Poslanici će sednicu nastaviti sutra razmatranjem predloženog zakona o otklanjanju posledica poplava koje su u maju pogodile Srbiju.

Napeto je bilo i u Skupštini Srbije i izvan nje. Dok su poslanici raspravljali o Izmenama Zakona o radu i Zakona o PIO, ispred parlamenta pojačano je prisustvo policije zbog protesta sindikata.

Dva najveća sindikata SSSS i UGS Nezavisnost organizuju proteste zato što se protive usvajanju tih izmena zakona, a ispred Skupštine je bilo vidno pojačano prisustvo policije.

Iako je veliki protest najavljen za četvrtak, do kada bi zakon trebalo da bude usvojen, danas su protest počeli sindikalci iz preduzeća u restrukturiranju.

I unutar parlamenta od samog početka je uzbudljivo, pošto je već došlo je do protesta opoticije.

Poslanici opozicije, naime,  negodovali su kod predsednice parlamenta zbog toga što je ministar rada Aleksandar Vulin nerazgovetno čitao tekst kojim je obrazložio izmene Zakona o radu.

Zamenik šefa poslaničkog kluba NDS Janko Veselinović rekao je na početku objedinjene načelne rasprave o tom i izmenama Zakona o PIO, da ministra Vulina ništa nije razumeo, pa zato moli predsednicu skupštine Maju Gojković da ona "zamoli ministra da još jednom pročita ono što je napisao".

 Novinari izgleda nisu imali sličnih problema sa razumevanjem ministra, pošto agencije prenose tekst Vulinovog govora.

On je, javlja FoNet, izjavio da Vlada Srbije nije predložila izmene Zakona o radu koje bi bile na štetu zaposlenih, jer većina odredbi donosi njihovu bolju zaštitu, i dodao da se on ne usvaja kako bi se otpuštali radnici, već da bi se uspostavila neophodna ravnoteža između sveta rada i sveta kapitala.

Vlada je sve radila sa idejom da se dođe do kompromisa, smatramo da će se poboljšati uslovi poslovanja i otvaranja novih radnih mesta i prebacivanja rada uz crne u formalnu zonu, rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, predlog zakona je u većini usklađen između socijalnih partnera, sindikata i poslodavaca, a u onim odredbama koje su sindikati odbili, Vlada Srbije je uvela optimalna rešenja.

Nismo pristali na zahteve poslodavaca o ukidanju minulog rada i proširenog dejstva kolektivnog ugovora, rekao je Vulin.

Umesto kao što je uobičajeno, nadalje je predloh zakona branio ne Vulin, kao resortni ministar, već ministar policije Nebojša Stefanović.

Ministar Stefanović rekao je da se Vlada Srbije ne stidi izmena zakona o radu, ali sada je u situaciji da "vadi kestenje iz vatre".

Neki ljudi su postali milijarderi, nakupovali se imovine, učestvovali u privatizacijama da su morali da reaguju svi, od Verice Barać do Evropske unije, a radnici su ostajali na ulici, rekao je Stefanović. Ne znam šta se čekalo da se do sada razvija zadrugarstvo, zašto se nije davao novac malim porodičnim preduzećima, što nismo davali novac seljacima, da se pokreću poslovi. Zašto su nam plate i penzije 61 odsto javnih prihoda? Ko nas je doveo u takvu divnu situaciju, pitao je Stefanović.

Ova vlada želi da ljudi počnu da rade, sada imamo priliku da uradimo nešto i molim sve poslanike da podrže zakon. On treba da omogući da ljudi počnu da rade i da u zemlju dođu investitori, rekao je on.

ZAKON ŠTITI PRAVA RADNIKA ILI POSLODAVACA?

Tokom kasnije rasprave predstavnici opozicije su oštro kritikovali izmene i dopune Zakona o radu istakavši da je on katastrofalan, da neće povećati zaposlenost i omogućiti nove investicije, dok su predstavnici vladajuće koalicije ocenili da se njime štite i prava radnika i poslodavaca.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Jovičić rekao je da su izmene i dopune Zakona o radu veoma važne i da je njihovim predlaganjem Vlada pokazala ozbiljnost.

"Ovo je važan i sistemski zakon, njime se čine ustupci privrednicima, ali se štite i prava radnika", kazao je Jovičić novinarima u Skupštini Srbije.

