U trinaestoj epizodi podkasta “Nešto moje”, gošća je mlada i talentovana glumica Jana Bjelica koja je voditeljki Kseniji Mijatović otvorila dušu o svom putu ka uspehu, izazovima sa kojima se suočavala u poslu, i ulogama koje su gotovo bile identične kao ono što je sama doživljavala.
Pogledajte celu epizodu, a njenu ispovest pročitajte u nastavku teksta!
Jana je ogromnu pažnju domaće javnosti skrenula popularnom serijom "Močvara" u kojoj je imala jednu od glavnih uloga. Kako je i sama istakla, ovo je bio njen prvi susret sa ovako velikim projektom, a to je sa sobom nosilo velike strahove.
"Vi dolazite na set gde se snima deseta epizoda serije, ali sad odjednom imamo prvo kraj, pa ćemo onda malo sredinu. Nema nikakve hronologije, a vi ste dužni da je vodite u nešto što će se uklopiti...
Meni je to bio susret sa ogromnom dozom nesigurnosti, preispitivanja - da li ja ovo dobro radim, da li je trebalo. Vi kao mlad glumac želite glavnu ulogu, a onda je dobijete pa ne znate šta ćete s njom.
Taj strah od neuspeha je poprilično jak. I mislim da se, iako sam nakon toga radila razne projekte, taj strah nije izgubio. Nije to potreba za dopadanjem, to je nemoguće, već da zadatak bude uspešan”, započela je Jana.
Potreba za promenama jeste beg
Interesantno je da je mlada glumica postala miljenica kritičara nakon filma Nine Omljanović “Ovuda će proći put”, a mnogi ne znaju da je ova uloga nosila i određenu težinu zbog lične priče koja je bila nalik priči glavne junakinje.
"Mene je Nina pozvala i rekla mi da ima scenario za film koji želi da zajedno radimo. Kada sam ga pročitala mogla sam da prepoznam zašto je mene zvala za to. Jer u suštini, njena priča je slična kao i moja. U životu, u nekom trenutku, desi se da morate da donesete neke odluke koje će dalje uticati u svakom smislu na tok vašeg života. I teško je kada postanemo svesni da ta odluka mora da promeni ovaj tok. Tako je bilo sa mnom, tako je bilo sa Ninom", objasnila je Jana i osvrnula se radnju filma, ali i sopstvena slična iskustva.
"Mlada devojka želi da napusti mesto u kome živi i da ide za nekim mogućnostima koje ne može da ima u tom mestu u kom živi. Sredina počinje da guši, monotono je i nema perspektive za nju. Jednostavno, ljudi nekada mogu da osete da više ne pripadaju negde.
I onda se opredele za to da pokušaju da urade nešto i da to promene, ali, nažalost, ima i slučajeva da večno nezadovoljni ostanu tu iz hiljadu razloga. Jer, a priori potreba za promenama jeste beg. "
"Svi imamo neki kompas unutar sebe koji je vođen nekom intuicijom, jer ne možemo znati šta je ispravno u datom trenutku. Intuicija. Jednostavno je osećate."
Je li to ono što tebi pomaže u donošenju odluku? Osećaj?
"Uvek imam osećaj. Ako ga nemam u datom trenutku, onda pokušavam racionalno da donesem odluku, ali u suštini uvek znam gde želim da budem, šta i s kim volim da radim."
Porodica je gradivna jedinica bilo kog društva
Jana je istakla i da joj je porodica pomogla da bude takva, kao i da su se u njihovoj kući uvek vrednovali: iskrenost, ljubav, saosećanje, razumevanje, i nežnost.
"Mislim da je osnovna gradivna jedinica bilo kog društva porodica. I da vrednosti koje nam se usade u matičnoj porodici ostaju za ceo život.
To je nekako filter kroz koji gledamo na stvari. Nešto što nisam videla kod kuće, ne mogu shvatiti ili često ne mogu razumeti, i moram se potruditi da razumem. A ono što je usađeno kao vrednost u tom najranijem periodu odrastanja, ostane i dalje kao neki kompas i kao primer kako treba ići kroz život."
Ksenija Mijatović se osvrnula i na čekanje u glumačkom poslu koje je, nažalost, neizostavno upitavši Janu kako to sve na nju deluje.
"Različito je. To je proces. Neophodno je da se čovek na to navikne, i da se sa sobom organizuje, jer to je neizvesnost koja dolazi sa ovim poslom. I na nju se ne može uticati. Zato je neophodno da nađe to čvrsto uzemljenje kako bi taj period malo lakše prolazio."
"Svi ljudi žele da imaju mnogo slobodnog vremena, a onda kada ga imate previše ne znate šta ćete sa njim. I to je jedan trening, pomerena dinamika zbog čega opet dolazimo do discipline koja je neophodna. Da to vreme nije - ja sedim i čekam, nego se bavim prikupljanjem različitih iskustava kako bih bila što spremnija za trenutak kada se to čekanje konačno završava. Ne znam šta ću raditi u narednom periodu, kakva će to biti uloga."
