Harry Potter and the Deathly Hallows part 1 (2010)
Režija: Dejvid Jejts
Uloge: Danijel Redklif, Ema Votson, Ralf Fajns
Distribucija: Tak
U CV-u imam sve odgledane filmove iz ovog superuspešnog i megapopularnog serijala, kao i pročitane prve 4 knjige, sa popriličnim uživanjem. Sa romanima od po milion strana sam jednog trenutka ipak izgubio korak (život je, ipak, prekratak, a ponuda prevelika), ali sam zato filmove i dalje posvećenički pratio, čak sam i J, kako je rasla, polako uvodio u ovaj zanimljivi svet magije Džej Kej Rouling. I pored svega, razočaran sam napustio Kolosej multipleks ovog vikenda. Truba je novi Hari Poter. Mračan i dosadan.
Sedma i poslednja avantura Harija Potera, toliko grandiozna i obimna da je morala da bude podeljena čak u dva beskonačno dugačka filma, započinje tamo gde je 6. film zastao - Hari, Ron i Hermiona se spremaju u konačni pohod na Onog-čije-se-ime-ne-sme-pominjati, na njega i simbole njegove moći. Ovog puta, međutim, nema pomoći predmetnih profesora, nema zaštite Dambldora i naša tri junaka su po prvi put usamljena u svojoj borbi. No, mračne sile kao da jedva čekaju baš takav rasplet, pa su i Valdemor i društvo takođe spremni za finale.
Obračun se, ipak, vodi na mnogo širem planu – Voldemorovi sledbenici već kontrolišu Ministarstvo magije i Hogvorts i hapse i terorišu svakoga koji bi mogao da im se suprotstavi. Ipak, i za Valdemora je glavni cilj Izabrani, pa je tako i zadatak za Legije zla da Harija privedu živog. Naš junak ima samo jednu šansu, da uništi sve Horkrukse pre nego što ga se Princ zla dočepa. Kako god se stvari odvijale, jedno je sigurno – konačni obračun Valdemora i Harija Potera, sve je bliži i izvesniji.
Devet godina nakon prvog filma iz Hari Poter serijala, Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint su odrasli glumci koji jedva više da podsećaju na decu iz prvog filma. Ron još i najviše liči na sebe – blentavog i simpatičnog pegavog klinca, ali transformacije dva preostala člana ove slavne grupe đaka zaista prave razliku u odnosu i na rane filmove, ali i na likove iz romana. Ema Votson više nije dete već zvezda sa crvenih tepiha, pa je i Hermiona neko na koga se gleda drugačijim očima. Nikakav veliki problem, naročito u poređenju sa Redklifom koji je za ovih deset godina izgubio i ono malo karizme koju je imao kao dečak sa okruglim cvikerima s početka serijala ili čak i kao pubertetlija iz nastavaka koji su sledili.
U finalnoj epizodi, Redklif je najneubedljiviji i najdosadniji momenat ovog filma i to je prepreka koju ništa drugo ne može da savlada u punih 150 minuta pretposlednjeg dela. Redklif je i u središnjim nastavcima demonstrirao da mu je pubertet oduzeo šarm, najjače oružje koje je imao kao dete, ali tek sada svi njegovi nedostaci dolaze do punog izražaja.
Ali nepravedno bi bilo svaliti svu ljutnju na glavnog glumca. Koncept pravljenja celog serijala, po kojem je poslednja knjiga podeljena u dva filma, neminovno je od prvog napravila neku vrstu tranzicionog filma koji bi trebalo da nam stvori atmosferu, ali i da pripremi celu priču za toliko iščekivano grande finale. Videćemo da li ćemo kroz 6 meseci biti spremniji za obračun nego što smo sada, ali nisam siguran da je zarad toga trebalo žrtvovati prvu polovinu priče.
Režija: Dejvid Jejts
Uloge: Danijel Redklif, Ema Votson, Ralf Fajns
Distribucija: Tak
U CV-u imam sve odgledane filmove iz ovog superuspešnog i megapopularnog serijala, kao i pročitane prve 4 knjige, sa popriličnim uživanjem. Sa romanima od po milion strana sam jednog trenutka ipak izgubio korak (život je, ipak, prekratak, a ponuda prevelika), ali sam zato filmove i dalje posvećenički pratio, čak sam i J, kako je rasla, polako uvodio u ovaj zanimljivi svet magije Džej Kej Rouling. I pored svega, razočaran sam napustio Kolosej multipleks ovog vikenda. Truba je novi Hari Poter. Mračan i dosadan.
Sedma i poslednja avantura Harija Potera, toliko grandiozna i obimna da je morala da bude podeljena čak u dva beskonačno dugačka filma, započinje tamo gde je 6. film zastao - Hari, Ron i Hermiona se spremaju u konačni pohod na Onog-čije-se-ime-ne-sme-pominjati, na njega i simbole njegove moći. Ovog puta, međutim, nema pomoći predmetnih profesora, nema zaštite Dambldora i naša tri junaka su po prvi put usamljena u svojoj borbi. No, mračne sile kao da jedva čekaju baš takav rasplet, pa su i Valdemor i društvo takođe spremni za finale.
