Novak Đoković je najbolji teniser svih vremena i to je jednostavno činjenica. Ima 38 godina i nalazi se na zalasku karijere što je takođe činjenica. U sezoni koja se biži kraju došao je do polufinala na sva četiri grend slema i tu je nažalost zaustavljen što je takođe činjenica. Zašto sam nabrojao baš ove tri stvari? Zato što je po ko zna koji put Srbin pokazao da je sposoban da igra do granica izdržljivosti i da pokaže svetu zašto je tu gde jeste toliko dugo.
E, tu doazimo do četvrte činjenice i prestaću da ih nabrajam. To je činjenica da su Janik Siner (24) i Karlos Alkaraz (22) jednostavno prejaki za njega. Mlađi su od njega 14 i 16 godina i prosto i jednostavno krštenicu niko nikada nije mogao da prevari. Nema srpski as dovoljno snage da se bori sa njima i da im parira.
Svestan je toga i on sam, ponavljao je to i posle svih poraza od njih dvojice na slemovima u sezoni. U Austraiji je doživeo povredu zbog koje je predao meč Saši Zverevu u polufinau i to tako što je u četvrtfinalu dobio Alkaraza. Na Rolan Garosu i Vimbldonu je poražen od Sinera u poufinaima, na US openu je bolji bio Karlos i tako izgleda ukratko retrospektiva sezone koja se polako približava kraju.
Gledao sam Novaka i shvatio surovu realnost
Imao sam tu priviegiju da gedam Novaka na ovogodišnjem Rolan Garosu i da vidim kako izgleda kada se najbolji ikada bori kao lav, kako dolazi do polufinala i kako jednostavno ostaje bez goriva protiv Itaijana. Imao je svoje šanse, mogao je da osvoji bar jedan set, možda čak i dva, možda bi na kriima publike uspeo da preokrene i da prođe, ali je mala verovatnoća da bi imao dovoljno snage i energije da sruši i Alkaraza u finalu.
Meč sa Alakrazom u Njujorku nisam gledao sa lica mesta, nisam bio na stadionu "Artur Eš", već na drugoj strani sveta. U Rigi, gde košarkaši Srbije pokušavaju da osvoje zlato. U jednom kafiću okupii su se srpski navijači da gledaju meč, nadali su se pobedi, slavlju, nije do toga došlo. Španac je slavio, ali sam i tu video isto ono što i na pariskoj šljaci, neku novu surovu realnost.
Nažalost, ali tako je. Mogao je Novak da osvoji bar jedan set protiv Alkaraza (6:4, 7:6, 6:2). Ne bi to bilo nezasluženo, čak naprotiv. Međutim, da li bi mogao da dobije još dva i da li bi čak i sa tim čudesnim uspehom imao dovoljno "goriva" da odigra finale, da namuči Sinera ili da ga pobedi? Ako pogledamo svi objektivno, odgovor je poprilično jasan...
Novak je treći na svetu i sam odlučuje
ATP lista kaže drugačije, ali je realnost da je Novak Đoković treći teniser sveta. Odmah iza Karlosa Alkaraza i Janika Sinera. Možda je na toj poziciji sada Saša Zverev, ali je jasno da on nije u stanju da zapreti novom tandemu svetskog tenisa. I ne samo on, već ni drugi koji su tu među najboljima poput Tejlora Frica, Bena Šeltona, Džeka Drejpera, Aleksa de Minora, Lorenca Musetija, Karena Hačanova, Holgera Runea ili bilo koga drugog.
Ima tu mladih, talentovanih igrača, onih već dokazanih, ali niko od njih ne pokazuje bilo kakve naznake da bi mogao da ozbiljno zapreti Špancu i Italijanu. Bar ne postoje naznake toga trenutno. Da li to znači da će njih dvojica pobeđivati sve na svakom turniru? Naravno da ne, porazi se dešavaju, biće oscilacija i padova, sve to je normalno, ali ako pričamo o onim najvećim turnirima, to su grend slemovi i ne deluje da iko ima dovoljno samopouzdanja i mogućnosti da "skine skalp" najboljima.
Da li ovo znači da Novaka treba da šaljemo u penziju? Apsolutno ne. Svojim uspesima i neverovatnom karijerom zaslužio je da se samo on pita za to. Verovatno ni sam trenutno ne zna kada će da "okači reket o klin", ali kada god to da bude, njegov je izbor. Da li će stvarno da čeka Olimpijske igre 2028. godine, kao što je pričao više puta ili je to ipak predaleko, zna samo on - najbojli svih vremena.
Dokle god se njemu igra, dokle god želi da drži reket u rukama i da ruši sve ostale koji se ne prezivaju Siner ili Alkaraz, do tada će verovatno i da igra. Dok sve to traje, uživajte u majstorijama legende "belog sporta", pitanje je kolko dugo ćemo ga još gledati kako obara rekorde i piše istoriju. On nikada nije bio igrač koji se zadovoljava polufinalima ili finalima, već neko koga zanimaju samo titule. Da li su četiri polufinala neuspeh? Za Zvereva, Frica ili bilo koga od igrača iz top10 bi to bilo nešto što bi potpisali i pre početka sezone. Novak razmišlja drugačije. Uostalom, da razmišlja kao i svi ostali ne bi postao najbolji ikada.
BONUS VIDEO:
