“Nadležan za usvajanje dece je Centar za socijalni rad ili organ starateljstva na opštini gde je dete prijavljeno, odnosno gde su prijavljeni njegovi roditelji. Ova ustanova donosi i odluku o usvojenju”, izjavila je Vesna Pekić, samostalni savetnik iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, za “Blic”.
Proces usvojenja
Procedura usvojenja se sastoji iz dva dela. Prvi se tiče utvrđivanja podobnosti deteta, a drugi utvrđivanje podobnosti potencijalnih usvojitelja, bračnih i vanbračnih parova ili pojedinaca.
“Mora se neosporno utvrditi da je dete ostalo bez roditeljskog i porodičnog staranja i da su stručnjaci u Centru za socijalni rad procenili da je usvojenje u njegovom najboljem interesu. Stručnu procenu vrši tim Centra kojeg čine pravnik, psiholog, pedagog i socijalni radnik. Potrebno je da se pribavi i lekarski nalaz o zdravstvenom statusu deteta i da se sa usvojenjem saglasi privremeni staratelj deteta koji štiti interese deteta u tom postupku”, objasnila je Pekićeva.
Dokumenta potrebna potrencijalnim usvojiteljima
Pocedura za potencijalne usvojitelje se odvija na sledeći način:
“Oni se obraćaju svom Centru za socijalni rad prema prebivalištu u opštini gde par živi. Podnose zahtev za usvojenje i uz taj zahtev prilažu određeni broj javnih isprava: uverenje da lice nije osuđivano za nasilje u porodici ili neko drugo protivzakonito delo, da nije krivično gonjeno, da je psihofizički zdravo, da živi u odgovajućim stambenim i materijalnim uslovima i lekarsko uverenje o zdravstevnom stanju”, objasnila je Pekićeva.
Podnošenje javnih isparava je tek prva faza kroz koju moraju proći potencijani usvojitelji. Stručnjaci organa starteljstva razgovoraju sa njima, odlaze u kućnu posetu, neposredno se sagledavaju uslovi u kojima porodica živi, okruženje.
Zatim sledi finalna procena. Par ili pojedinac se upućuju na pohađanje programa pripreme za usvojenje koji je obavezan i sprovode ga stručnajaci organa za starateljstvo.
Program prireme ima za cilj da se potencijalnim usvojiteljima pruži podrška kako bi oni bolje razumeli u kakav proces ulaze, a stručnjaci na kraju procenjuju da li su oni uspeli u tome.
Ukoliko su kandidati ispunili uslove, oni ulaze u bazu podataka budućih usvojitelja i time stiču mogućnost usvojenja.
Procena stručnjaka po zakonu traje 60 dana. Kada usvojitelji uđu u registar, neizvesno je da li će se i kada završtiti proces usvojenja. To zavisi od karakteristika dece koja se nalaze u registru i od očekivanja usvojitelja o tome kakvo dete žele da usvoje.
Zašto usvajanje tako dugo traje
Veliku prepreku u realizaciji usvojenja predstavlja nepodudarnost dece koja ispunjavaju uslove opšte podobnosti i potencijalnih usvojitelja. Parovi ili pojedinci koji žele da se ostvare u ulozi roditelja imaju striktne zahteve od kojih ne žele da odustanu.
Baza podataka, koja se u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike vodi od 2006. godine, pokazuje da se godišnje u registru nađe od 100 do 150 dece koja čekaju na usvojenje. S druge strane, na godišnjem nivou u registru ima oko 800 potencijalnih usvojitelja.
Deca koja su najčešće opšte podobna su ona mlađa od pet godina, a ređe su to starija deca, iako je dozvoljeno da se usvoji dete starosti do 18. godine. Kao opšte podobna retko se javljaju deca predškolskog i starijeg uzrasta (u najvećem broju to su siblinzi, braća ili sestre kojima se istovremeno utvrđuje opšta podobnost).
Opšte podobni usvojitelji najčešće su ljudi starosti od 45 do 50 godina koji po zakonskom kriterijumu ne mogu da usvoje bebu ili dete mlađe od 5 godina. Pored malog broja dece opšte podobnosti, problem stvara i činjenica da se broj romske dece u regisitru za dve godine od 30 odsto povećao na 50.
Od 800 potencijalnih usvojitelja čak 99 odsto njih romskog porekla i oseća uzdržanost prema usvanjanju romske dece.
Usvajanje ometa i niz drugih faktora
Razvojne karakteristike dece i njihovo zdravstveno stanje utiču na brzinu kojom će se realizovati usvojenje. Među decom koja čekaju na usvojenje čak veliki broj njih ima ozbiljne razvojne teškoće: zaostajanje u razvoju, određeni zdravstevni problem ili fizički hendikep.
Čak 90 odsto potencijalnih usvojitelja se izjasnilo da želi dete bez ikakvih razvojih i zdravstvnih problema. Zato toliko dece dugo čeka na usvojenje. Što je par fleksibilniji i što je veći naglasak na nameri da se usvoji dete, a manje na karakteristikama deteta, on će manje čekati - naglašava Vesna Pekić, samostalni savetnik u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
(MONDO)
Proces usvojenja
Procedura usvojenja se sastoji iz dva dela. Prvi se tiče utvrđivanja podobnosti deteta, a drugi utvrđivanje podobnosti potencijalnih usvojitelja, bračnih i vanbračnih parova ili pojedinaca.
