Fotografije astronauta Buča Vilmora i Sunite Vilijams koji su se vratili sa svemirske misije duže nego što se očekivalo - umesto osam dana, ona je trajala više od devet meseci, obišle su svet. Promene u izgledu (seda kosa, otečeno lice, bore) izazvale su mnoge emocije. Ovo pokazuje jednu stvar: nemamo mnogo znanja o tome šta se dešava sa telom ljudskog bića kada ode u svemir. U međuvremenu, kako kaže dr Ana Fogmen iz Evropske svemirske agencije, ove promene su ogromne i zabrinjavaju.
Na pitanje šta sada možemo da očekujemo i šta je najgore što može da se desi astronautima, čak i mnogo godina nakon završetka misije, doktorka je odgovorila:
"Rak, gubitak vida, bolesti srca. Ovo su tri najveće pretnje o kojima danas govorimo i koje proučavamo dugoročno. Pre misije, sastala sam se sa posadom i dugo razgovarala o ovom riziku. Umovi astronauta su zaokupljeni misijom. Njima je važnije da li će ići na drugu ekspediciju za dve-tri godine nego bolesti od kojih mogu da obole za 20 godina. Obično na pitanje čujem 'Ako odletim do Međunarodne svemirske stanice, da li ću moći da odletim na Mesec?' ili 'Da li ću moći da idem na Mesec dva puta? A ako odem na Mesec, da li ću moći da idem na Mars?' i tako dalje. Oni su fokusirani na zadatke, žele da lete, rade i ispunjavaju misiju. To im je prioritet", rekla je dr Fogmen.
Zračenje nije jedini faktor koji negativno utiče na zdravlje ljudi. U svemiru deluju sile na koje ljudsko telo nije naviklo. Dakle, šta se dešava sa našim telom u svemiru?
"Značajan uticaj na telo prvenstveno ima dugotrajno izlaganje bestežinskom stanju. Kada uđete u ovo stanje, otprilike dva litra tečnosti se iz donjeg dela tela skoro odmah pomera u gornji deo tela, a to utiče na sve sisteme u ljudskom telu koji su osetljivi na promene hidrostatičkog pritiska. Cirkulatorni sistem je najviše izložen riziku, sa padom krvnog pritiska, promenom minutnog volumena srca i povećanjem intrakranijalnog pritiska, što izaziva niz dugotrajnih, a ponekad i trajnih efekata.
Drugi sistem pod stresom su kosti i mišići. Kako se donji udovi napuštaju, kosti gube gustinu, a mišići gube masu. To je jedan od razloga zašto astronauti na svemirskoj stanici vežbaju dva sata dnevno, bez izuzetka. Svidelo se to njima ili ne, to je njihova dužnost, barem u misijama od 30 dana ili duže", objasnila je doktorka.
Trideset dana nije slučajnost.
"Ovo je prilično fluidna granica, ali na osnovu podataka koje smo do sada uspeli da prikupimo, utvrđeno je da se do 30 dana u bestežinskom stanju čovek vraća u tako dobrom stanju da je oporavak od misije relativno lak, a rizik od traumatskih preloma kostiju nije visok. Nakon mesec dana, stvari se komplikuju.
Kratke misije dovele su do traumatskih preloma kuka do 18 meseci nakon dolaska. Iako se to dogodilo pre 20 godina, kada su bili dostupni i drugi resursi, takođe u oblasti oporavka, ne možemo to da zanemarimo. U svemiru, pršljenovi se takođe često pomeraju. Pošto gravitacija ne deluje na telo, naše držanje se menja: krivine u kičmi postaju sve pliće, a pršljenovi se šire, što izaziva bol u kičmi i čini da osoba raste", rekla je dr Fogmen.
BONUS VIDEO:
