Banke su izgleda pronašle "sweet spot" odnosa visine kamate i kupovne moći građana. Prošle godine zaradile su 70,5 milijardi dinara (595 miliona evra), što je, nominalno posmatrano, rekordna dobit u poslednjoj deceniji.
Za godinu dana zarada banaka je povećana za 11 odsto u odnosu na 2017. godinu, a analize pokazuju da su za to zaslužni čišćenje bilansa loših kredita i rast potrošnje stanovništva, pre svega gotovinskih zajmova, piše "Politika".
Nenad Gujančić, broker kuće Momentum sekjuritis, potvrđuje da je profitabilnost banaka nominalno dostigla rekordni nivo od izbijanja svetske ekonomske krize, ali kaže da ovaj sektor i dalje opterećuju nepovoljne okolnosti koje nisu promenjene ni protekle godine.
Konverziju "švajcarskih" kredita prihvatilo 60 odsto
Pre svega, kaže on, krediti koje uzima privreda su u padu.
Prema podacima Udruženja banaka, na kraju decembra 2018. bilo je odobreno ukupno 2.363.8 milijardi dinara kredita, što predstavlja rast na godišnjem nivou od 2,5 odsto, ali pre svega usled rasta kreditne aktivnosti, odnosno zaduživanja stanovništva od 11,2 odsto.
Formula za štednju
S druge strane, kreditno stanje privrede na kraju decembra prošle godine bilo je skoro tri odsto manje u odnosu na kraj 2017. godne (1.351.6 milijardi dinara).
Prinos na kapital, posle dužeg vremena, meri se dvocifrenom stopom i iznosio je 10,4 odsto.
Najsvetlija tačka u pogledu profitabilnosti jeste činjenica da je prvi put od 2015. godine domaći bankarski sektor zabeležio rast neto prihoda od kamata, što predstavlja glavnu poslovnu aktivnost banaka i čini osnovnu razliku u odnosu na takođe dobar nominalni rezultat iz 2017. godine, navodi "Politika" i ističe da je ovaj profit zarađen u uslovima prilično niskih kamata.