“Mora se neosporno utvrditi da je dete ostalo bez roditeljskog i porodičnog staranja i da su stručnjaci u Centru za socijalni rad procenili da je usvojenje u njegovom najboljem interesu. Stručnu procenu vrši tim Centra kojeg čine pravnik, psiholog, pedagog i socijalni radnik. Potrebno je da se pribavi i lekarski nalaz o zdravstvenom statusu deteta i da se sa usvojenjem saglasi privremeni staratelj deteta koji štiti interese deteta u tom postupku”, objasnila je Pekićeva.
Dokumenta potrebna potrencijalnim usvojiteljima
Pocedura za potencijalne usvojitelje se odvija na sledeći način:
“Oni se obraćaju svom Centru za socijalni rad prema prebivalištu u opštini gde par živi. Podnose zahtev za usvojenje i uz taj zahtev prilažu određeni broj javnih isprava: uverenje da lice nije osuđivano za nasilje u porodici ili neko drugo protivzakonito delo, da nije krivično gonjeno, da je psihofizički zdravo, da živi u odgovajućim stambenim i materijalnim uslovima i lekarsko uverenje o zdravstevnom stanju”, objasnila je Pekićeva.
Podnošenje javnih isparava je tek prva faza kroz koju moraju proći potencijani usvojitelji. Stručnjaci organa starteljstva razgovoraju sa njima, odlaze u kućnu posetu, neposredno se sagledavaju uslovi u kojima porodica živi, okruženje.
Zatim sledi finalna procena. Par ili pojedinac se upućuju na pohađanje programa pripreme za usvojenje koji je obavezan i sprovode ga stručnajaci organa za starateljstvo.
Program prireme ima za cilj da se potencijalnim usvojiteljima pruži podrška kako bi oni bolje razumeli u kakav proces ulaze, a stručnjaci na kraju procenjuju da li su oni uspeli u tome.
Ukoliko su kandidati ispunili uslove, oni ulaze u bazu podataka budućih usvojitelja i time stiču mogućnost usvojenja.
Procena stručnjaka po zakonu traje 60 dana. Kada usvojitelji uđu u registar, neizvesno je da li će se i kada završtiti proces usvojenja. To zavisi od karakteristika dece koja se nalaze u registru i od očekivanja usvojitelja o tome kakvo dete žele da usvoje.
Zašto usvajanje tako dugo traje
Veliku prepreku u realizaciji usvojenja predstavlja nepodudarnost dece koja ispunjavaju uslove opšte podobnosti i potencijalnih usvojitelja. Parovi ili pojedinci koji žele da se ostvare u ulozi roditelja imaju striktne zahteve od kojih ne žele da odustanu.
Baza podataka, koja se u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike vodi od 2006. godine, pokazuje da se godišnje u registru nađe od 100 do 150 dece koja čekaju na usvojenje. S druge strane, na godišnjem nivou u registru ima oko 800 potencijalnih usvojitelja.
Deca koja su najčešće opšte podobna su ona mlađa od pet godina, a ređe su to starija deca, iako je dozvoljeno da se usvoji dete starosti do 18. godine. Kao opšte podobna retko se javljaju deca predškolskog i starijeg uzrasta (u najvećem broju to su siblinzi, braća ili sestre kojima se istovremeno utvrđuje opšta podobnost).
Opšte podobni usvojitelji najčešće su ljudi starosti od 45 do 50 godina koji po zakonskom kriterijumu ne mogu da usvoje bebu ili dete mlađe od 5 godina. Pored malog broja dece opšte podobnosti, problem stvara i činjenica da se broj romske dece u regisitru za dve godine od 30 odsto povećao na 50.
Od 800 potencijalnih usvojitelja čak 99 odsto njih romskog porekla i oseća uzdržanost prema usvanjanju romske dece.
Usvajanje ometa i niz drugih faktora
Razvojne karakteristike dece i njihovo zdravstveno stanje utiču na brzinu kojom će se realizovati usvojenje. Među decom koja čekaju na usvojenje čak veliki broj njih ima ozbiljne razvojne teškoće: zaostajanje u razvoju, određeni zdravstevni problem ili fizički hendikep.
Čak 90 odsto potencijalnih usvojitelja se izjasnilo da želi dete bez ikakvih razvojih i zdravstvnih problema. Zato toliko dece dugo čeka na usvojenje. Što je par fleksibilniji i što je veći naglasak na nameri da se usvoji dete, a manje na karakteristikama deteta, on će manje čekati - naglašava Vesna Pekić, samostalni savetnik u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.
(MONDO)
"Nisam video da su navijači tražili 12 srpskih igrača": Željko Obradović progovorio o Partizanu, ovo mu smeta
Željka Obradovića iznerviralo pitanje: Ima moja klupa, pa se prijavite ako mislite da je lako!
"Ja iskreno nemam pojma o čemu vi pričate": Obradovića pitali za "tajni sastanak" o ABA ligi
Milicu pred svadbu ostavio verenik zbog kilaže: Naša influenserka se zainatila, danas je riba i po!
"Vašington u ulozi Deda Mraza za Partizan": Pogledajte nestvaran preokret crno-belih u Areni!