Premijer u Skupštini Srbije izjavio da ne razume otpore u javnosti koji prate projekat Beograd na vodi i ocenio da je on od ključne važnosti za Srbiju.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić počeo je u Skupštini Srbije da obrazlaže leks specijalis o Beogradu na vodi.
“Za mene je izuzetna čast da mogu da govorim ovoj temi . Ovo je prilika da mnoge nedoumice rešimo i donesemo najbolje zajključke u interesu našeg naroda. Veliki narodi i zemlje izgrađeni su na velikim snovima i vizijama i projektima čija širina je ljude zastrašivala”, rekao je Vučić.
On je rekao da je ideja o spuštanju Beograda na Savu datirala još od kneza Miloša i da je tad započeto uređenje Savamale.
Spuštanje Beograda na reke predviđaju svi planovi u poslednjih 60 godina. Ta ideja je obnovljena u vreme gradonačelnika Dragana Đilasa, kada je 2009. godine i šefica urbanističkog zavoga gospođa Gligorijević rekla je da će na tom području nići 'srpski Menhetn'", rekao je Vučić. "Mi smo joj veoma zahvalni zbog toga. Kada sam doveo bivšeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija pričao sam o tim snovima nas Beograđana", naveo je premijer.
Premijer je govorio o istorijatu Savamale, nastanjivanju trgovaca u tom delu grada, izgradnji Železničke stanice i svim poduhvatima koji su doveli do toga da to bude prestižan deo grada.
On je naglasio da je posle svega, Savamala postala najveće ruglo Beograda i da ne razume otpore koji su se pojavili u javnosti od kad je predstavljen projekat Beograd na vodi.
Vučić je naglasio i da ne razume dezinformacije da je do sada u okviru projekta urađena samo jedna kafana i dodao da niko ne spominje da je, rekonstrukcijom zgrade Geozavoda (Beogradske zadruge) Beograd već dobio jednu od najlepših zgrada koju danas ima.
Premijer je naveo da je na obali Save na području na kojem bi trebalo da bude izgrađen Beograd na vodi bilo 52 olupine i tri kanalizaciona odvoda od kojih se ništa se nije videlo, a Geozavod služio za skupljanje narkomana.
"Imali smo asfaltne i betonske baze i ložionicu, pa je čak i Branko Pešić napravio trik kada je Titu pokazao ložionicu i tada je doneta odluka o izmeštanju Železničke stanice", rekao je Vučić.
On je rekao da je do sada oko 90 porodica koje su živele u teškim uslovima u Savamali raseljeno. Pročitao je i izjave zadovoljnih građana koji su sada smešteni u lepe stanove na Belim vodama, ili u Denkovoj bašti.
Premijer je ponovio da će u januaru 2016. godine, do Svetog Save, biti završena železnička stanica Prokop.
Vučić je rekao da je do sada ukpuno 90 porodica iseljeno iz Savamale, 79 od njih je dobilo stanove, a četiri se odlučilo da uzme novac. On je naglasio da je za raseljavanje tih porodica potrošen 51 milion dinara, što je, kako je rekao, mnogo manje nego što su prethodne vlasti uložile u neuspešni projekat replike Terazija na Novom Beogradu, koji je nazvao “skalamerijom”. Vučić je dodao i da su uklonjene 24 olupine broda iz Savamale, kao i splavovi “Lasta” i “Hua-hua”.
"Za srpski Menhetn, kako su ga nazvali moji prethodnici, postojalo je više konkursa, domaće i strane arhitekte nudile su crteže. Dva konkursa bila su interesantna, 1985. godine i 1991. godine. 1996. godine lansiran projekat Evropolis. Nijedna od tih ideja nije realizovana, Beogradom na vodi obnoviće se Savamala, a svi objekti imaće izgled kao početkom 20. veka", rekao je Vučić.
Istakao je da će još lepši sjaj imaće Geozavod i zgrada Železničke stanice, a zgradu pošte će biti restaurisana i prikazana u najlepšem mogućem svetlu.
