• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kad je Vlada Divljan obukao odelo Supermena i pozvao na radnu akciju

Izvor mondo.rs Izvor Fonet

Grafički dizajner iz Beograda Branko Gavrić jedini je autor iz ex-Jugoslavije čiji je rad izložen na izložbi "Nemirna mladost: Odrastanje u Evropi od 1945. do danas", u Kući evropske istorije u Briselu. Reč je o plakatu iz 1981. godine.

 Izvor: MONDO/Goran Sivački

Na tom plakatu je muzičar Vlada Divljan u odelu Supermena kako poziva na radnu akciju. Gavrić je FoNetu izjavio da mu je poziv da pošalje rad za izložbu uputio istoričar iz Zagreba Marko Zubak i priznaje da je bio iznenađen kada je čuo da je jedini među odabranima sa ovog prostora.

Osvrćući se na vreme u kojem je plakat nastao, Gavrić navodi da je, kao saradnik Omladinskih novina, te 1981.godine dobio zadatak da napravi plakat koji će najaviti radnu akciju. Budući da je Gavrićevo druženje sa Divljanom počelo kroz saradnju na omotu čuvenog albuma "Paket aranžman", nije ga bilo teško nagovoriti da obuče kostim Supermena.

Možda će vas zanimati

"Vlada je odmah pristao. Malo smo se igrali, zezali i tako napravili taj plakat. To je, izgleda, bilo previše za deo tadašnje omladine, pa je, čujem, u Kragujevcu plakat i spaljen", opisuje Gavrić.

Prepričava i angedotu sa Sednice Saveza socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ) na kojoj je odlučivano o tome da li će plakat biti odobren.

"Neko je lukavo rekao: 'Znate, to S na grudima, to je socijalizam, u redu je'. Tako je priča prošla", uz smeh prepričava Gavrić.

Kao zanimljivost, izdvaja da je zbog, brzine ili neznanja, u katalogu izložbe pogrešno navedeno ime benda Vlade Divljana, pa je umesto Idoli, napisano Vidici.

Gavrić kaže da mu je žao što ne postoji "mehanizam" kojim bi mlađima opisao kako se tada živelo, a da ne zvuči "matoro". Prema Gavrićevim rečima, to je bilo kreativno vreme puno sloboda. "Pitali su me više puta, pa kako si ti mogao tako hrabro, pa komunizam, pa kontrola. Svako je uzimao slobode koliko je hteo i koliko je bilo u njemu", ističe Gavrić.

On napominje da ga u to vreme, kada je radio u Studentu i Omladinskim novinama, niko nije pitao da li je član partije, već ih je zanimalo da li zna da radi posao, što je "prilično različito od ovoga danas".

Kaže da ga u današnjim okolnostima sve provocira, ali ipak smatra da je mladost važna i da je ona ta koja sada mora da preuzme teme i ideje.

"Ja tu malo toga mogu da kažem, sve je na njima. Nažalost, malo je onih koji ostaju, ali nadam sa da će naći u sebi motiv da menjaju stvari", rekao je Gavrić, koji danas radi u jednoj softverskoj firmi.

Organizatori izložbe u Briselu navode da su teme postavke ključna iskustva mladih, od obrazovanja, zapošljavanja i izgradnje identiteta, do političkog aktivizma i zaljubljivanja. Kuća evropske istorije, smeštena u briselskom parku Leopold, otvorena je 2017.godine. Reč je o jedinstvenom muzeju koji istoriju Starog kontinenta promatra iz nadnacionalne, evropske perspektive.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

SERIJE