Na planini Kozara u Republici Srpskoj je obeleženo 73 godine od teške bitke u Drugom svetskom ratu, a ceremoniji su prisustvovali predsednik RS Milorad Dodik i srpski ministar Aleksandar Vulin.
Srpski ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je danas da Rezolucija o Srebrenici koju je Velika Britanija predložila Savetu bezbednostu UN predstavlja "najavu udara na Republiku Srpsku", dodajući da Srbija ne dozvoljava promenu Dejtonskog sporazuma čiji je garant.
"Nekakvim rezolucijama najavljuje se udar na Republiku Srpsku i srpsku istoriju. Tako se i danas pravljenjem nove lažne, nikako utemeljene istine, pokušava promeniti stanje na Balkanu", naglasio je Vulin u obraćanju na obeležavanju 73. godišnjice bitke na Kozari.
Ministar je naglasio da "srpski narod nikada nije zauzeo pogrešnu stranu, nikada nije pitao za cenu kada je birao između slobode i neslobode, nikada nije bio na pogrešnoj strani čovečanstva, nikada nije zaslužio da se u istoj rečenici sa njegovim imenom pomene reč genocid".
On je naglasio da Republika Srpska nije niti može biti pretnja ikome i da se ne može razumeti ono što se desilo na ovim prostorima bez sećanja na ono što se dogodilo na Kozari, kao i da se ne mogu razumeti ratovi 90-tih godina i odluke srpskog naroda ako se ne razume "jasenovački genocid".
"Teške su rane naroda mog, umesto da ih zaleče, da pomognu da zaplaču sa nama, da nađu mir kosti pravednika i mučenika, rane nam vređaju, daju nam imena koja ne zaslužujemo i stavljaju na stranu na kojoj nikada nismo bili", istakao je Vulin.
On je dodao i da će "u danima koji su pred nama, sudbonosnim i teškim, RS i Srbija zajedno stajati".
"Republika Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma, kao njegov čuvar, hoće mir i očekuje da se taj sporazum doslovno sprovodi i vrši i neće dozvoliti bilo kakvo umanjivanje značaja i ovlašćenja RS. Srbija ne dozvoljava promenu sporazuma koji je doneo mir i neće dozvoliti da se RS umanji ili promeni", rekao je Vulin.
Ministar je rekao i da "RS nije nastala na genocidu, ona je nastala kao otpor jasenovačkom genocidu, na otporu ponavljanju nekažnjenog zločina, neimenovanog zločina Jasenovca".
"Mir je reč koju smo tražili svih ovih godina. To je reč na kojoj Srbija definiše svoju politiku i u danima koji su pred nama Republika Srpska i Srbija će zajedno stajati", rekao je Vulin.
I DODIK TVRDI: REZOLUCIJA RASPAD BIH
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da usvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija znači raspad Bosne i Hercegovine (BiH), kao i da moli Rusiju da uloži veto.
Dodik je, na Mrakovici rekao da "podlo i vešto napisana rezolucija" služi ostrašćenjim bošnjačkim političarima da polako uvode srpski narod kao jedini upisan da je počinio genocid, posle svih genocida u svetu, prenosi RTRS.
Ali, i ako se to desi, ignorišimo to! Recimo da ne važi za nas! Nećemo upisati u svoje knjige to što vi hoćete, niti ćete nam zapretiti da ćete nas učiniti nestabilnim područjem, a Međunarodni monetarni fond to već preti, istakao je Dodik.
Dodik je poručio da niko ne može isterati Srbe iz BiH, a da ne istera i RS zajedno sa narodom.
On je pozvao građane RS da kažu "ne" na referendumu o Sudu i Tužilaštvu BiH.
ZAŠTO JE ZNAČAJNA BITKA NA KOZARI
U Mrakovici na Kozari danas je obeležena 73. godišnjica velike bitke na Kozari, u organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srpske i Srbije.
Velikoj svečanosti prisustvovali su pored Dodika i Vulina, brojne državne, vojne i diplomatske delegacije, kao i predstavnici saveza ratnih vojnih invalida, boračkih organizacija i civilnih žrtava rata.
Održan je parastos za poginule u toj bici, brojne državne, vojne i verske delegacije položile su vence i odale poštu stradalim vojnicima i civilima na Kozari i Potkozarju 1942, a upriličen je i bogat umetnički program za brojne goste, poklonike žrtvama, učesnike NOB-a, potomke i simptizere partizana.
Recitovana je poema Skendera Kulenovića "Stojanka Majka Knežopoljka" i pevane pesme "Oj Kozaro", "Kaljinka", a bio je i skeč u izvođenju glumaca Gorana Jokića i Željka Kasapa iz Narodnog pozorišta Republike Srpske.
Brojni posetioci pevali su partizanske pesme, nosili partizanske kape, petokrake, majice sa likom Tita, a vijorile su se zastave nekadašnje SFRJ.
Bitka na Kozari započela je u junu 1942. godine, kada je 11.000 Nemaca, zajedno sa oko 20.000 ustaša i domobrana, započelo ofanzivu na narod i borce Kozare i Potkozarja.
Protiv nadmoćnog neprijatelja, borilo se svega 3.000 partizana, iz Drugog krajiškog odreda. Goloruki narod spasavao se u zbegovima.
U noći 3. jula, neke partizanske jedinice probile su obruč, ali puno naroda i boraca nije uspelo da se provuče. Oni koji nisu pobijeni, odvedeni su u koncentracione logore, mahom u Jasenovac i Staru Gradišku.
Prema ustaškim i nemačkim dokumentima, u kozaračkoj ofanzivi je zarobljeno 68.000 ljudi.
Na mesti proboja obruča u jugozapadnom delu Kozare danas se nalazi spomenik nazvan "Patrija".