Podršku izmenama Zakona o radu najavili su poslanici Nove Srbije, Srpskog porekta obnove i Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske stranke (DS) Borislav Stefanović smatra da se predloženim merama, jača, kako je istakao jedan odsto ljudi u Srbiji koji će sa radnicima moći da postupaju "kako god hoće".

"Zakonom se uvodi princip jeftine radne snage, odnosno njim će sprski radnik koji je pošten i vredan, postati kao radnik na Bliskom istoku koji proizvodi patike, a ne može da ih kupi", kazao je Stefanović.

Dodao je da DS ne može da podrži predloženi zakon, koji isključivo štiti prava poslodavaca i najavio podnošenje većeg broja amandmana.

"Zakonom se dovode u pitanje radnička prava koja postoje više od 150 godina, to nema nigde u Evropi", upozorio je on.

Stefanović je kazao da zakon ne štiti najugroženije slojeve stanovništva - osobe sa invaliditetom i trudnice i naglasio da su posebno ugroženi mladi koji nemaju minuli rad.

Predsednik Nove stranke (NS) Zoran Živković ocenio je da je zakon faličan i katastrofalan i za radnike i za poslodavce.

"Zakon je faličan, a navodno je rađen po preporuci Evropske unije, a to nije tačno, jer u EU ne postoji jedinstven sistem radnog zakonodavstva, te takva preporuka ne postoji", rekao je novinarima Živković.

On takođe smatra da se tim Zakonom neće povećati zaposlenost i investicije, kao i da se neće smanjiti siva ekonomija.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak kazao je da je zakon "presipanje iz šupljeg u prazno" i da se njim ne rešava ništa.

"Zakon nije sistemski, on predviđa zaštitu najugoroženijih slojeva stanovništva i mi ćemo se potruditi da to popravimo kroz amadmane", kazao je Čanak.

Poslanik Nove deokratske stranke (NDS) Marko Djurišić je ocenio da izmene Zakona o radu neće dovesti do novih investicija, navodeći da ni važeći nije bio prepreka.

On je rekao da su za vreme važećeg zakona investicije prelazile milijardu evra godšnjie, a da su čak jedne godine bile i tri milijarede, ali su pale za vreme aktuelne vlast na čijem čelu je SNS.

"Otkako je došla ova vlada investicije nisu bile ni milijardu evra. Ne vidim da je Zakon o radu problem, već je problem u vladi koja ne ume da privuče strane investiticije", rekao je poslanik opozicione NDS Marko Djurišić.

ŠTA DONOSE IZMENE ZAKONA

Kako je ranije najavljeno, Predlog izmena i dopuna Zakona o radu doprineće, pre svega, sprovođenju mera fiskalne politike u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja "rada na crno" i povećanja zaposlenosti.

Predloženim rešenjima smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce.

Unapređenje zakonodavnog okvira treba da, pored ostalih mera vlade, doprinese podsticanju domaćih i stranih investicija u privredu i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada na crno, kao i privrednom rastu.

Predlog izmena i dopuna Zakona o radu predviđa niz izmena među kojima i da zaposleni pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada može da ostvari isključivo kod aktuelnog poslodavca. Do sada je zaposleni to pravo ostvarivao na ukupni minuli rad stečen kod više poslodavaca.

Ukoliko zaposleni dobije otkaz kao tehnološki višak, predviđena je naknada koja predstavlja minimum zbir trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju po usvajanju izmena Zakona biće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog, a zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, dok za smenski rad te naknade više nema.

Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni dobija posle mesec dana neprekidnog rada, a ne kao do sada, posle šest meseci.

Predloženim zakonom zaposleni gubi pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako dobije otkaz, smanjuje mu se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihovu smrt.

Za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ima pravo na dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni će imati pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju obuhvataju, pored ostalog, promenu uslova za sticanje prva na starosnu penziju, odnosno podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene sa 60 na 65 godina, tako što će se starosna granica postupno podići od 2015. do 2020. godine, za po šest meseci na godišnjem nivou, odnosno od 2021. godine do 2032. godine, za po dva meseca na godišnjem nivou.

Na taj način izjednačavaju se uslovi za sticanje prava na starosnu penziju muškarca i žene.

Uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.