Svedoci smo da su kroz istoriju, pojedina velika imena nepravedno preuzela zasluge svojih daleko sposobnijih i inteligentijih žena, poput slikara Voltera Kina koji je zaradio milione na slikama svoje supruge ili pak njegovog kolege Ogista Rodena koji je na skulpture svoje učenice i ljubavnice "kačio" svoje ime.
Isto smo videli i u slučaju Lava i Sofije Tolstoj koja, iako je bila ko-autor, nikad nije dobila ikakve zasluge.
Da ne zaboravimo i Zeldu i F. Skota Ficdžeralda koji je uzimao, bez dozvole, delove iz njenih privatnih tekstova i ubacivao ih u svoje romane poput "Velikog Gatsbija" ili "One strane raja". Pogađate - Zelda nikada nije dobila zasluge koje zaslužuje. Naprotiv, Skot je pokušao da je proglasi nestabilnom jer se drznula da objavi svoj roman.
No, čini se da niko nije toliko otišao daleko kao što je to uradio Albert Ajnštajn sa prvom suprugom Milevom.
Zaslepljen genijalnom Srpkinjom
Podsetimo, Albert i Mileva Marić, upoznali su se 1896. godine na prestižnom Saveznom politehničkom institutu u Cirihu. Srpkinja izuzetne intelignecije bila je tek peta žena koja je ikada primljena na taj fakultet i jedina žena u svojoj grupi za matematiku i fiziku.
Četiri godine mlađi Albert pao je na njenu genijalnost. Slao joj je strastvena ljubvna pisma, mešajući izjave sa fizičkim teorijama. Često joj je tepao "moja mala lutkica" i "moje stvorenje koje mi je jednako".
Inače, Albert je svirao violinu, a Mileva klavir, te su zajedno često svirali i provodili noći diskutujući o zakonima fizike i radovima klasičnih naučnika.
Ipak, Mileva je bila uzdržana u početku svesna društenih razlika ali i svoje hromosti - rođena je sa oštećenjem kuka, ali Albert nije odustajao.
Nestanak vanbračne ćerke
Pre braka, 1902. godine, Mileva je rodila vanbračnu ćerku Lizerl u Novom Sadu. Dete je ubrzo nestalo iz svih zapisa - veruje se da je ili umrlo ili dato na usvajanje. Mileva je ovo teško podnela.
Udaje se za Alberta 1903. a potom dobija i sinove Hansa Alberta i Eduarda, a dve godine kasnije objavljuje ključne radove o teoriji relativnosti na kojima mu je pomagala Mileva. i stiče svetsku slavu.
Nažalost, kako je rasla njegova popularnost i moć, tako se udaljavao od porodice.
Sramotni uslovi u braku
Pre nego što su se konačno razveli, Albert joj je 1914. poslao surovu listu pravila pod kojima pristaje da ostane u braku:
- moraš brinuti da moja odeća bude u redu
- da dobijam tri obroka redovno u svojoj sobi
- da ne očekuješ nikakvu intimnost sa mnom
- da ne pričaš sa tobom ako to ne tražim.
Mileva je sve to trpela sve do 1919, nakon čega se par razveo. Najstrašnije od svega je bilo to što je Anjšajn u to vreme imao aferu sa rođakom Elzom, sa kojom se kasnije i oženio.
No, Mileva je ipak uspela da se izbori za jednu stvar. Jedna od klauzula razvoda bila je da, ukoliko Ajnštajn ikada dobije Nobelovu nagradu, sav novac pripadne upravo Milevi kako bi mogla da brine o sinovima, posebno mlađem Eduardu koji je oboleo od šizofrenije. Kada je dobio nagradu 1921, sav novac je zaista prosledio Milevi.
Ponižavao je uprkos tome što joj je sve dugovao
Naučnik nikada javno nije priznao koliko mu je Mileva pomogla u radu. Ipak, pisma su otkrila pravu istinu. Primera radi, u jednom je stajalo: "Kako ću biti srećan i ponosan kada zajedno dovedemo naš rad o relativnom kretanju do pobedničkog kraja!"
No, u javnosti je prema Milevi bio surov. Kada se borila da prehrani sinove, slavna Srpkinja mu je u jednom trenutku nagovestila da bi mogla objaviti svoje memoare i progovoriti o njihovoj saradnji. Albert joj je odgovorio izuzetno oštro: "Kada je neko niko i ništa, nema šta drugo da kaže nego da ćuti."
Mileva prolazila pakao nakon razvoda
Nakon razvoda, Milevin život je bio izuzetno težak, iako je dala sve od sebe da sinove izvede na pravi put. Od novca od Nobelove nagrade kupila je tri manje nekretnine u Cirihu. U jednoj je živela, druge dve izdavala kako bi imala stabilnije prihode.
Život je podredila sinu Eduardu, a troškovi lečenja po sanatorijumima i bolnicama bili su ogromni.
Beg u Ameriku i okretanje leđa bolesnom sinu
Albert ih je retko posećivao, a nakon što je 1933. godine izbegao u Ameriku pred nacistima, više nikada se nije vratio u Evropu niti je uživo video svog bolesnog sina i bivšu ženu.
Poslednje godine života Mileva je provela iscrpljena, negujući bolesnog sina i pod stalnim finansijskim pritisakom. Godine 1948. doživela je moždani udar od koga se više nije oporavila.
Umrla je 4. avgusta 1948. godine u klinici u Cirihu, potpuno sama i zaboravljena od naučnog sveta. Sahranjena je o trošku švajcarske države na groblju Nordhajm, a njen grob je decenijama bio neobeležen i zaboravljen, sve dok tek 2009. godine nije pronađeno tačno mesto i postavljena spomen-ploča.
Ukoliko vas zanima da zavirite u živote Mileve i Alberta, obavezno bacite pogled na seriju "Genius", koja realno pokazuje njihovu svakodnevicu, a autori su se trudili da poseban akcenat stave upravo na odnos bivših supružnika.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
