Teško je poverovati, ali u Srbiji nema preciznih podataka o tome koliko se od tada beba rodilo zahvaljujući nekoj od procedura medicinski potpomognute oplodnje, jer državni registar ne postoji.

Ono što se zna jeste da svake godine nešto više od 2.000 parova prođe kroz proces vantelesne oplodnje koji finansira država, odnosno Republički fond za zdravstveno osiguranje, i da se sa problemom infertiliteta bori oko 400.000 parova.

Stručnjaci kažu da je ta brojka, iako ogromna, u skladu sa globalnom statistikom, pošto je infertilitet jedan od većih problema savremenog društva.

Ali, kao da ta muka sama po sebi nije dovoljna, parovi koji žive u Srbiji susreću se i sa nizom problema formalne prirode.

Znate ono kad treba da završite nešto, stignete na šalter, a fali vam "jedan papir"? E sad zamislite kad vam fali taj "jedan papir" za nešto tako delikatno kao što je pokušaj da dobijete dete...

"Iako se godinama napredovalo u samom postupku vantelesne oplodnje, iako medicina krupnim koracima grabi u budućnost, parovi se u Srbiji i dalje susreću sa nizom prepreka, od administrativnih, preko finansijskih i psiholoških", kaže Sandra Jovanović predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo" koje okuplja oko 2.000 članova koje spaja želja da konačno ugledaju te "dve crtice".

Ipak, uprkos svim teškoćama, mali pomaci se vide. Parovi danas dolaze kod lekara zajedno, i muškarci partnerkama pružaju podršku više nego što je to bio slučaj pre samo koju godinu.

"Najveći problem danas je nedovoljna informisanost parova koji imaju problema sa začećem. U Srbiji i danas postoji stigma u vezi sa vantelesnom oplodnjom, parovi se suočavaju sa odbacivanjem i nerazumevanjem okoline, naročito u manjim sredinama", kaže Jovanovićeva.

Ono što je važno napomenuti je da su, uprkos predrasudama da je "žena kriva", muški i ženski sterilitet podjednako zastupljeni.

A ono što je još važnije je da kad se ispostavi da postoji problem sa začećem niko nije "kriv".

Ali, i lekari se slažu da uprkos promeni zakona, kojom je starosna granica za vantelesnu oplodnju o trošku države pomerena na 42 godine za žene, mora da se uradi i više na tom polju.

Struka se slaže da bi trebalo više koristiti mogućnost VTO iz prirodnog ciklusa, spontanog ili potpomognutog.

"Svaki od tih vidova medicinski potpomognute oplodnje ima svojih prednosti. Spontani, nestimulisani ciklus pacijentkinje dosta lako prihvataju. On ne podrazumeva lekove, ili se uključuje minimalna terapijska doza lekova koji se uzimaju oralno, nekoliko dana u toku ciklusa. Ponekad, i pacijentkinje izražavaju želju da se pokuša sa vantelesnom iz prirodnog ciklusa, i mislim da to treba ispoštovati, uz, naravno, medicinsku zasnovanost", kaže dr Vesna Kopitović iz ginekološke bolnice Ferona.

 "Za našu državu bi bilo dobro da uvede tu vantelesnu oplodnju iz spontanog ciklusa, jer ukoliko bismo mi imali umesto recimo jednog stimulisanog ciklusa dva pokušaja iz prirodnog ciklusa, mi bismo možda imali dobre rezultate. Mi kao struka, zalažemo se za to da se i pokušaji iz spontanih ciklusa uvedu u taj program koji država 'pokriva'. Ipak, važno je napomenuti da takav pristup zahteva više posvećenosti pacijentu, više vremena u smislu praćenja ovulacije, praćenja sazrevanja folikula... Ali, s druge strane, ovaj tip vantelesne oplodnje manje je stresan za pacijentkinju", objasnila je dr Kopitović.

Za ovo se zalaže i Udruženje Šansa za roditeljstvo, koje ima nekoliko predloga koji bi učinili čitav ovaj proces nešto manje grubim, o povećali šanse da se u Srbiji rađa više beba. Evo njihovih zahteva:

- Povećanje broja finansiranih pokušaja BMPO od strane RFZO-a sa tri (3) trenutna na šest (6) stimulisanih pokušaja, ali i finansiranje pokušaja BMPO za parove od strane lokalnih samouprava;

- Ukidanje starosne granice za žene i procena po individualnom reproduktivnom potencijalu;

- Uvođenje minimum četiri (4) nestimulisana postupka kao vid lečenja steriliteta za parove o trošku RFZO-a;

- Hitno rešavanje novog Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnju (BMPO), donošenje podzakonskih akata (pratećih Pravilnika);

- Hitno rešavanje podzakonskih akata, a u vezi sa donacijom polnih ćelija i embriona u što kraćem roku ili upućivanje parova na donaciju polnih ćelija i embriona van Republike Srbije o trošku RFZO;

- Brza, jednostavna, prioritetna i pristupačna jednodnevna dijagnostika za parove;

- Dostupnija Psihološka savetovališta za parove;

- Omogućavanje procesa BMPO sa zamrznutim materijalom o trošku RFZO-a parovima koji imaju problem muškog sterliteta, kao i parovima koji su prošli kroz proces lečenja malignih oboljenja ali su pre toga zamrzli zdrav materijal;

- Finansiranje troškova od strane RFZO za zamrzavanje i odmrzavanje materijala;

- Rešavanje pitanja muškog steriliteta – obezbediti muškarcima da o trošku RFZO mogu da urade TESA/TESE punkciju/biopsiju, ali i rešavanje diskriminacije lečenja muškog steriliteta.

Vantelesna oplodnja: Čuvanje embriona i u "Frontu"

Gornja granica za VTO o trošku države - 42 godine

Ako se borite sa sterilitetom...

Dirljiva ispovest: Kako smo dočekali "dve crtice"

Uz knjižicu na vantelesnu kod privatnika