Kapiten srpskih vaterpolista Nikola Jakšić u podkastu "Alestop" otkrio je sjajne detalje sa Olimpijskih igara u Parizu. Lider zlatnih šampiona govorio je o susretu ekipe sa Novakom Đokovićem u teškom trenutku grupne faze, u kojoj ni igra ni rezultati nisu obećavali, a prepričao je još jednom i svoj nezaboravni gol protiv Grčke.
"Iskreno, Novak je došao kod nas i krenuo je da priča, pa smo ga slušali za neke stvari koje kao da je znao koje nas muče. Samo sam ga ja posavetovao kako da odigra protiv Cicipasa", nasmejao se Jakšić.
"Tačno je znao i osetio koji je momenat, verovatno je i on prolazio kroz to milion puta, nismo morali ništa da ga pitamo. Aplaudirali smo mu na kraju, ne mogu sada toga da se setim, ali kada se prisetim pod utiskom sam i dalje, mnogo nam je značilo. Verujem da je to dosta uticalo da odigramo i završimo na način na koji smo završili", kazao je Jakšić.
Šta se dogodilo u završnici meča protiv Grčke, posle primljenog gola šest sekundi pre kraja? Usledio je posle toga Jakšićev šut za istoriju, ali je trenutak bio veoma napet. "Iskreno, baš sam se iznervirao u tom trenutku, nisam mogao da verujem da smo primili gol, još smo imali dve šanse da povedemo dva razlike. Fifi je branio odlično, igrali smo dobru odbranu. Grčka je vrhunska ekipa, bili su prvi sa razlogom, a posle kada su igrali za peto mesto dobili su bez problema Australiju, Španiju... Igraju sličan vaterpolo kao i mi, ali nisu nam ležali, izgubili smo poslednja četiri meča sa njima"
"I primimo taj gol šest sekundi pre kraja, da li je moguće da ćemo sada na penale?. Penali su lutrija, ne znaš da li će da nekome ispadne lopta, da li će neko da pogodi prečku, da li će golman da odbrani nogom... Ti možeš da vežbaš penale, ali eto imaš Mađare, koji ne gube ni od koga na penale, a izgubili su od Amerike 3:0 na penale. I pomislio sam - da li je moguće!?"
"Nismo se ništa dogovarali. Samo smo se dogovorili da neko izvede. Ne znam ni ko je bio. Ćuletu smo bacili loptu, Mandu su odmah pokrili, ovaj igrač na meni je kasnio. Iskreno da vam kažem, šutnuo sam je više iz sve snage. Gađao sam nešto, ali kad šutiraš sa 12 metara, sa tri igrača ispred sebe, to se ne vežba. To šutneš, pa ako da Bog ući će, ako ne - idemo na penale. I ušlo je".
Da li je namerno gađao "žabicu"?
"Gađao sam namerno 'žabicu' plisku, ali iskreno da vam kažem... Sada da mi date bez bloka i bez golmana 30 šuteva onih, ja ono neću pogoditi. Mogu da se kladim. Ne zato što imam loš šut i slično. Znate vi koja je to sreća i momenat da se desi? Verujem da je ono nagrada od Boga za sve što smo kao ekipa prošli i što nam se desilo. Taj momenat, to dobijanje Grčke je nama bilo prelomno i to nam je kazalo - to je to, ovo je vaše. Posle utakmice nisam imao sliku u glavi da možemo da izgubimo, ni protiv Amerike, ni protiv Hrvata, iako su oni u tom trenutku najbolje ekipe. Verujte, stvarno se nisu pitali".
Pogledajte još jednom taj gol za istoriju srpskog i svetskog vaterpola:
Srbija je osvojila treće uzastopno zlato pobedom protiv Hrvatske u nezaboravnom finalu, u kojem je odigrala dominantno kao i u polufinalu protiv Sjedinjenih Država. Bila su to dva najbolja nastupa ove generacije naših vaterpolista i nagrađena su zlatom. Da li bi mogao da uporedi Pariz, Tokio i Rio? "Mogu da kažem da mi je ovo najdraža olimpijskih medalja, ali u rangu sa onim zlatom Evropskog prvenstva u Beogradu 2016. To su mi dve najdraže. A što se tiče olimpijskih, ova mi je sigurno najdraža. Osvojio sam kada sam ušao i svetsko i evropsko prvenstvo i pomišljao sam da je sve normalno - dođeš, osvojiš svetsko, evropsko zlato i to je normalno. Igralo se u januaru u Beogradu te 2016, igramo kod kuće, ostavilo mi je to utisak, sve je puno, tu su stariji igrači od mene, koji su tu po 10 godina... Nije mi to predstavljalo pritisak. A, što se tiče Pariza, bio sam svesniji gde smo došli i ponavljam - mi koji smo ispadali u četvrtfinalu na zadnja dva prvenstva, mi koje su svi otpisali, koji smo došli sa sedam debitanata i u koje većinom ljudi nisu verovali... Konstantno sam pričao da idemo na zlato, a govorili su mi ljudi 'Kakvo zlato, nema tu više šampiona i doktora vaterpola koji su završili u Tokiju'. Ali stvarno, nisam posumnjao ni na trenutak, jer znam kakvi su to momci, koliko rade i kako je to kada se poklopi"
"Ekipe Amerike i Hrvatske uzele su bronzu i srebro i mi smo bili od početka do kraja bolji od obe ekipe. I ta dominacija je bila tačno ono što smo spremali da pokažemo na Olimpijskim igrama. I drago mi je zbog toga, što smo se dizali iz meča u meč. Kao što i naši treneri zamišljaju, da se uvek dižemo iz meča u meč. To mogu da uporedim sa ekipom iz Rija, kako smo 'počistili', da me ne shvatite pogrešno, već da smo kontrolisali utakmice i u odbrani i u napadu, od početka do kraja. Da mi budemo ekipa koja se pita, bez obzira ko stoji prekoputa. I ova medalja mi je na prvom mestu, zajedno sa onom sa Evropskog prvenstva 2016", dodao je Jakšić.