"Nisam očekivao ovolike napore za nešto najlepše, a za šta nije bilo novca. mi smo uspeli da obezbedimo novac, a to je najvažnije. U Srbiji je svaka inovacija izazivala sumnje i otpor u javnosti, postojao je strah od uvođenja javne rasvete u Beogradu, a građani smatrali i da dalekovodi izazivaju rak, da su pravljeni protesti povodom izgradnje mosta Gazela...", rekao je Vučić.
Rekao je da su se kritike pojavile i kad je građen jedan od simbola Beograda – Palata Beograd, popularna “Beograđanka”, koja je nazivana antisimbolom Beograda, Crnograđankom, Bolesnom palatom...
Premijer je naveo i primere otpora javnosti velikim projektima u drugim državama.
"Španci nisu bili impresionirani projektom Ajfelove kule, mislili su da će se srušiti, vlasti u Parizu su prihvatile projekat, a mnogi bogati Parižani počeli su da prodaju stanove iz okoline Ajfelovog tornja. Koliko li su novca izgubili... Ajfelova kula danas donosi desetine miliona evra čistog profita Parizu i Francuskoj", rekao je Vučić.
Poslanici stranaka vladajuće većine najavili su podršku usvajanju posebnog zakona za "Beograd na vodi" jer smatraju da će realizacija tog projekta povećati zapošljavanje i ekonosmki razvoj Srbije. Poslanci opozionih stranka nisu govorilu u prepodnevnom delu sednice, ali su poslanik i lider opzocione Nove stranke, Zoran Živković i poslanik Demokratske stranke Balša Bozivić, u izjavama nivinarima u skupštinskom holu izneli kritiku predloga tog zakona. Ministar finansija Dušan Vujović je rekao da se u vezi s projektom "Beograd na vodi" ne radi samo o 3,5 milijardi evra investicija i zapošljavanju više od 13.000 ljudi, već o šansi da se "značajno poveća stopa ekonomskog rasta" Srbije.
Naveo je i primer "Kule od stakla", izgrađene 2013. godine u centru Londona, koja ima 87 spratova, od kojih su 72 sprata ekskluzivan stambeni prostor i to je najviša zgrada u celoj EU, a investitori su došli iz Katra.
"Arhitekti i javnost su se protivili jer su smatrali da takav projekat ruži London. Objekat je uspešno sagrađen i danas predstavlja simbol i ponos Londona. protiv izgradnje bili su mnogi stručnjaci, a i deo javnosti ih je podržao, ali to nije sprečilo vladu da gleda u budućnost, a projekat je doneo mnogo koristi Londonu", naveo je Vučić.
Vučić je rekao da je za prvu fazu eksproprijacije portrebno oko 40 miliona evra, za šta je deo izdvojen iz budžeta, a deo “ćemo naći finansiranjem od investitora”.
On je rekao i da je na Savskom platou za proteklih godinu dana na površini od 40 hektara uklonjeno 179 od ukupno 246 objekata. Sredstva za uklanjanje tih objekata u prvoj fazi gradnje, obezbedio je Grad Beograd u iznosu od 130 miliona dinara i potrebno je ukupno oko 880 miliona evra za kompletnu eksproprijaciju objekata na mestu budućeg projekta "Beograd na vodi", u prvoj fazi projekta, rekao je Vučić
On je rekao i da je došao sam da obrazlaže Zakon, jer je taj projekat bila jedna od njegovih ideja. “Možda sam je prepisao od Branka Pešića ili Đilasa, ali za mene je važno da počnemo da ostvarujemo velike ciljeve”.
Premijer je istakao da će Srbija, čak i da investirori "sutra" izađu iz projekta biti na dobitku, ali je naveo da se to sigurno neće desiti jer iza investitora stoji šeik Muhamed, te da će ne samo zbog zarade već i zbog prijateljstva, projekat uspeti.
