MONDO je istraživao koja su to zanimanja za koja se školujemo, a koja ne postoje u zvaničnom šifrarniku zanimanja.
Predsednica Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine Ivana Stoiljković kaže da je osnovni problem što je šifrarnik zanimanja koji datira iz 1992. godine, nije usklađen sa Bolonjskim procesom, odnosno zvanjima.
"On je dopunjen 1998. godine, ali nije usaglašen za Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. godine, zbog čega su zanimanja, koja student stiču po Bolonjskom procesu, nepostojeća. Ono što smo uočili pregledom spiska beogradskog Univerziteta, Univerziteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu je da tim spiskom nisu obuhvaćene master studije, kao ni privatni fakulteti, ali ni mnoga zvanja osnovnih akademskih studija na državnim fakultetima", kaže za MONDO Stoliljković.
Stoiljković, inače diplomirani pravnik, kaže da u pomenuton šifrarniku nema onih zvanja koja imaju prefiks "dipliomirani" i "inženjer", kao i "menažer", istakaši da je reč uglavnom o novijim zanimanjima.
Tako, u šifrarniku nema diplomirani inženjer mašinstva, diplomirani matematičar priminjene matematike, diplomirani inženjer materijala, diplomirani sociolog, rusolog, psiholog, kao i diplomirani fizičar, geograf, biolog. Takođe, na spisku se ne mogu naći ni diplomirani muzičar u medijima, diplomirani politikolog, sanitarno ekološki inženjer, strukovni zubni tehničar, strukovna edicinska sestra, diplomirani defektolog – specijalisti edukanti. Ima i onih zanimanja za koja nismo baš najsigurniji šta znače kao što su "dizajner medija u obrazovanju", master muzički umetnik", "optometrista."
Ovo su samo neka od zanimanja, a kako nam je rekla sagovornica vrlo lako se može proveriti da li je nečije zvanje na spisku ili ne i to ako u pretraživaču Google ukucate "objedinjeni šifrarnik zanimanja i stručne spreme".
Ono što naša sagovornica ističe kao osnovni problem je da to što je svako zvanje zavedeno pod nekom šifrom i što nepostojanje tih 136 zanimanja može da znači i problem prilikom traženja posla.
Ivana Stoiljković kaže da je veliki problem i diskriminacija strukovnih studija, jer su oni zakonom izjednačeni sa osnovnim akademskim studijama, ali onima koji završe strukovne studije nije omogućeno da dobiju master zvanje već se plaćaju dodatna polaganja kako bi neko ko je završio strukovne studije mogao uopšte da stekne uslove da ide na master. "Ništa nije jasno definisano i to je veliki problem. Pošto postoji zvanje specialista strukovnih studija nejasno je, takođe, da li oni mogu da nastave dalje doktorske studije ili ne", ističe ova pravnica.
"Pretpostavljamo da poslodavci mogu da se vode i tim šifrarnikom i da prosto ne mogu da pronađu vaše zanimanje", kaže Ivana Stoiljković.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NZS) pak kažu da to što nekih zanimanja nema u pomenutom šifrarniku ne predstavlja problem u praksi.
"Šifarnik zanimanja i stepena stručne spreme predstavljaju samo instrumente koji nam omogućavaju "automatizam" u procesu rada (statističko izveštavanje i dr). Kada se radi o pružanju usluga posredovanja poslodavcu prema iskazanoj potrebi za zapošljavanjem, kao i uslugama koje se pružaju licu, sagledavaju se karakteristike svakog lica i uzimaju u obzir tačni podaci o stečenom zvanju koji su navedeni u diploma", naglasili su za MONDO u Nacionalno službi za zapošljavanje.
U ovoj službi takođe kažu da se diplome koje se dostavljaju na uvid ne zavode, već se podatak o nazivu samo evidentira i ističu da šifriranje naziva određenog zvanja ne znači da je nekome dodeljen drugi naziv stečenog zvanja, kao ni da se unosom konkretnog stepena obrazovanja nije dodeljen nivo obrazovanja.
Ono što su nam takođe objasnili u NZS je da se prilikom šifriranja obrazovnih profila koristi pomenuti šifrarnik ali da se imajući u vidu njegove slabosti evidentira najpribližnija šifra nazivu zvanja. Takođe, obezbeđena je i informatička podrška koja omogućava slobodan unos tačnog naziva zvanja.
Inače, promenom i uvođenjem u Listu stručnih, akademskih i naučnih naziva bavi se Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Ovaj savet listu zanimanja objavljuje u Službenom glasniku, a kako su nam rekli u NZS to je učinjeno prvi put 2007. godine i redovno je ažurirano svake godine u glasilu.
Zašto ta lista nije ažurirana u šifrarniku nije poznato.
Osim toga, mnogi studenti godinama čekaju na diplome jer po Bolonji zvanje diplomirani ne postoji, već samo "bečelor" ili "master", a bečelor kod nas i dalje traje četiri umesto tri godine, pa je dilema šta upisati u diplome.
