Godišnjica će proteći u mnogobrojnim manifestacijama - od uličnih parada, molitvi u crkvama i koncertima, a glavna svečanost biće održana u zgradi Unije u Pretoriji, sedištu južnoafričke vlade, koju će predvoditi predsednik Džejkob Zuma.

Ta zgrada je i mesto u kojima su decenijama usvajani zakoni kojima je branjena politika rasne segregacije.

Prvi put će dan koji je doneo jednakost među crnom i belom rasom proći bez "oca nacije" i borca protiv aparthejda - Nelsona Mandela, koji je preminuo u 95. godini u decembru prošle godine.

Posle istorijskih izbora 27. aprila 1994. godine, taj datum se obeležava kao nacionalni praznik i zove se Dan slobode, prenosi AFP.

Za mnoge građane crne rase je to dan koji nosi prijatna sećanja jer su prvi put tada dobili priliku da zajedno sa glasačima manjinske bele rase iskoriste svoje biračko pravo.

Za ovih 20 godina Južna Afrika može da se pohvali demokratskim tekovinama poput jednog od "najsnažnijih ustava u svetu, nezavisnim pravosuđem i verovatno najrazvijenim stepenom razvoja na kontinentu", ocenjuje AFP.

Period je, međutim, obeležen i lošim političkim odlukama i visokim stepenom korupcije za koju je, kako navodi agencija, odgovoran Afrički nacionalni kongres (ANC), koji je nekad predvodio Mandela.

Zemlju čekaju parlamentarni izbori 7. maja i očekuje se povratak na vlast ANC-a, ali ne tako ubedljivom podrškom građana koji su sve više nezadovoljni ulogom tog pokreta posle rušenja aparthejda, ocenjuje AFP.