Vlada Srbije hoće da prebaci odgovornost na Narodnu skupštinu zbog toga što predlogom posebnog zakona o "Beogradu na Vodi" privatni interes proglašava za javni, izjavio je poslanik DS Balša Božović. "Suština je da se Vlada krije iza većine u ovoj Skupštini", rekao je Božović na plenarnoj sednici o "leks specijalisu" za taj projekat. Po njegovim rečima, investitor će "od svog prvog dinara napraviti pet i otići iz Srbije", jer vlast ima lošu ideju da građani Srbije plate, a da ulagač zarađuje. Na Božovićeve kritike odgavara premijer
"Mi ćemo biti na svim svetskim televizijama među svim svetskim ekonomskim vestima, na CNN i BBC, čuće se nesto pozivitno, a ne nešto loše", rekao je Vučić.
Odgovarajući na opasku poslanika opozicije Marka Đurišića (SDS) da se usvajanjem Lex specijalisa o Beogradu na vodi šalje loša poruka investitorima, odnosno da su dobrodošli samo oni koji imaju poltiičku podršku,rekao da ne postoji investitor koga nije primio.
"Sa svakim važnijim investitorom. Najpošteniji odnos imamo prema njima bez obzira odakle dolaze", kazao je premijer.
Na primedbu Đurišića da Lex specijalis donosi pravnu nesigurnost Srbiji, Vučić je rekao da se ona unosi retroaktivnim zakonima koji su donošeni u vreme bivše vlast.
Vučić je dodao da nema nameru da ovaj projekat brani, jer mu nikava odbrana nije potrebna - koliki značaj ima za građane.
“Nadam se da će se on završiti prelepom slikom Beograda i slikom moderne i uspešne Srbije”, zaključio je Vučić.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović izjavio je da su svi Beograđani platili izgradnju mosta na Adi, za koji je uzeto 405 miliona evra kredita, a da se projektom "Beograd na vodi" gradi novi grad kao investicija koju plaća neko drugi.
Sa pristupnim saobraćajnicama most na Adi košta više od 800 miliona evra, a plaćaju svi Beograđani, rekao je Stefanović.
Ovde gradimo novi grad, to je investicija koju plaća neko drugi, a mi ulažemo trećinu ili četvrtinu onoga što smo uneli u izgradnju jednog mosta i dobijamo budućnost, rekao
je Stefanović.
Zašto nismo mogli sami da investiramo, upitao je Stefanović.
Prema njegovim rečima, samo na rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra napravljena je šteta od 5,6 miliona evra ili 630 miliona dinara, u Gradskoj čistoći je uzeto miliona dinara, dok je skoro 208 miliona "opljačkano" na aerodormu Beograd.
Ispred zgrade skupštine, dok je Vučić govorio, održan je skup podrške premijeru i Beogradu na vodi.
Parlament je u četvrtak, 2. aprila, na predlog šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zorana Babića, odlučio da odmah nakon načelne rasprave o zakonu o "Beogradu na vodi" počne razmatranje amandmana.
U obrazloženju predloga navodi se da bez donošenja leks specijalisa ne bi mogli da budu obuhvaćeni objekti namenjeni turizmu, ugostiteljstvu, poslovni i stambeni objekti koji treba da se grade na toj lokaciji.
Procenjeno je na će na delu priobalja, na površini od oko 177 hektara, gde će biti realizovan "Beograd na vodi" biti izgrađeno milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadrata poslovnog i komercijalnog prostora i više od 62.000 kvadrata javnih ustanova kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene ustanove, kao i 242.000 kvadrata zelenih površina.
Očekuje se da će u novoizgrađenim objektima biti zaposleno više od 13.000 radnika i da će na tom prostoru stanovati oko 17.000 ljudi.
Prema ranijim najavama, u projekat "Beograd na vodi" biće uloženo između tri i četiri milijarde evra, a trebalo bi da ga gradi kompanija Igl hils (Eagle Hills) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u partnerstvu s Vladom Srbije.
Projekat bi trebalo da bude izgrađen na delu obale Save koji se prostire od Brankovog mosta do kompleksa Beogradskog sajma.
