Predstavnik EU u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger predložio je "trojci" da Srbija i Kosovo urede svoje odnose kao dve države, na način na koji su to učinile dve nemačke države prema Berlinskom ugovoru iz 1972. godine. Premijer Vojislav Koštunica odbacio je taj predlog, a očekuje sa da će o tome više reči biti u Beču, 5. novembra, kada će Beograd na direktnim pregovorima sa prištinom predstavljati i Koštunica i predsednik Boris Tadić.
Predstavnik EU u posredničkoj "trojci" Volfgang Išinger predložio je "trojci" da Srbija i Kosovo i Metohija urede svoje odnose kao dve države, na način na koji su to učinile dve nemačke države prema Berlinskom ugovoru iz 1972. godine, saznao je Tanjug u diplomatskim izvorima.
Premijer Vojislav Koštunica je naglasio da je jasno da će ukoliko Išinger to predloži, Srbija najodlučnije odbaciti takav predlog. "U Rezoluciji 1244 nema nijednog slova o nezavisnosti Pokrajine, kao što nema ni reči o modelu koji je 1972. godine postojao izmedju dve nemačke države. Samim tim, saglasno Rezoluciji 1244, to ne može uopšte biti predmet razgovora", ukazao je srpski premijer.
Nemački diplomata je zapravo i praktično formalizovao svoju zamisao na koju su nacionalnoj agenciji prošle sedmice ukazali diplomatski izvori, a koja se poziva Berlinski dogovor. Cilj tog ugovora, u koji je Tanjug imao uvid, bio je da uspostavi dobre susedske odnose dve nemačke države i garantovao je de facto, mada ne de jure, priznavanje Istočne Nemačke.
Išinger, kako ukazuju diplomate, promovišući nemački primer iz 1972. očigledno ima u vidu ponudu koju je Priština iznela u okviru pregovora o budućem uredjenju južne srpske pokrajine o dobrosusedskim odnosima dve nezavisne države, a svakako ne - srpsko odbijanje cepanja sopstvene države.
Problem sa mogućim Išingerovim istorijskim primerom, kako su ocenile diplomate, zapravo jeste neodgovarajuća paralela, jer, u nemačkom slučaju u pitanju su bile dve odvojene države, koje su tražile načine za unapredjenje koegzistencije, a tekući "kosovski problem" je sasvim suprotan primer-nastojanja da se na silu podeli jedna suverena država.
Kako će na Išingerov predlog reagovati predstavnmici SAD i Rusije u pregovaračkoj "trojci" kao i Priština, znaće se 5. novembra, na novoj, četvrtoj rundi razgovora Beograda i Prištine u Beču.
U izjavi za Tanjug premijer je rekao da će to biti važan sastanak, jer će Srbija insistirati da se jasno definiše da se pregovarački proces mora odvijati u okviru Rezolucije 1244, što znači da se mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da se mora garantovati suštinska autonomija za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini.
Na sastanku u Beču, Tadić i Koštunica će drugi put po redu prisustvovati direktnim razgovorima Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova u fazi pregovora kojom posreduje medjunarodna "trojka".
Tadić i Koštunica predvodili su Državni pregovarački tim na pregovorima sa predstavnicima kosovskih institucija 28. septembra u Njujorku, kada je otvorena serija direktnih susreta Beograda i Prištine.
Očekuje se da će na narednoj rundi pregovora medjunarodna posrednička "trojka" predložiti inovirani predlog od 14 tačaka, uzimajući u obzir primedbe Beograda i Prištine.
Tanjugu je u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu potvrdjeno da će taj sastanak biti održan uz učešće posredničke "trojke", po sličnom scenariju kao i prethodni.
Predvidjeni su, naime, odvojeni sastanci timova Beograda i Prištine sa "trojkom", a zatim i zajednički razgovor dve delegacije sa medjunarodnim posrednicima, naveli su u nemačkom ministarstvu.
Beograd je već odbacio tu mogućnost jer je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio da vlasti u Srbiji neće prihvatiti takav predlog.
(agencije/MONDO)
Premijer Vojislav Koštunica je naglasio da je jasno da će ukoliko Išinger to predloži, Srbija najodlučnije odbaciti takav predlog. "U Rezoluciji 1244 nema nijednog slova o nezavisnosti Pokrajine, kao što nema ni reči o modelu koji je 1972. godine postojao izmedju dve nemačke države. Samim tim, saglasno Rezoluciji 1244, to ne može uopšte biti predmet razgovora", ukazao je srpski premijer.
Nemački diplomata je zapravo i praktično formalizovao svoju zamisao na koju su nacionalnoj agenciji prošle sedmice ukazali diplomatski izvori, a koja se poziva Berlinski dogovor. Cilj tog ugovora, u koji je Tanjug imao uvid, bio je da uspostavi dobre susedske odnose dve nemačke države i garantovao je de facto, mada ne de jure, priznavanje Istočne Nemačke.
Išinger, kako ukazuju diplomate, promovišući nemački primer iz 1972. očigledno ima u vidu ponudu koju je Priština iznela u okviru pregovora o budućem uredjenju južne srpske pokrajine o dobrosusedskim odnosima dve nezavisne države, a svakako ne - srpsko odbijanje cepanja sopstvene države.
Problem sa mogućim Išingerovim istorijskim primerom, kako su ocenile diplomate, zapravo jeste neodgovarajuća paralela, jer, u nemačkom slučaju u pitanju su bile dve odvojene države, koje su tražile načine za unapredjenje koegzistencije, a tekući "kosovski problem" je sasvim suprotan primer-nastojanja da se na silu podeli jedna suverena država.
Kako će na Išingerov predlog reagovati predstavnmici SAD i Rusije u pregovaračkoj "trojci" kao i Priština, znaće se 5. novembra, na novoj, četvrtoj rundi razgovora Beograda i Prištine u Beču.
U Beču i Tadić i Koštunica
Predsednik Srbije Boris Tadić učestvovaće na sledećoj rundi direktnih pregovora u Beču, rečeno je u Predsedništvu Republike. Učešće na predstojećem sastanku u ponedeljak je potvrdjeno i za premijera Srbije Vojislava Koštunicu.U izjavi za Tanjug premijer je rekao da će to biti važan sastanak, jer će Srbija insistirati da se jasno definiše da se pregovarački proces mora odvijati u okviru Rezolucije 1244, što znači da se mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i da se mora garantovati suštinska autonomija za albansku nacionalnu manjinu u Pokrajini.
Na sastanku u Beču, Tadić i Koštunica će drugi put po redu prisustvovati direktnim razgovorima Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova u fazi pregovora kojom posreduje medjunarodna "trojka".
Tadić i Koštunica predvodili su Državni pregovarački tim na pregovorima sa predstavnicima kosovskih institucija 28. septembra u Njujorku, kada je otvorena serija direktnih susreta Beograda i Prištine.
Očekuje se da će na narednoj rundi pregovora medjunarodna posrednička "trojka" predložiti inovirani predlog od 14 tačaka, uzimajući u obzir primedbe Beograda i Prištine.
Tanjugu je u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu potvrdjeno da će taj sastanak biti održan uz učešće posredničke "trojke", po sličnom scenariju kao i prethodni.
Predvidjeni su, naime, odvojeni sastanci timova Beograda i Prištine sa "trojkom", a zatim i zajednički razgovor dve delegacije sa medjunarodnim posrednicima, naveli su u nemačkom ministarstvu.
Beograd je već odbacio tu mogućnost jer je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio da vlasti u Srbiji neće prihvatiti takav predlog.
(agencije/MONDO)
