Ratovao za Hrvatsku, tragedija sa ćerkom mu obeležila život: U Srbiji mu nikad neće zaboraviti ove reči

Ivica Tucak ovih dana je u centru pažnje zbog toga što je jedan od retkih koji su u vaterpolu digli glas zbog nezapamćenih promena pravila, a njegova životna priča - kao i trenerska karijera - i te kako intrigiraju.

Tom Dubravec / imago sportfotodienst / Profimedia

Nova pravila na Svetskom kupu u vaterpolu zgrozila su gotovo sve ljubitelje ovog sporta. Između ostalog, odlučeno je da zbog diskvalifikacije Italije u jednoj od četiri grupe nastupe samo Hrvatska i Gruzija - i da odigraju dva meča umesto da pozovu drugu reprezentaciju - dok su takođe smanjili bazen sa 33 metra na 25, vreme napada sa 30 na 25 sekundi i tako dalje...

Praktično, biće to potpuno eksperimentalni turnir zbog koga je legendarni Ratko Rudić već podigao glas i rekao da se sada već svi "smeju vaterpolu" zbog toga, dok je reagovao i selektor Hrvatske Ivica Tucak. Prema njegovim rečima, iza svega stoji nekadašnji mađarski selektor Deneš Kemenj, kome je već pismeno odgovorio da to više "nije isti sport", dodajući da jedina promena koja mu se sviđa veći broj čelendža. A traži i više i tajm-auta kao i dužu pauzu između poluvremena.

Ipak, priznaje Tucak da se treneri ne slušaju i da se njihov glas ne čuje, a možda bi trebalo da bude još glasniji - pošto znamo da je prethodnih godina uz našeg Dejana Savića pravio najveća čuda u ovom sportu. Uostalom, Hrvatska je odlučila da produži još jednom ugovor sa njim, iako je izgubio u finalu Olimpijskih igara u Parizu, toliko mu veruju.

Ko je Ivica Tucak?

EPA-EFE/YURI KOCHETKOV 

Selektor vaterpolo reprezentacije Hrvatske Ivica Tucak (54) još od 2012. je na kormilu "barakuda". Trenirao je pre toga Šibenik i Jadran, ali ćemo ga definitivno pamtiti kao jednog od najuspešnijih selektora jer ima ogroman broj medalja sa Hrvatskom. Između ostalog, tu su dva svetska zlata, evropsko zlato, pa dva olimpijska srebra... Ukupno ima 17 medalja kao selektor!

Imao je takođe i više nego bogatu igračku karijeru, o kojoj mnogi ne znaju dovoljno. Tucak je tako recimo 1990. godine potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom, i to na četiri sezone, međutim kada je počeo građanski rat u Jugoslaviji - odlučio je da raskine saradnju i napusti Srbiju. Ističe da ni dan-danas nije zažalio zbog takvog poteza, pa su njegove reči mnogo puta odjeknule u javnosti.

Otišao iz Zvezde zbog rata u Jugoslaviji

Nebojsa Parausic/© MN press, all rights reserved 

"Hronologija je vrlo jednostavna. Ja sam potpisao ugovor za Zvezdu pred rat, na poziv trenera Nikole Stamenića koji me je trenirao u repreznetaciji Jugoslavije. Tada je Zvezda pokušala, a kasnije je i uspela da napravi velik tim. Otišao sam na njegov poziv, sa željom da napravim napredak u karijeri, međutim rat je to sve prekinuo...'', ispričao je Tucak pre nekoliko godina tokom gostovanja u podkastu "Inkubator", prisećajući se tog dela svoje karijere koji nije išao onako kako je zamislio, pošto je u Beograd došao da bi napredovao kao igrač.

''Nakon godinu dana, u maju te 1991. godine, pokupio sam se i iz Beograda se vratio u Šibenik. Bio sam u Šibeniku tokom leta, kratko otišao da igram u Švajcarskoj, vratio se i tad više nije bilo izbora sem uzeti pušku u ruke i učestvovati u ratu. Ako me pitate, ponosan sam i na jednu i na drugu epizodu. Zvezda nije bila moja ljubav, niti ja navijam za Zvezdu, ali je to tad bio iskorak u mojoj karijeri. Bilo mi je divno tada, bila je to dobra ekipa i divno sam se osećao u Beogradu. Ali, ponavljam, čim su počele te lude godine raskinuo sam sjajan četvorogodišnji ugovor".

"Ono što je bitno... Ja sam živeo u Šibeniku, koji je bio pod opsadom i bombama. Ideš na trening u zatvoreni bazen, pa si sutra u skloništu... Bilo je teško trpeti. Da se sutra opet desi tako nešto, ja bih opet uzeo pušku i branio svoj dom i svoj grad! Rekao sam, postoji razlika između napadanja bilo koga i odbrane nečeg što je tvoje. Napadati nikad u životu, braniti uvek".

Tragedija mu obeležila život

EPA/Zsolt Czegledi 

Tucak iza sebe nažalost ima i životnu tragediju, pošto su on i supruga Marijana nažalost izgubili troipogodišnju kćerku Tenu tokom 2005. godine. Na nju je na terasi jednog kafića u Šibeniku pao automat sa igračkama i zadobila je teške povrede glave od kojih nije uspela da se oporavi, iako su se doktori danima borili.

"To je isključivo moja priča, ne volim o tome da govorim. To je samo moja tragedija i tragedija moje supruge, naša zajednička. Zašto se to moralo dogoditi i zašto na tako bizaran način, na to nema odgovora. Bilo je to jedno najlepše i najdivnije, ma zaista najpametnije dete na svijetu. Samo oni koji su takvo što proživeli, znaju o čemu pričam. Osećao sam se kao da neko s mene kida živo meso. To je stanje takvog šoka u kojem čovek ne razumije ništa, buđenja nakon toga su bolna, nešto su najbolnije što čovek može da doživi. Prošlo je dosta vremena, ali dan-danas to ne mogu u potpunosti osvestiti, zašto se to moralo dogoditi?!", rekao je u jednom intervjuu Tucak.

Tucak i Savić su veliki prijatelji

Ivica Veselinov/© MN press, all rights reserved 

Iako su godinama bili veliki rivali - Ivica Tucak i Dejan Savić, najuspešniji selektor u istoriji Srbije - zapravo su u fantastičnim odnosima i nijednog trenutka nisu dozvolili da im to neko pokvari. Štaviše, Tucak je mnogo puta isticao da pored Savića ima još mnoštvo prijatelja u srpskom vaterpolu.

"Svi ti igrači su i dan danas moji prijatelji. Viktor Jelenić sa kojim sam igrao tada u Zvezdi recimo, mi idemo zajedno na večere jer mi je on veliki prijatelj'', naglasio je Tucak.

Skinuo kapu Srbiju posle najtežeg poraza

HRT/screenshot 

Sanjao je Tucak da će Hrvatska doći do zlata na Olimpijskim igrama u Parizu, međutim Srbija, koju je predvodio selektor Uroš Stevanović, održala je lekciju u velikom finalu. Ipak, posle svega, Tucak je još jednom pokazao da je džentlmen jer je u više navrata čestitao pobedu našoj reprezentaciji. I to mu nikad neće zaboraviti u Srbiji.

"Prvo me pustite da čestitam ekipi Srbije", rekao je Ivica Tucak za HRT, nervozan zbog poraza svog tima: "Bila je bolji protivnik i nema šta da se kaže. Od prvog trenutka su bili koncentrisaniji, mi smo ušli s mnogo grešaka u utakmicu, pre svega u odbrani, pa se na to nadovezala i napadad. Trofeji se ne osvajaju napadom nego odbranom. Kad primiš 13 golova nemaš se čemu nadati. Ostaje žal i tuga. To je to. S druge strane treba naći snage i biti ponosan na medalju. Znate kako, srebru se ne možeš veseliti".

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Golman vaterpolo reprezentacije Srbije na Kurir televizij otkrio koji momenat u Parizu je bio najteži  Kurir televizija