Sjajan "Derbi Madrileno" gledali smo u subotu uveče u finalu Lige šampiona!

Prvi put u istoriji elitnog takmičenja sastali su se klubovi iz istog grada i potvrdili da se to nije slučajno dogodilo.

Posle 120 minuta velike i bespoštedne borbe u Lisabonu, na stadionu Benfike, Real je savladao Atletiko Madrid 4:1 (1:1 posle 90 i "kusur" minuta) i jubilarni 10. put postao šampion Evrope. Crveno-beli su u 111 godina dugoj istoriji kluba stigli do finala po drugi put, ali su kao i 1974. ostali praznih šaka.

A moglo je da bude drugačije. I da je bilo, takođe bi bilo zasluženo!

Neko će, možda, reći "koliko para, toliko muzike", ali Atletiko Madrid je ove sezone do finala bio jedini neporažen tim u Ligi šampiona, čime je pokazao da ta izreka ne mora uvek da bude tačna. Na Visente Kalderonu uložili su mnogo manje novca u tim nego na Santjago Bernabeu, međutim, pehar im je bukvalno iskliznuo iz ruku...

U prethodnih 12 mečeva imali su devet pobeda i tri remija, uz samo šest primljenih golova.

U najvažnijoj utakmici, crveno-beli, ipak, nisu uspeli da načine podvig.

Ekipa Dijega Simeonea duel sa gradskim rivalom počela je po receptu po kojem je odigrala većinu mečeva ove sezone - strpljivo, izuzetno borbeno i disciplinovano, baš kao što je Argentinac igrao tokom svoje karijere (legendarni Englez Geri Lineker odlično je primeto da je Atletiko tim koji po stilu igre najviše podseća na svog trenera), ali bez najboljeg igrača i strelca nije mogla...

Dijego Kosta je prihvatio rizik i uprkos povredi zadnje lože počeo meč u startnoj postavi, međutim, ispostavilo se da poseta Beogradu i lekarki Marijani Kovačević nije imala čudesno dejstvo.

Brazilac sa španskim pasošem na terenu je izdržao svega osam minuta.

Umesto njega ušao je Adrijan, a to je uticalo na taktičku postavku tima. "Jorgandžije" su ostale sa Davidom Viljom kao najisturenijim igračem, jer je Arda Turan zbog povrede bio na tribina, što nije bilo dovoljno da se ugrozi Iker Kasiljas. Pa ni da mu se ozbiljno zapreti, jer gol koji je postigao Dijego Godin u 36. minutu za vođstvo Atletika bio je plod greške Kasiljasa.

Malo je nedostajalo da to bude i jedini pogodak u meču, pošto su se crveno-beli sjajno branili, ali fanatična upornost Realovih igrača, ipak, se isplatila.

Prvo je Serhio Ramos matirao Kurtou posle centaršuta iz kornera u 93. minutu, a potom su Bejl, Marselo i Ronaldo u dodatnih pola sata dotukli grogiranog rivala.

Gol Ramosa bio je najkasnije ikada postignut u finalima Lige šampiona. Bio je, takođe, gol kojem se verovatno više od ikoga obradovao Iker Kasiljas, pošto kapiten i golman Real Madrida nikada u karijeri nije izgubio od gradskog rivala! Do ove utakmice njegov učinak protiv Atletiko Madrida bio je 20 pobeda i šest remija!

Ključni momenat na "La Lužu" bio je 59. minut i dvostruka izmena u timu Reala. Karlo Anćeloti je iz igre izveo Koentraa i Kediru, koji nije uspeo da nadomesti odsustvo suspendovanog Ćabija Alonsa, a ubacio Marsela i Iska.

Ulaskom njih dvojice pojačan je pritisak na protivnika, poslednja linija podignuta je na 40 metara od gola. Igrači Reala dobili su na samopouzdanju, a nervoza je počela da se uvlači u redove Atletika.

Gotovo vojnička disciplina u Simeoneovom timu počela je da slabi, ekipa je delovala sve umornije i pogodak je bio neminovan.

Upravo način na koji je primljen, pokazuje koliko su igrači u crveno-belim dresovima bili iscrpljeni konstantnim napadima rivala. U trećem od pet minuta nadoknade Serhio Ramos je zatresao mrežu posle centaršuta iz kornera, akcije iz koje Atletiko retko prima, a često postiže golove. Koncentracija, međutim, ovaj put nije bila na nivou... Videlo se po licima igrača Atletika u tom trenutku da će pehar ostati samo nedosanjan san.

Neverica i tuga na licima Godina, Mirande, Vilje i ostalih jasno je pokazivala psihološki krah ekipe... Trofej je bio tako blizu, a ostao je tako daleko.

U "kraljevskom klubu" umeli su da prepoznaju priliku i iskoriste je. Nastavili su u istom ritmu i potpuno "demolirali" pogubljenog rivala.

Ovom titulom Real je "izvukao" sezonu, jer trofej Kupa kralja ne bi zadovoljio nikoga od čelnika kluba. Možda je čak i sačuvan posao Karlu Anćelotiju, treneru koji je došao do pete evropske titule u karijeri (dve kao igrač, tri kao trener). S druge strane, Atletiko i te kako može da bude zadovoljan prvim mestom u Primeri, na koje je čekao 18 godina.

Uloženih 521,9 miliona evra u stvaranje tima, ipak se isplatilo Realovim gazdama, dok će na Visente Kalderonu za naslov najboljeg u Evropi morati da izdvoje mnogo više od 79,05 miliona.

Težak zadatak uprava "jorgandžija" imaće i da zadrži Dijega Simeonea na mestu trenera, kao i kostur ovog tima, koji je više puta pokazao da ima potencijal za velika dela, ali mu je potrebno još par igrača vrhunske klase.

Ako ne bude bilo drastičnih promena, nema sumnje da nas iduće sezone u Primeri čeka mnogo uzbuđenja. Real i Barselona nisu navikli da vode trku utroje i sigurno će želeti da se revanširaju Atletiku.