ŠOK INTERVJU! Radmilović: "Radost je privid, mrzim RADOVANA TREĆEG, mrzim tu predstavu!" Prvi put progovorio šta ga muči

Jedan od najvećih glumaca ikada na ovim prostorima, Zoran Radmilović, nije mnogo voleo da daje intervjue. Ipak, u jednom iz 1982. otvorio je dušu u ispričao ono što do tada niko nije mogao ni da nasluti - Radmilović je po sosptvenom priznanju mrzeo "Radovana III" i "Kralja Ibija". Predstave u kojima igra glavnu ulogu i koje je publika obožavala.

Radmilović kaže da je veliki problem to što publika zna predstavu napamet.

• Baš to je ogromno opterećenje za mene i zato mrzim tu predstavu, mrzim polazak od kuće, sve mrzim. Celo popodne kod kuće sam naduren, nervozan, i najradije bih da nema predstave.
• Kao kad se gubi čas...
• Baš tako. Gubimo čas! Fantastično! Zato mi se desilo par puta da sam se zasedeo u kafani sa Duškom Kovačevićem, autorom "Radovana", pa smo nas dvojica odlagali predstavu. Sedeli smo tako u "Srpskoj kafani". Rekoh: "Moram na predstavu, Dule." Kaže: "Ma, kakva predstava, sedi tu!" "Čekaj, je l' mi ti to kažeš?" Kaže: "Ja ti kažem!" "Čekaj, pa ti si pisac", rekoh, "nemoj posle da bude..." "Ja ti kažem sedi dole!" Oko 15 do osam ovde, u Ateljeu nastane panika. Znaju da smo tamo, dolaze delegacije, ovo-ono. Mi zbrišemo i narodu na ulazu objavimo da nema predstave, da idu kućama. Oni misle - šalimo se. Delegacijama iz Ateljea zbrišemo u Vidin kapiju, a one nas traže na drugu stranu, nagore. E, sad, u osam i pet se okrene šalter u čoveku. Kažemo: dajmo sada, hajde, radost, radost! Idemo! Drž', drž', drž! Mi smo uvek pre Ibija, recimo, bila je to velika ekipa, počinjali da pevamo pred prestavu. Namerno se dernjamo. Dižemo moral jedan drugom. I tako, drži pesmu neku... I tako. To je jedna... ma kakva radost! Ono, posle ispadne radosno, pretoči se u radost. Mene to uhvati posle. Zato što se prelije na publiku, pa onda oni meni vraćaju, pa se napravi jedna simbioza, i tako to posle ide.

"Kupio" repliku za turu vinjaka

O tome kakav je bio Radmilović svojevremeno je svedočio i Tomo Kuruzović, široj javnosti poznat po ulozi Misirca u "Povratku otpisanih", a inače je bio i omilejni glumac Branka Ćopića čijeg je Nikoletinu Bursaća ispešno igrao u pozorištu.

"Kad sam igrao "Petoricu pod barjakom" Zoran uvek dođe iza zavese stavi dupli vinjak pored sebe i gleda me. Gleda i pijucka. Posle predstave me odjednom upita šta sam sve to govorio jer je izmerio da sam 10 minuta produžio predstavu.

• Prošli put si pričao nešto o bibliotekama?, pita Zoran.
• Jeste.
• E da se ti i ja sad nešto dogovorimo. Da ti meni prodaš to o bibliotekama, da to ja govorim, rekao mi je Radmilović.

I tako se on i ja dogovorimo da mu to "članstvo" prodam za turu vinjaka. Tako je nastala ona replika iz Radovana III o "članu biblioteke".

Malo ko zna da je Radmilovića igrao i Hamleta u istoimenom Šekspirovom komadu. Premijera predstave nije dobro počela, o čemu je svedočio i sam Kuruzović.

"Kada je Zoran trebalo da igra Hamleta, Polonija je igrao Predrag Pepi Laković. Došla premijera, svi su tu sem Pepija, koga ne možemo da nađemo. Vidim ja u svakoj garderobi prazne one čašice sa alkoholom koje koristimo za skidanje i brkova i brade. Znači Pepi se napio... Ali pitanje je gde je legao. Radmilović ludi, smatra da je to sabotaža jer on treba da igra Hamleta. Nađem na kraju Pepija u kostimu, i čim me je video, on prekri prstom usta kao da mi pokazuje da ćutim, da ga ostali ne bi pronašli. Na kraju umesto njega Polonija je na premijeri igrao reditelj Nebojša Komadina", ispričao je jednom prilikom Kuruzović.

(MONDO)