Upisala glumu nakon trećeg srednje
Glumica se potom osvrnula i na svoje početke. Kako je objasnila, ona je kao devojčica pohađala jedan dramski studio u Nikšiću, ali da isprva nije imala ideju da postane glumica, već joj je više prijao osećaj zajedništva. Međutim, kako je vreme odmicalo, stvari su se menjale. Tek mnogo kasnije, kada je otišla na jedan festival, shvatila je da je gluma nešto čime bi želela da se bavi.
"Desile su se pripreme za prijemni ispit gde sam nakon trećeg razreda srednje škole odlučila da pokušam da upišem. Više sam razmišljala da bi trebalo da vidim kako to izgleda nego što sam imala neku sad ultimativnu želju u tom trenutku. I eto, desilo se da sam položila prijemni ispit na Fakultetu Dramskih umetnosti u Beogradu i tako sam postala glumica".
Kako je izgledao prelazak iz Nikšića u Beograd? Šta ti je najteže padalo?
"Ja tako to ne mogu da gledam. Došla sam na fakultet gde počinje jedna vojnička disciplina i gde je neophodna odgovornost, disciplina, rad, gde je svima jasno da od tolikog broja ljudi, mi koji smo izabrani, u suštini moramo na određeni način da opravdamo svoje mesto. I to je bio neki ton tog mog dolaska. Tako da je apsolutni prioritet za mene u tom trenutku bio fakultet", priča Jana i objašnjava kako su izgledali studentski dani.
"To su predavanja koja su od 9.00 ujutru do 9, 10, 11 uveče, zavisno od programa koji se radi. Jednostavno sam bila fokusirana na to, i znala sam da je sada trenutak kada moram da opravdam svoje mesto, i shvatim da je sada vrema da učim i ukradem zanat".
“Ostale stvari su se događale i lepe i ružne, ali to je jedan proces. Nisam mogla da budem u fazonu - ja sam se sad odvojila i meni je mnogo teško. Ne! Znam šta je moj zadatak i ja ga pratim, znam šta je cilj, idem ka njemu. Ali tu mi je nekako postalo jasno da je disciplina nešto što u suštini olakšava bilo koji proces. I ako ste disciplinovani u bilo čemu, vama samo jednostavno bude lakše da dođete do cilja", dodala je.
Glumica je objasnila i da joj iskustva iz ranije mladosti umnogome pomažu da očuva sebe, kao i da se od uloga i posla odmara kroz druženje sa prijateljima, i boravkom u prirodi.
"Da bih mogla da budem neko drugi, moram da znam ko sam ja. I u suštini to je moje sigurno mesto. Moj emotivni kapacitet je moje telo.”
“Zloupotrebljava se rad na sebi”
“Ono što je sada prilično aktuelno je taj rad na sebi, a tu često dolazi do zloupotrebe termina. Jer ako ja bez konteksta radim na sebi, smatram da je to put ka nekoj usamljenosti. I da, individualizam jeste dobar, ali ukoliko on nije smešten u neki kolektiv, on nema nikakvu poentu. Neodrživ je."
"Ono što bih vezivala za rad na sebi je rad na sebi u okviru nekog kolektiva. Znači da bih postala bolja verzija moram da osvestim kolektive kojima pripadam počev od porodice, pa onda zgrade u kojoj živim, ulice, opštine, grada, države. Kada bismo to osvestili, naša potreba bi bila da u odnosu na te kolektive budemo bolja verzija sebe. I onda bi ti kolektivi bili bolji, ali i cela slika, društvo", objašnjava Jana Bjelica.
Dečko najveća podrška
Koliko ti je bitna podrška u profesiji koja nije laka, i koja je zahtevna i emocionalno i vremenski i fizički? Da li imaš podršku partnera?
“Apsolutno. Ja sam podrška njemu, on je podrška meni i bez toga ne bi ništa moglo da funkcioniše.
To je nešto što jeste motor i pokretač u mom životu i to mi je važno na svima aspektima jer snaga jeste utočište, ali i trud, rad, razumevanje, i kompromis. Da bi nešto moglo da vam da toliko snage, mora da postoji mnogo snage koja je data u to kako bi onda mogla da vam se vrati”, rekla je glumica, a na potom se osvrnula i na sve mlade ljude koji tek pokreću svoju karijeru. Istakla je da su na početku svakog puta najbitniji upornost, disciplina i da se odstrani ta sumnja u sebe.
“Imam utisak, ne samo mladi ljudi, generalno, da su ljudi postali previše nesigurni. Mislim da ta ogromna količina nesigurnosti zapravo umanjuje tu autentičnu želju koja se u nama nalazi. Pa onda zato nekada ne znamo šta bismo i kako bismo, a odgovor postoji, i on je unutra. Te bih volela da mladi ljudi imaju dovoljno sigurnosti, smelosti i hrabrosti, da prepoznaju tu svoju želju i da je slede”, zaključila je Jana Bjelica na kraju.
Ukoliko vam se dopala njena ispovest, poslušajte i šta je u "Nešto moje" ispričala glumica Jelena Jovičić:
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!
