Bivši visoki predstavnik za BiH Karl Bilt izjavio je na skupu o "poukama Dejtona" da iskustva iz rata u Bosni i na Balkanu govore da vojna sila mora biti pomoć diplomatiji, ali je ne može i zameniti.

Bilt je u prilog tome pročitao izveštaj američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), u kojem je naglašeno da je NATO bombardovanje položaja bosanskih Srba, 1995. godine, "sa vojnog stanovišta bilo ništavno", ali . Ali je, stoji u izvestaju CIA, primoralo vodjstvo bosanskih Srba da sedne za pregovarački sto.

Portugalski ambasador Žoze Kutiljero, koji je bio tvorac Lisabonskog sporazuma (1992.), rekao je da je bošnjački vodja Alija Izetbegović povukao potpis sa tog sporazuma na traženje jednog visokog funkcionera američkog Stejt departmenta, ali da to nije bio tadašnji američki ambasador u Beogradu Voren Cimerman.

Lord Dejvid Oven, kopredsedavajući Medjunarodne konferencije o bivšoj Jugoslaviji, potvrdio je to i istakao da mu je tadašnji američki državni sekretar Voren Kristofer preneo da je i on podržao Kutiljerov plan i ohrabrio Izetbegovića da ga prihvati. "Ali za mene će ostati istorijska nejasnoća šta se zaista dogodilo i ko je, ipak, zatražio od Izetbegovića da to odbije", objasnio je Oven.

“Sve vreme se znalo gde je Karadžić”

Bilt i Oven su ocenili da su za uvodjenje "zaštićene zone" oko Sarajeva i sporazum s Miloševićem o Kosovu posle bombardovanja NATO 1999. ključnu zaslugu imali ruska diplomatija i generali, a posebno predsednik Boris Jeljcin. To je, ocenili su, bila "važna geopolitička promena".

Bilt je rekao da se skoro sve vreme znalo gde se kreće Radovan Karadžić i da u Pentagonu, koji je zapovedao NATO komandi i snagama UN u Bosni, nije bilo političke volje da se krene u opasnu akciju njegovog hapšenja.

Lord Oven je ocenio da treba obustaviti delatnost Haškog tribunala ako se zaista želi pomirenje u Bosni i na Kosovu, i ustanoviti Komisiju za istinu, poput onog što je učinjeno u Južnoj Africi.

Odgovarajući na jedno pitanje u raspravi, Bilt je ocenio da "nije normalno, bar dosad je tako bilo, da zemlje koje se pridružuju Evropskoj uniji, kao sad na Zapadnom Balkanu kroz proces stabilizacije i asocijacije, jedna drugu tuže Medjunarodnom sudu pravde za genocid".

Bilt, Oven i Kutiljero su se saglasili da je rat u Bosni izazvan preuranjenim priznavanjem nezavisnosti Hrvatske.

“Imati na umu nezavisnost Kosova”

I Bilt i Oven su ocenili da bi se morala imati na umu moguća nezavisnost Kosova i, štaviše, primetili da tad ne bi trebalo sprečavati udruživanje Kosova i Albanije. Oni nisu bliže objasnili ovaj stav, za koji su rekli da nije u saglasnosti sa pozicijom Solane i EU, ali je Bilt jedino preneo svoja saznanja da za pripajanje "zajedničkoj albanskoj državi" ne bi bili spremni i makedonski Albanci. Bilt je, takodje, upozorio da da bi "dve albanske države destabilizovale Balkan".

Bilt je, medjutim, stavio do znanja da bi nezavisno Kosovo samo bilo "neuspela, propala država" i da bi to izazvalo "veliko nezadovoljstvo Srbije", osim ako Srbiji ne bi bila data "opipljiva nadoknada" u vidu povoljnosti Evropske unije.

On je izneo i tezu da bi za Srbiju bilo bolje da Kosovo i Crna Gora budu nezavisni, uz tvrdnju da je crnogorsko društvo i narod i dalje duboko podeljeni, isto kao i početkom '90-ih godina, kad je pokrenuta rasprava o opstanku u Jugoslaviji sa Srbijom. Oven je bio mišljenja da "Srbi verovatno žele da se Crna Gora odvoji. Ali bi za Crnu Goru bilo bolje da ostane sa Srbijom".

Bilt je zaključio da se ceo Zapadni Balkan mora ekonomski integrisati, čime će važnost granica biti sporedna, a bitka protiv organizovanog kriminala dobiti mnogo više na snazi.

(Beta)