Kod zgrade Vrhovnog sovjeta Krima u Simferopolju izbio je sukob između proruskih i proukrajinskih demonstranata. Čula se eksplozija u blizini parlamenta. Ima povređenih.
"RIA novosti" su prethodno javile da u tuči dve grupe demonstranata ima nekoliko povređenih sa okrvavljenim licima.
Na jednom mitingu učestvuju stanovnici Krima koji od utorka zahtevaju od rukovodstva da ne priznaju novu državnu ukrajinsku vlast, a na drugom predstavnici krimskih Tatara, koji podržavaju smenu vlasti u Ukrajini.
"Raša tudej" javlja da na trgu protestuje oko 5.000 Tatara koji podržavaju jedinstvo Ukrajine, uzvikujuću "Alahu akbar". Na istom mestu oko 700 proruskih demonstranata viče "Rusija, Rusija."
RIA Novosti navode da su pripadnici policije sa teškoćama kontrolisali situaciju kod zgrade parlamenta, gde se okupilo približno nekoliko stotina protivnika nove vlasti kao i najmanje 2.000 krimskih Tatara, dok je Itar-Tas, u međuvremenu, javio da su se pripadnici milicije povukli od zgrade parlamenta.
Ruska državna agencija javila je da kod zgrade skupštine Autonomne Republike Krim u Simferopolju oštro sukobljavanje učesnika dva mitinga traje već nekoliko sati i da ih je u početku delio malobrojni kordon policije.
Protivnici vlasti u Kijevu čiji učesnici nose zastave Krima i Rusije uzvikuju "Odbranićemo Krim", "Rusija, Rusija", dok učesnici drugog mitinga - među kojima je mnogo pristalica "medžlisa" (nepriznatog parlamenta) krimskih Tatara, uzvikuju "Krim nije Rusija", "Ukrajina, Ukrajina" i "Alahu ekber".
Prema izjavi predstavnika organizacije "Rusko jedinstvo" Sergeja Aksjonova, "ljudi su se okupili da zaštite svoju istoriju, svoj jezik i svoju kulturu".
Privremene ukrajinske vlasti će hitno uputiti međunarodnim organizacijama zvanični zahtev za pomoć u ulaženju u trag bankovnim računima i imovini opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i njegovih najbližih saradnika, izjavio je danas vršilac dužnosti ukrajinskog državnog tužioca Oleh Mahnicki.
Za to vreme, u skupštini se rešava pitanje o održavanju sednice krimskog parlamenta, koje se kategorički protivi lider mitinga krimskih Tatara Rifat Čubarov, navodi Itar-Tas.
Sa formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretar Komunističke partije (KPŠ) Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici (UŠR).
Približno 200.000 krimskih Tatara je na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu ŠSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.
Po istom ukazu sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.
Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989 i ima ih više od 250.000 od približno dva miliona stanovnika na Krimu.
Bivši ukrajinski predsednici optužuju Rusiju za mešanje
Tri bivša ukrajinska predsednika Leonid Kravčuk, Viktor Kučma i Viktor Juščenko
optužili su danas Rusiju da se meša u unutrašnje stvari Ukrajine.
"Rusija, koja je sve vreme pokušaje naših međunarodnih partnera da se situacija reši mirnim putem nazivala mešanjem u unutrašnje stvari Ukrajine, sada je sama pribegla direktnom mešanju u politički život Krima", navodi se u zajedničkoj izjavi.
EU nudi moralnu pomoć, ne novac, posebno ako Rusija odluči da uvede kaznene mere u vidu viših cena za prirodni gas i prekine svoje veze sa ukrajinskom privredom, piše "Njujork Tajms." Američki dnevnik navodi reči neimenovanog zvaničnika Unije koji kaže da ne postoji konsenzus među članicama EU da se sa Ukrajinom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, iako je to pitanje pokrenulo proteste krajem novembra kada je vlada u Kijevu odustala od daljih evro integracija.
Oni su naveli da ideja predstavnika ruske Državne Dume da se održi referendum o pripajanju Krima Rusiji, ili da Vrhovna Rada Autonomne oblasti Krim donese odgovarajući zahtev, "mora da se osudi kao poziv za svrgavanje Ustavnog poretka i teritorijalne celovitosti Ukrajine".
U zajedničkoj izjavi se navodi da je sada u toku "opasan scenario federalizacije Ukrajine", te da Državna bezbednost i tužilaštvo moraju oštro da reaguju na pojave separatizma.
"Spekulacije o kršenju prava ruskog stanovništva, rasplamsavanje mržnje između regiona na osnovu njihove kulturne i jezičke različitosti, unižavanje ukrajinskog jezika i otvoreno neuvažavanje državnih simbola Ukrajine, treba da dobiju odgovarajuću ocenu", navela su trojica vivših predsednika.
U izjavi oni podsećaju da je Rusija, zajedno sa Velikom Britanijom i SAD garant suvereniteta Ukrajine, u skladu sa međunarodnim sporazumima.
"Izjava Rusije o poštovanju svih međunarodno-pravnih obaveza pred Ukrajinom nezavisno od sastava parlamenta i vlade, treba da bude potvrđena odgovarajućim aktivnostima ruske strane, poštovanjem odluka ukrajinskog naroda i ukrajinske vlasti i shvatanjem odgovornosti za opasne posledice bilo kojih konflikata na etničkoj osnovi", navodi se u izjavi.
Šef Komiteta Državne Dume za poslove Zajednice nezavisnih država Leonid Slucki izjavio je juče agenciji Unian da Rusija želi da očuva teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali da je u slučaju da Krim donese odluku o pripajanju Rusiji, spremna da je razmotri.