Obračun se, ipak, vodi na mnogo širem planu – Voldemorovi sledbenici već kontrolišu Ministarstvo magije i Hogvorts i hapse i terorišu svakoga koji bi mogao da im se suprotstavi. Ipak, i za Valdemora je glavni cilj Izabrani, pa je tako i zadatak za Legije zla da Harija privedu živog. Naš junak ima samo jednu šansu, da uništi sve Horkrukse pre nego što ga se Princ zla dočepa. Kako god se stvari odvijale, jedno je sigurno – konačni obračun Valdemora i Harija Potera, sve je bliži i izvesniji.
Devet godina nakon prvog filma iz Hari Poter serijala, Danijel Redklif, Ema Votson i Rupert Grint su odrasli glumci koji jedva više da podsećaju na decu iz prvog filma. Ron još i najviše liči na sebe – blentavog i simpatičnog pegavog klinca, ali transformacije dva preostala člana ove slavne grupe đaka zaista prave razliku u odnosu i na rane filmove, ali i na likove iz romana. Ema Votson više nije dete već zvezda sa crvenih tepiha, pa je i Hermiona neko na koga se gleda drugačijim očima. Nikakav veliki problem, naročito u poređenju sa Redklifom koji je za ovih deset godina izgubio i ono malo karizme koju je imao kao dečak sa okruglim cvikerima s početka serijala ili čak i kao pubertetlija iz nastavaka koji su sledili.
U finalnoj epizodi, Redklif je najneubedljiviji i najdosadniji momenat ovog filma i to je prepreka koju ništa drugo ne može da savlada u punih 150 minuta pretposlednjeg dela. Redklif je i u središnjim nastavcima demonstrirao da mu je pubertet oduzeo šarm, najjače oružje koje je imao kao dete, ali tek sada svi njegovi nedostaci dolaze do punog izražaja.
Ali nepravedno bi bilo svaliti svu ljutnju na glavnog glumca. Koncept pravljenja celog serijala, po kojem je poslednja knjiga podeljena u dva filma, neminovno je od prvog napravila neku vrstu tranzicionog filma koji bi trebalo da nam stvori atmosferu, ali i da pripremi celu priču za toliko iščekivano grande finale. Videćemo da li ćemo kroz 6 meseci biti spremniji za obračun nego što smo sada, ali nisam siguran da je zarad toga trebalo žrtvovati prvu polovinu priče.
Ostajem verni fan
Ali bez obzira na sve, pored mene je dva ipo sata sedela i J, (podsećam, 11 godina) kojoj je ovaj ceo serijal valjda i bio negde namenjen. I zamislite, ništa od svega što ste do sada mogli da pročitate, nju nije nimalo dotaklo.
Nije ni ona bog zna kako očarana samim Redklifom u ulozi Potera, ali napetost, akcija i konačno i emocija, obavili su svoj deo posla. J. je naravno svejedno da li je ovo poslednja knjiga podeljena u dva dela ili šesti nastavak koji prerasta u sedmi – za nju je ovo film za sebe, možda ne bolji od onog prethodnog ili ''onog što smo ga gledali u Areni u Puli'', ali je u svakom slučaju bila šokirana mojim nezadovoljstvom i nezainteresovana za moja objašnjenja. Samo je zanimalo kada će moći da konačno doživi taj trenutak kada će Hari da uništi odvratnog protivnika.
I tu se završava svaka moja kritika poslednjeg filma iz serijala o Hariju Poteru. Možda bi ipak trebalo postaviti stvari malo drugačije – nakon prve polovine jednog jako dugačkog filma izašao sam da se malo odmorim, ali u stvari jedva čekam nastavak projekcije.
I dalje sam verni fan, samo malo nestrpljiv da vidim kraj. Nisam od onih koji su poslednju knjigu čekali u redovima po celu noć ne bi li je odmah potom okrenuli na poslednju stranu da provere kako se završio sudar divova, ali sada je zaista vreme za poslednju epizodu.
Ova trojka još uvek može da se popravi, ipak je ovo samo polugođe. Kraj je blizu.
J: *****
Ja: ***
Nije ni ona bog zna kako očarana samim Redklifom u ulozi Potera, ali napetost, akcija i konačno i emocija, obavili su svoj deo posla. J. je naravno svejedno da li je ovo poslednja knjiga podeljena u dva dela ili šesti nastavak koji prerasta u sedmi – za nju je ovo film za sebe, možda ne bolji od onog prethodnog ili ''onog što smo ga gledali u Areni u Puli'', ali je u svakom slučaju bila šokirana mojim nezadovoljstvom i nezainteresovana za moja objašnjenja. Samo je zanimalo kada će moći da konačno doživi taj trenutak kada će Hari da uništi odvratnog protivnika.
I tu se završava svaka moja kritika poslednjeg filma iz serijala o Hariju Poteru. Možda bi ipak trebalo postaviti stvari malo drugačije – nakon prve polovine jednog jako dugačkog filma izašao sam da se malo odmorim, ali u stvari jedva čekam nastavak projekcije.
I dalje sam verni fan, samo malo nestrpljiv da vidim kraj. Nisam od onih koji su poslednju knjigu čekali u redovima po celu noć ne bi li je odmah potom okrenuli na poslednju stranu da provere kako se završio sudar divova, ali sada je zaista vreme za poslednju epizodu.
Ova trojka još uvek može da se popravi, ipak je ovo samo polugođe. Kraj je blizu.
J: *****
Ja: ***
