ko je uvek bio glas razuma i ko je uvek pozivao na oprez pred velika takmičenja Ratko Nikolić i sada ističe da ne smemo da "poletimo".
"Mi kao nacija smo malo razmaženi svi očekujemo najveći rezultat i medalju, ali sad mislim da nije u ovom trenutku realno pričati o nekom odličju. Mi smo sad daleko od toga, nismo predaleko, ali smo u nekom procesu stvaranja i relativno je brzo i nerealno pričati da idemo da uzmemo medalju. Neki naši ciljevi su još uvek skromni, mi ne možemo u ovom trenutku nikom da pretimo, ali smo napredovali dosta. Promenilo se razmišljanje drugih reprezentacija o Srbiji. Mi ćemo da se spremimo najbolje što znamo i sigurno da nećemo biti lak zalogaj nijednoj reprezentaciji", analizirao je ukratko on.
A što se grupe tiče, teža nije mogla biti. Opet će Đeronina Srbija igrati protiv Francuske, čeka nas i duel sa Hrvatima, a prvi meč na prvenstvu će takođe biti jako težak. Iako su mnogi već "upisali" pobedu nad Ukrajinom, nekadašnji kapiten Srbije se ne slaže sa takvim razmišljanjem.
"Grupa je preteška! I meč sa Ukrajinom će biti težak, svaka utakmica će biti jako teška, pogotovo sa Hrvatima i Francuzima. Mi se spremamo za to što nas očekuje, znamo sve, spremni smo i mobilisani. Sve je na najvišem nivou, samo da svi budu zdravi što je u ovom trenutku najbitnije", istakao je Nikolić.
SRBIJA SE NE PRODAJE, O TOME SE NI NE RAZMIŠLJA!
Kao direktor reprezentacije i deo tima oko nacionalnog tima čeka početak prvog turnira, a ako ga krene kao u igračkoj karijeri – možemo da očekujemo uspeh! Čim je obukao dres SR Jugoslavije uzeo je zlato i to na Univerzijadi u Novom Sadu 1998. godine.
"Tad je krenulo sve, od tog studentskog prvenstva, pa je onda došao Egipat ’99. moj ulazak u seniorsku reprezentciju i osvajanje medalje. Posle kada se Škrbić oprostio ja sam krenuo tim putem i uzlaznom putanjom", priseća se Nikolić.
Zakačio je poslednje uspehe reprezentacije SRJ u generaciji sa Škrbićem, Lapčevićem, Lisičićem, Kokirom, Neđom Jovanovićem, Žikicom Milosavljevićem, Nenadom Peruničićem, Šterbikom...
"Meni je žao te generacije jer je mogla da napravi puno više. Stvarno jedan neverovatan tim, mislim da je to najbolja ekipa posle one generacije Vujovića i Vukovića. Međutim oni su imali taj splet nesrećnih okolnosti da smo živeli u doba sankcija, gde su propustili neka takmičenja i to ih je malo poremetilo. Najviše mi je žao što nismo uzeli medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju jer smo stvarno to zaslužili i po kvalitetu i po igri", ističe on.
Svi se sećamo i meča sa Švedskom na tom Svetskom prvenstvu, polufinala u kome je naš tim ostao "kratak" za jedan gol. Pobedila je nordijska selekcija 23:22, ali nažalost sudije su bile u prvom planu...
"To je baš bilo očigledno, ali šta da radimo, tako nam je kako nam je. Bilo je svega i svačega, ali i pored toga i pored bombardovanja uspeli smo da osvojimo medalju."
Te 1999. godine u Egiptu uz sjajnu igru Lisičića i Jovanovića pobeđena je Španija u meču za bronzu, ali su onda godinu dana kasnije u Sidneju na Olimpijskim igrama Španci uspeli da se revanširaju. Ponovo su ova dva tima igrala za medalju ali je sada bronza otišla u Španiju.
