Paranoja poštenog čoveka sa margine društva koji je do ludila odan sistemu, i koji u glavi stvara iluziju da još živi u vremenu koje je davno prošlo, za posledicu je imalo film "Balkanski špijun", koji je odavno upisan u antologiju jugoslovenskog i srpskog filma.

A njegovog kreatora - Dušana Kovačevića - još jednom svrstalo u red najboljih hroničara našeg vremena i "preciznog mehaničara" na odavno pokvarenom automobilu srpskog društva.

Pred put u Ameriku davnih osamdesetih godina, Kovačevića su u njegovom stanu iznenada posetili policijski inspektori. Taj čudan događaj je bitan, jer je Kovačević na osnovu tog iskustva kreirao priču filma i glavnog "junaka" - famoznog Iliju Čvorovića, koji počinje da maltretira svog podstanara.

BESPLATNE PROJEKCIJE

Beogradska publika će imati priliku da pogleda digitalno restaurirani film na besplatnim projekcijama 3. oktobra u terminima od 18 i 20.30 časova, u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke. Svi zainteresovani ulaznice će moći da preuzmu na blagajni Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1. Broj mesta je ograničen, a maksimalan broj ulaznica koji može da se preuzme je dve po osobi.

"'Mi znamo da putujete u Ameriku, viđali ste se sa nekim ljudima i tamo ćete sresti neke problematičlne ljude i mi bismo voleli da ako budete imali nekih neprijatnosti da nam se javite, dođete, ispričate nam šta se desilo', rekao mu je taj inspektor. Videlo se da mu je neprijatno i kad je ustajao da ode ostavio je vizit kartu", ispričao je Kovačević ranije u emisiji kod Ivana Ivanovića i nastavio:

"Dok sam putovao, razmišljao sam - šta bi se desilo čoveku koji ima osećaj krivice, ko ima dosije, nekome ko je bio u policiji, koji se plaši... ? Kada sam se vratio sa puta, javili su mi da je stan obijen, ništa nije odneto, a primetio sam i da mi je popijena cela flaša viskija, imali su vremena, dakle... Tako počinje 'Balkanski špijun' - pozovu čoveka u policiju, on je uplašen, da bi dokazao da je lojalan, a već je prošao torturu, počinje da radi i ono što ne treba da radi".

Film i celu njegovu priču briljantno su izneli Danilo Bata Stojković (Ilija Čovorić), Zvonko Lepetić (Ilijin brat - Đura Čvorović), Mira Banjac (Ilijina supruga - Danica), Bora Todorović (Petar Jakovljević) i Sonja Savić (Ilijina kćerka). Od navedenih, nažalost, samo je još Mira Banjac živa.

Ova satirična farsa sa primesom političke drame ostala je "jaka" i posle više od tri decenije.

"Lov na državne neprijatelje", "izdajnike koji nešto mute"... aktuelan je u ovom društvu i danas.

Ilija Čvorović, čovek sa periferije grada i uopšte životno marginalizovan, koji je robijao na zloglasnom Golom otoku zbog ljubavi prema Staljinu, posle "informativnog razgovora u policiji", odlučuje da se "dokaže", da društvu doprinese, pokaže da "nije za bacanje" i počinje mahnito da prati i proganja svog podstanara, Petra Jakovljevića, povratnika iz Francuske, koji želi da otvori krojačku radnju.

GOSPODIN UMETNIK: Najbolje uloge Bate Stojkovića (VIDEO)

Ilija u svoju paranoju i "igru", uvlači celu porodicu, brata Đuru i suprugu Danicu i sve to postaje ludački krug iz kojeg je teško izaći. Bata Stojković je odigrao maestralno (kao, uostalom, i sve druge uloge), ubedio nas je da on zaista JESTE Ilija Čvorović, taj, u suštini, nesrećni čovek, koji je propatio u životu. Rodoljub i zatvorenik, koji ima podozrenje prema vlastima, ali još više prema "stranim elementima". Jednom je platio debelu cenu zbog svojih političkih uverenja i slepila, ali je opet upao u istu zamku, podlegao sopstvenoj indoktrinaciji.

Ovaj, u suštini, tragični lik, ostao je da živi u nekim prošlim vremenima, kada je mislio da je srećan. I sam sebe je doveo u poziciju da bude instrument totalitarne vlasti, bez da ga je iko "regrutovao" i sam kreira i upada u groteskne situacije.

A Bora Todorović, iako u epizodnoj ulozi, još jednom je demonstrirao umeće kreiranja karakternih likova.

Ostavili su nam u amanet, svi zajedno, filmsko remek-delo i hvala im na tome!

Digitalno restauriran film prikazan je u Centru za kulturu "Vlada Divljan", a deo filmske ekipe, koji je bio je prisutan na premijeri, u obraćanju publici posebno je istakao sećanje na članove filmske porodice kojih više nema.

Reditelj Božidar Bota Nikolić rekao je da mu je posebno zadovoljstvo što su dva njegova filma obuhvaćena projektom, te da se zbog toga oseća kao "klasik".

Kako kaže, film u starom stanju nije mogao ni da se takmiči na festivalima, te mu je posebno drago što ima svoju digitalnu verziju.

Posebno se osvrnuo na glumačko umeće Danile Bate Stojkovića i istakao: "Ne bi bilo ništa bez Bate".

Glumica Mira Banjac navela je da glumačka ekipa tokom snimanja činila "filmsku porodicu".

"Nisam očekivala da ću dobiti ovu ulogu, jer je Branka Petrić to već fenomenalno igrala u pozorištu. Verovatno sam je dobila, jer sam mala, pa nisam mogla da pojedem Batu", našalila se glumica.

Milan Caci Mihailović podelio je sa publikom da mu i danas na ulici doviknu čuvenu rečenicu: "Okrečite Beograd".

Naravno, svi ćemo pamtiti i rado izgovarati i druge čuvene replike iz ovog ostvarenja.

Poput:

"'Oće centrala da pogreši jednom, ali ne sto puta. Slušajte, druže, možda ste dobili pogrešan broj, al' ste dobili onog kog ste tražili. A, šta, nije ti jasno? E, biće ti jasno. Je*aću ti majku majčinu. Marš, džukelo jedna. M'rš!".

-  "'Ajde lepo priznaj, a Đura ce ti oprostiti što te je tukao!".

- "Nije lepo, Jakovljeviću, da budem lud, a da to ne znam".

- "Soko zove orla, prijem!" - "Orao pao!, Orao pao!".

- "Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se. Ako ne, ništa, nikom ništa. To je bila moja dužnost!".

- "Slušaj ti, Staljin vas je ubijao, ali vas nije ubijao dovoljno".

- "Još ne bi čovek ni rek'o da je on inspektor, onako uredan, lepo odeven. One iz mog vremena, mogao si da prepoznaš sa pet kilometara. To im je bila taktika. Da ga se plašiš! Čim ga vidiš - znaš ko je. A, ovi opet idu u drugu krajnost. Čim ga vidiš - ne znaš ko je".

- "Mi smo stabilizaciju prihvatili, to nam je svetinja".