Dr Milenković je Tanjugu, povodom nedavno obeleženog Dana tih bolesti, rekao da se na osnovu pilot epidemiološke studije koja je rađena u Srbiji prethodne dve godine došlo na ideju o pravljenju Nacionalnog registra koji bi pomogao da se ima uvid u realan broj obolelih i svim podacima o obolelima čime bi se olakšalo i lekarima da primene odgovarajuću terapiju.

"Pretpostavka je da u Srbiji ima najmanje 5.000 obolelih od crevnih zapaljenskih bolesti, ali taj broj iz dana u dan raste", kazao je dr Milenković i dodao da se uglavnom radi o osobama starim između 20 i 40 godina.



"S obzirom na prirodu bolesti, njihov život je veoma otežan i oni su primorani da često izostaju sa časova, predavanja, radnog mesta... ne mogu da ostvare odgovarajuće socijalne kontakte, ne osnivaju bračne zajednice, ne nailaze na razumevanje okoline i zato je ambicija lekara poboljšanje kvaliteta života tih pacijenata", ističe dr Milenković.

On je objasnio da su crevne zapaljenske bolesti hronične, doživotne i neizlečive, koje se manifestuju kroz dva entiteta - Kronovu bolest i ulcerozni kolitis.

Dr Milenković je kazao da su te dve bolesti slične po svom načinu nastanka, toku, načinu ispoljavanju... pri čemu ih razlikuje lokalizacija - ulcerozni kolitis je lociran na debelom crevu, a Kronova bolest može zahvatati sve segmente digestivnog trakta, od usne duplje do završnog dela debelog creva.

"Često za te bolesti kažemo da su sistemske bolesti i kod njih imamao često zahvat drugih organa - kože, očiju, jetre, usne duplje", rekao je dr Milenković.

Govoreći o uzroku bolesti, dr Milenković je kazao da je nepoznat, ali se pretpostavlja da se radi o genetskoj predispoziciji, od mogućnosti infektivnih uzročnika, konstitucije, psihosomatskog aspekta, načina života i ishrane, higijenskih uslova života, izvesnih navika kao što je pušenje, stres...

U osnovi je nasledna komponenta, ističe dr Milenković i dodaje da se pod tim misli na nasleđen preteran imunološki odgovor na neke uobičajene stimuluse koji rezultira stalnom patološkom zapaljenskom reakcijom koja čini osnov tih bolesti.

U prilog tome dr Milenković je naveo činjenicu da je detektovano više od 100 gena koji se dovode u vezu sa Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom.

Nažalost, nepoznavanje tačnog uzročnika bolesti onemogućava prevenciju, ali kada se uzmu u obzir činioci koji su moguć doprinos nastanku onda važno da pacijenti vode računa o načinu života koji podrazumeva pravilnu ishranu, izbegavanje pušenja, odgovarajuće higijenske uslove, izbegavanje stresa...

Pravilno lečenje Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa usporavaju progresiju bolesti, sprečavaju posledice i omogućavaju kvalitetniji život pacijenata.



Prema Milenkovićevim rečima, oba obolenja imaju boljitke i pogoršanja koji se ne mogu predvideti.
On je ukazao na podatak da tri četvrtine bolesnika od Kronove bolesti barem jednom tokom života budu operisani, većina i više puta, a pojedini završe sa stomama (kesom) koju moraju nositi do kraja života.

"Oboleli od Kronove bolesti u Srbiji suočavaju se sa blagovremenom dijagnostikom od koje zavisi pristup lečenju, dostupnošću novijih vrsta terapije, kao i neprepoznavanjem simptoma bolesti zbog čega postavljanje dijagnoze nekada traje i do pet godina", istakao je dr Milenković.

On je objasnio da je postavljanje blagovremene dijagnoze u Srbiji u direktnoj vezi sa opštom lošom materjalnom situacijom koja se oseća i u domenu zdravstva.

Međutim, dr Milenković smatra da i pored tog problema lekari moraju da pokušaju da poboljšaju situaciju i dodaje da je Udruženje obolelih od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa (UKUKS) veoma aktivno i da sprovodi edukaciju lekara, naročito mlađih, u manjim zdravstvenim centrima, a postoji i ideja da se formiraju i preporuke za vodiča dobre kliničke porakse za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti što bi omogućilo ranije postavljanje dijagnoze.

O poteškoćama obolelih od Kronove bolesti svedoči i izjava predsednika UKUKS-a Ljiljana Đakovića, koji od Kronove bolesti boluje 35 godina i koji kaže da se radi o bolesti sa kojom treba naučiti da se živi i zato o njoj treba mnogo i znati.

"Mnogo godina sam proveo u bolnicama, mnogo sam izostajao iz škole i sa posla i, nažalost, i pored razumevanja okoline sam mlad postao radno nesposoban", kazao je Đaković Tanjugu.

On smatra da se nedovoljno zna o Kronovoj bolesti i da je u skladu s tim neophodno što više javnost informisati o toj autoimunoj i neizlečivoj bolesti.

Đaković je ukazao da se pacijenti oboleli od Kronove bolesti susreću sa mnogim poteškoćama, među kojima su povremena nestašica lekova, nerazumevanje okoline zbog čega se oboleli povlače u sebe.

(Tanjug)