U Srbiji će biti osnovana banka reproduktivnih ćelija i tkiva, u kojoj će se čuvati i embironi, utvrđeno je Zakonom o postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje, koji je usvojila Skupština Srbije.

Prva banka reproduktivnih ćelija i embriona biće na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS.

Više o tome:

Srbija dobija banku reproduktivnih ćelija

Ta vest je u javnosti izazvala oprečna mišljenja i pokrenula lavinu pitanja: kome je zakon namenjen, da li je reč o trgovini muškim i ženskim polnim ćelijama...

"Novousvojeni zakon striktno zabranjuje trgovinu reproduktivnim ćelijama i embrionima. Ova vrsta biološkog materijala prikupljaće se od supružnika ili vanbračnih partnera koji su odustali od svojih reproduktivnih ćelija ili embriona uz pisanu saglasnost. Banke će se formirati pri zdravstvenim ustanovama, a prva će najverovatnije biti na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije", kaže za "Večernje novosti" prof. dr Ivan Tulić, član Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju i član tima koji je radio na izradi teksta zakona.

Za razliku od zemalja koje već imaju institut banke embriona, i gde se parovima omogućava da ih genetski ispitaju pre nego što se plasiraju u matericu druge žene, u Srbiji to zasad nije moguće. Zato su, kažu stručnjaci, genetske anomalije u porastu.

"Ova vrsta banke najznačajnija je za one parove koji su imali više neuspešnih pokušaja vantelesne oplodnje, kao i onima sa teškim genetskim opterećenjem", objašnjava profesor Tulić.

Struka je saglasna da osnivanje banke embriona predstavlja značajan pomak, jer su naši parovi da bi dobili dete odlazili po pomoć u inostranstvo. Da je reč značajnom iskoraku našeg zdravstva slaže se dr Zorica Crnogorac Ilić, naš vodeći stručnjak za lečenje bračnog steriliteta, ginekolog sa najviše uspešno izvedenih postupaka vantelesne oplodnje u Evropi.

"Pacijenti koji su suočeni sa ovim problemom morali su da odlaze u inostranstvo, pre svega u Češku, Makedoniju i Grčku. Ogromna materijalna sredstva odlivala su se iz naše zemlje. Prema nekim procenama, reč je o sumi od više od deset miliona evra godišnje", kaže doktorka za novine.

Kada se osnuje banka reproduktivnih ćelija, bračni parovi u Srbiji moći će o trošku države da zamrzavaju svoje polne ćelije i embrione, doniraju ih drugim ljudima u zemlji i inostranstvu. Pravo na VTO postupak imaće i žene bez partnera.

Većina evropskih i svetskih klinika koje poseduju banku radi sa svežim ćelijama, jer se na taj način obezbeđuje viši stepen uspeha. Doktorka Crnogorac Ilić smatra da u Srbiji treba napraviti istu stvar: "Ako bi se to ovde uvelo, naša zemlja bi se svrstala u sam vrh svetske liste po uspehu vantelesne oplodnje. U protivnom, beležićemo i dalje odliv velikog broja parova koji ide na lečenje steriliteta u inostranstvo."

Na pitanje da li je tačno da žene koje su zainteresovane za embrione mogu da biraju boju očiju, visinu, pol, boju kože budućeg deteta, doktorka odgovara:

"To je aspolutno iluzorno i nemoguće. Ove fenotipske karakteristike odnose se na donore i donatorke, ali nikako ne na embrione. U Evropi je zabranjeno obeležavati embrione po polu, samo se vrši selekcija genetski zdravih embriona."

Ginekolog i akušer prof. dr Aleksandar Ljubić podseća na to da je država izdvojila značajna sredstva za promovisanje ovakvog načina lečenja.

"Nadamo se da će RFZO pratiti taj trend. Ovaj način lečenja je izlaz za jedan, na sreću veoma mali broj parova kojima ne možemo pomoći na drugi način. Razvijene su brojne metode koje koriste nove biotehnologije sa ciljem pomoći parovima koji imaju problem stvaranja jajne ćelije ili spermatozoida. U svetu i kod nas su objavljena začeća i porođaji kod žena koje godinama nisu imale menstruacije zbog popuštanja funkcije jajnika, ili kod muškaraca sa potpuno iscrpljenom funkcijom testisa. Napredak medicine u ovoj oblasti i mogućnost poboljšanja funkcije polnih žlezda oba pola svakako predstavljaju budućnost", kaže profesor Ljubić.