Izvesni proteini u spinalnoj tečnosti prilično tačno otkrivaju ranu fazu Alchajmerove bolesti i ukazuju na nove puteve iznalaženja lekova koji bi mogli da deluju u ranoj fazi bolesti, pre nego što ona napravi veću štetu, zaključak je istraživanja više timova stručnjaka u 12 centara Evrope i SAD.
Tim istraživanjima bilo je obuhvaćeno 750 osoba sa blagim kognitivnim poremećajem, koji prethodi Alchajmerovoj bolesti, 529 obolelih od Alchajmera i 304 zdrave osobe, prenosi Rojters.
Ispitanici sa blagim kognitivnim poremećajem praćeni su tokom dve godine ili dok im se simptomi nisu pogoršali.
Neke ranije manje studije već su ukazivale da određeni proteinski biomarkeri mogu da ukažu na ranu fazu Alchajmera, a ovo veliko međunarodno istraživanje je to potvrdilo, ističe švedski stručnjak dr Niklas Matson sa Geteborškog univerziteta.
Na budući razvoj Alchajmera ukazuju dva proteina koji obrazuju toksična čvorišta u mozgu i treći (neka vrsta amiloida), koji je odgovoran za stvaranje lepljivog moždanog plaka.
Mada negativno deluju na mozak, delići tih proteina utvrđeni su i u cerebrospinalnoj tečnosti, koja okružuje kako mozak, tako i kičmenu moždinu.
Uprkos višedecenijskim istraživanjima, lekari još raspolažu sa vrlo malo lekova koji iole deluju protiv Alchajmera, najtežeg oblikom demencije, od kojeg trenutno u svetu boluje više od 26 miliona ljudi, a predviđa se da će se do 2050. taj broj povećati na 100 miliona.
Analizom biomarkera u cerebrospinalnoj tečnosti će se i mnogo efikasnije utvrđivati i dejstvo novih lekova protiv Alchajmera nego uz pomoć sadašnjih neuroloških i memorijskih testova, koji nisu tako pouzdani. To ne samo da će ubrzati rad na razvoju efikasnih lekova, nego će farmaceutskim kućama uštedeti miliona dolara, ističe dr Matson.
U ovom međunarodnom istraživanju je utvrđeno da se uz pomoć tri navedena biomarkera u 62 odsto slučajeva tačno detektuju osobe kod kojih će se razviti Alchajmer, a sa 88 odsto tačnosti one kod kojih se budući razvoj te bolesti isključuje.
Ti rezultati su nešto slabiji nego u ranijim, malim studijama, ali bi možda mogli da se poprave ukoliko bi bile primenjivane standardizovane tehnike testiranja, smatraju međunarodni stručnjaci.
Komentarišući ove nalaze, dr Ronald Petersen sa klinike Mejo u Ročesteru, Minesota, i Džon Trojanovski s Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanije, ističu da su oni dovoljni da se primene u praćenju pacijenata, ali ne i da se koriste kao dijagnostički test.
Budući da za Alchajmera još ne postoji pravi tretman i prevencija, davanje takve prognoze moglo bi da predstavlja isuviše bolnu vest kako za pacijenta, tako i za njegovu porodicu, smatraju ovi američki stručnjaci.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Tim istraživanjima bilo je obuhvaćeno 750 osoba sa blagim kognitivnim poremećajem, koji prethodi Alchajmerovoj bolesti, 529 obolelih od Alchajmera i 304 zdrave osobe, prenosi Rojters.
Ispitanici sa blagim kognitivnim poremećajem praćeni su tokom dve godine ili dok im se simptomi nisu pogoršali.
Neke ranije manje studije već su ukazivale da određeni proteinski biomarkeri mogu da ukažu na ranu fazu Alchajmera, a ovo veliko međunarodno istraživanje je to potvrdilo, ističe švedski stručnjak dr Niklas Matson sa Geteborškog univerziteta.
Na budući razvoj Alchajmera ukazuju dva proteina koji obrazuju toksična čvorišta u mozgu i treći (neka vrsta amiloida), koji je odgovoran za stvaranje lepljivog moždanog plaka.
Mada negativno deluju na mozak, delići tih proteina utvrđeni su i u cerebrospinalnoj tečnosti, koja okružuje kako mozak, tako i kičmenu moždinu.
Uprkos višedecenijskim istraživanjima, lekari još raspolažu sa vrlo malo lekova koji iole deluju protiv Alchajmera, najtežeg oblikom demencije, od kojeg trenutno u svetu boluje više od 26 miliona ljudi, a predviđa se da će se do 2050. taj broj povećati na 100 miliona.
Analizom biomarkera u cerebrospinalnoj tečnosti će se i mnogo efikasnije utvrđivati i dejstvo novih lekova protiv Alchajmera nego uz pomoć sadašnjih neuroloških i memorijskih testova, koji nisu tako pouzdani. To ne samo da će ubrzati rad na razvoju efikasnih lekova, nego će farmaceutskim kućama uštedeti miliona dolara, ističe dr Matson.
U ovom međunarodnom istraživanju je utvrđeno da se uz pomoć tri navedena biomarkera u 62 odsto slučajeva tačno detektuju osobe kod kojih će se razviti Alchajmer, a sa 88 odsto tačnosti one kod kojih se budući razvoj te bolesti isključuje.
Ti rezultati su nešto slabiji nego u ranijim, malim studijama, ali bi možda mogli da se poprave ukoliko bi bile primenjivane standardizovane tehnike testiranja, smatraju međunarodni stručnjaci.
Komentarišući ove nalaze, dr Ronald Petersen sa klinike Mejo u Ročesteru, Minesota, i Džon Trojanovski s Medicinskog fakulteta Univerziteta Pensilvanije, ističu da su oni dovoljni da se primene u praćenju pacijenata, ali ne i da se koriste kao dijagnostički test.
Budući da za Alchajmera još ne postoji pravi tretman i prevencija, davanje takve prognoze moglo bi da predstavlja isuviše bolnu vest kako za pacijenta, tako i za njegovu porodicu, smatraju ovi američki stručnjaci.
(Tanjug, foto: Guliver/Getty Images)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
Kakav debakl Hrvatske u košarci, i to od Bosne! Odlazak na Eurobasket će biti nemoguća misija