U novembru 2018. godine nakon tribine o Supermenu, u anketi na stranici MONDA o tome kog superheroja najviše volite, najviše vaših glasova (gotovo 200) dobio je Betmen, za njim je sledio Supermen (116).
OK, uzorak nije reprezentativan, ali rezultati jesu indikativni.
Supermen i Betmen su ostali najvoljeniji (i najdugotraniji) superheroji, u čijim smo dogodovštinama uživali i navijali da "dobro pobedi zlo", jer tako, valjda, treba i mora da bude. A njih dvojica, različiti po karakteru i po snazi, bili su sve ono što većina nas želi - da prestanu da nas maletratiraju raznorazni zlikovci psihopate, budale...
Za razliku od Klarka Kenta aka Supermena koji ima natprirodne moći, Betmen je poput nas. Dakle, on je čovek od krvi i mesa, koji je posle porodične tragedije i traume u detinjstvu rešio da svoj život posveti dobru i da zaštiti slabije ili manje sposobne od raznih zala.
S tim da Betmen ima veliku prednost jer je bogataš, koji ne mora da misli da li će sutra imati za hleb (po čemu se, istina, bitno razlikuje od većine populacije na planeti).
Kako je počela priča o Betmenu koji je ove godine napunio 80 godina?
Na još jednoj zanimljivoj tribini, strip fanatici kakvi su Uroš Smiljanić, Igor Stanojević i Pavle Knežević, proveli su nas kroz vremeplov i odali omaž ikoni pop kulture, najpopularnijem heroju današnjice, pa i najizdržljivijem liku današnjice - Betmenu.
Šta je to što Betmena izdvaja od ostalih strip junaka ovog tipa?
Pre svega, njegova životna priča, cilj koji je postavio pred sobom i od kojeg ne odustaje, kao i to što nip o koju cenu ne odustaje od svojih moralnih načela i principa.
Priču o Betmenu znamo - dok je bio dečak, ubijeni su mu roditelji, jednog dana u sobu mu je uleteo slepi miš i on je odlučio da bude baš takav. Sebi je zadao zadatak - da uči, uči, uči, ali i konstantno vežba kako bi stekao snagu i u svom Gotamu zaveo mir i red (kad već oni koji su za to plaćeni ne mogu/ne žele).
Prvi strip o Betmenu objavljen je u maju 1939. godine, dakle pred Drugi svetski rat, a takva politička klima, neminovno je uticala i na njegovu popularnost, jer je svetu, u predvečerje užasa, bila potrebna nada da će dobro, ipak, pobediti.
Od prvog Betmena, koji je bio mešavina Zoroa (maska i lično nasleđeno bogatstvo) i Senke (urbani lik, sa malo gotik senzibilitetom), kojeg je stvorio Bob Kejn (uz veliku pomoć mnogih crtača, ali i scenariste Bila Fingera, kome je slava naknadno priznata), do danas, ovaj čovek sa efektnom maskom, doživeo je niz transformacija. Ali, njegova suština ostala je ista - pametan, mudar, promućuran, i pre svega PLEMENIT.
Vratimo se na taj početak - jako bih voleo da mogu da se za tili čas prebacim u prostoriju/redakciju u kojoj je izneta odeja o ovom superheroju: "Hej, hajde da nacrtamo lika u trikou, sa maskom preko lica, koji će da mlati i ubija kriminalce i brani svoj grad", rekao je neko i ta ideja je prošla!
I ne samo da je prošla, nego taj isti Betmen traje i danas, sa izvesnom krizom u jednom periodu, ali istorijski gledano, zanemarljivom. I kao što je primetio Pavle na tribini, koja je trajala 70 minuta (prekratko da bi se sve reklo o Betmenu), i danas upoznajemo Betmena i specifičnost njegovog karaktera i mi, zapravo, njega nikada nismo spoznali do samog kraja. U tome je dodatna čar ovog lika.
U prvih desetak stripova, Betmen je bio nemilosrdan - mlatio je kriminalce, ubijao ih bez pardona, bacao kroz prozor, bukvalno ih je sakatio. Betmen je za tili čas postao veoma omiljen strip junak, ali, vrlo brzo se prešlo na tržišnu logiku i shvatilo se da bi moglo da se zaradi i od onih čija želja mora da se sluša - dece. Da im ne bi uzor bio baš takav lik koji izađe na ulicu i izlomi negativce, ubija ih a da ne trepne (doduše, kriminalce, ali svejedno), vrlo brzo je njegov lik ublažen, da bi se došlo do toga, kao neke mantre da Betmen uopšte ne ubija protivnike. Ali je i dalje uspešan u borbi protiv zla.
Prvi Betmen je bio nešto drugačiji od današnjeg. Triko/kostim mu je bio tamno plav ili golubije siv, imao je ljubičaste rukavice. I pripadao je džet-set svetu, voleo je da se pojavljuje na zabavama visokog društva, bio je plejboj i daleko od toga da se gadio takvog života. A imao je i pištolj!
Već 50-ih godina, Betmenu je malo promenjen izgled (prethodno, već posle 20-ak brojeva prirodat mu je i kompanjon - Robin, dečak koji je imao kostim živopisnih boja i koji je dobio ime po ptici).
Posle uspeha serije 60-ih godina prošlog veka o Betmenu i te euforije, strip je počeo lošije da se prodaje, pa je trebalo nešto učiniti - ili da se gasi ili da se uradi nešto drugačije. Srećom po Betmena (i sve zaljubljenike u strip), dogodilo se ovo drugo. Nil Adams i Denis O'Nil vratili su Betmena u "prirodno okruženje", u podzemlje, mračni svet kriminala, kojeg je trebalo "očistiti".
Smatra se da je taj Betmen iz produkcije Adams-O'Nil najbolje nacrtani strip tog doba, a do danas se njegov lik nije bitnije promenio.
Na popularnost Betmena svakako su uticali i oni protiv kojih se svih ovih decenija borio - negativci. Bilo je tu prave galerije likova i "frikova", mnogo izdašnije nego u slučaju, recimo, Supermena.
Od nominalno prvog - šefa mafije Karmina Falkonea, zastrašujućeg Bejna koji lomi kičmu Bemtenu kao šibicu, Huga Strejndža, bolesnog Profesora Piga, koji ima masku svinje i armiju, tečnošću umrtveljnih sledbenika, Raz Al Gula, Ridlera... do apsolutnog rivala Džokera, pravog manijaka i ludaka.
Svim navedenim, a i onima koji nisu, zajedničko je da bi voleli da Betmena nema. Tačnije, želeli bi da su kao on i opsednuti su njime, žele da ga nadmudre, pobede. Postoje i teorije, koje su koristili i razni scenaristi, da svih tih negativaca ne bi ni bilo da Betmen nije psihotičan, opsesivan.
Betmen je heroj. Iako on ne misli tako:
"Heroj može biti svako, čak i čovek koji uradi nešto jednostavno, kao što je stavljanje kaputa na rame dečaka, kako bi mu stavio do znanja da kraj sveta nije blizu".