"Meni je svaka medalja draga, ali ipak je olimpijska najbitnija. Ostaje samo žal što nismo uzeli bronzu, a bili smo spremni da to uradimo. Bilo je jako teških utakmica, ali šta da radimo. Bili smo i protiv Rusa (u polufinalu prim. aut.) jako blizu, neke sedmerce smo promašili, ali nema nazad", ističe on i dodaje:
"Falilo je malo i energije, pali smo malo posle poraza od Rusa u neizvesnoj završnici i nismo uspeli da se oporavimo posle tog meča. Španci su bili željni da nam vrate za Egipat, sve se namestilo i relativno lako smo izgubili tu utakmicu."
Posle uspeha i medalja, sjajnih igara na OI u Sidneju usledio je raspad države i neke teške godine za srpski rukomet...
"Na prvom okupljanju kao Srbija nismo imali ništa, bilo je tužno, ali šta da radimo verovatno je morao da se prođe taj proces da bi se došlo do ovoga", priseća se on.
Tada su neke druge reprezenetacije osetile da u srpskom rukometu ne cvetaju ruže, pa su rešile da za sebe pridobiju najboljeg pivota na svetu. Ipak, neke stvari nisu na prodaju.
"Kada se odvojila Crna Gora krenuli smo samostalno i imao sam ponudu da igram za špansku reprezentaciju, ali ipak ja srce i obraz ne prodaje. Srbija je moja zemlja, ja volim svoju zemlju i nijednog trenutka nisam razmišljao o tome, iako je finansijski bila jako dobra ponuda. Ja nisam na prodaju. Ne prodaje se odakle si došao, ja ne bih prodao svoju zemlju nikad u životu", jasan je prvi kapiten nacionalnog tima Srbije.
Španci su nudili novac, a naš sagovornik je, iako je imao lične nesuglasice sa tadašnjim selektorom Jovicom Cvetkovićem, došao da igra za svoju zemlju. Došao je na pripreme tima koji nije imao majice za trening i dresove, jer ipak novac neke stvari ne može da kupi.
"Na poziv selektora Cvetkovića sam došao, iako smo imali nesuglasice. Ni Cvetković nije Srbija ni Ratko Nikolić nije Srbija i naš interes je rukomet i ova zemlja koju volim. To se zanemari i sve se izgladi kada imamo zajednički interes, a interes je reprezentacija i da se igra za svoju državu. Kada se dođe u reprezentaciju sve se zaboravi", daje svima primer Ratko Nikolić.
Sada ne samo da se zajedno sa drugima koji su zaduženi za nacionalni tim postarao da reprezentacija više ne gubi igrače, već je dao sve od sebe da neke naše momke vrati pod srpsku trobojku. Kako kaže, nema Srbija luksuz bilo koga da se odrekne.
"Mi smo sada vratili Uroša Borzaša koji je do sada igrao za Mađarsku. On je otišao kada je bio mlad, mi smo ga propustili, a uzeli su ga Mađari. Uzeli smo Dragana Pečmalbeka koji je bio na spisku Francuske, a tu su bili još neki klinci za koje smo malo zakasnili. To se ubuduće neće dešavati. Ja sam rekao, dokle god sam ja u reprezentaciji neću dozvoliti da naša deca odlaze jer nismo mi toliko velika zemlja da možemo da se odreknemo bilo kog igrača", otkriva u svom intervjuu za MONDO Ratko Nikolić.
Kada je bio "na crti" nismo morali da brinemo, znali smo da će uz svoje znanje i lavlje srce doneti golove i vatru u našu igru.
Sada je na nekoj novoj poziciji i tu je da donese mir, da promeni neke stvari koje su mučile srpski rukomet i da obezbedi sve ono što on u jednom periodu nije imao kao reprezentativac.
Za sada deluje da radi dobar posao, a kako napreduje nova era nacionalnog tima Srbije i da li su Đeronini "orlovi" spremni da polete - videćemo već od 18 časova.
Jedno je sigurno - Srbija se ponovo raduje rukometu. I to je za sada jedino bitno.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.