Rasprava u parlamentu je trajala celu noć, a poslanici su glasali jutros, nekoliko sati uoči sastanka ministara finansija zemalja Evrozone, koji treba da razmotre dogovor Atine i međunarodnih kreditora.

Mnogi poslanici iz partije premijera Aleksisa Ciprasa su se tokom rasprave usprotivili Vladi i njenih četrdesetak novih nepopularnih mera, optužujući je da nije ispunila obećanja data pre parlamentarnih izbora, pa je šef Vlade za izglasavanje zakona morao da dobije podršku opozicionih partija.

Grčki premijer Aleksis Cipras pozvao je poslanike da odobre sporazum sa kreditorima o trećem paketu međunarodne pomoći u vrednosti od 85 milijardi evra, nazvavši ga "nužnim zlom za naciju".

Obraćajući se parlamentu pre glasanja, Cipras je rekao da ministra finansija Euklida Cakalotosa čeka bitka sa ministrima finansija Evrozone, koji sastanak imaju danas, jer treba sprečiti opasnost od nametanja kredita za premošćavanje, koji je on nazavo "povratkom na krizu bez kraja."

To je ono što se Grčkoj nudi umesto paketa pomoći, kazao je premijer, prenosi Rojters.

Šefica parlamenta Zoe Konstantopulu je kritikovala ministra finansija Euklida Cakalatosa, a mladi Sirize smatraju da bi Grčka trebalo u potpunosti da napusti Evrozonu.

BUDŽET ŠTEDNJOM DO SUFICITA

Grčka i njeni poverioci dogovorili su fiskalne ciljeve koji će biti uslov za isplatu sredstava iz trećeg paketa pomoći, uključujući primarni budžetski deficit od 0,25 odsto BDP-a u 2015, a zatim suficit od 0,5 odsto dogodine, od 1,75 odsto u 2017. i od 3,5 odsto u 2018.

Budžetski suficit bi, bar u teoriji, trebalo da omogući grčkoj vladi da počne da smanjuje planinu javnog duga od oko 320 milijardi evra ili 170 odsto BDP-a, za koji se procenjuje da će porasti na 200 odsto BDP-a nakon novog paketa pomoći.

Međunarodni monetarni fond i brojni analitičari izrazili su zabrinutost u pogledu održivosti grčkog duga, koji je više nego tri puta veći od limita EU od 60 odsto.

Grčka je u sedam meseci zaključno sa julom evidentirala primarni budžetski suficit od 3,5 milijardi evra u odnosu na ciljani nivo od tri milijarde evra, pokazali su zvanični podaci u Atini.

Ušteda u budžetu rezultat je drastičnog rezanja državne potrošnje u mesecima pre postizanja sporazuma sa kreditorima o trećem paketu međunarodne finansijske pomoći Grčkoj, kao i kontrola kapitala koju je Atina uvela krajem juna da bi sprečila kolaps bankarskog sektora, prenosi grčki list Katimerini.

Ukupni budžetski prihodi su u datom periodu iznosili 26,7 milijardi evra u odnosu na ciljnih 30,8 milijardi. Samo u julu, budžetski prihodi podbacili su 40 odsto u odnosu na očekivanja.

Budžetski deficit je primorao vladu u Atini i njene kreditore da snize već sniženu prognozu privrednog rasta za 2015, da bi se uzeo u obzir očekivani primarni budžetski deficit od 0,25 bruto domaćeg proizvoda (BDP), revidiran u odnosu na ranije očekivan suficit od tri odsto, koji su prethodno zahtevali kreditori.

Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi su u sedam meseci od početka godine podbacili u odnosu na cilj zbog produžetka rokova za prijavu i uplatu poreza na lični dohodak i korporativnih poreza, kao i zbog toga što Grčka nije primila 1,7 milijardi evra profita od grčkih obveznica koje drži sistem evropskih centralnih banaka.

KRAJEM AVGUSTA O POVERENJU VLADI

Grčki premijer će tražiti glasanje o poverenju posle 20. avgusta, kada dospeva za naplatu dug prema ECB, izjavio je danas predstavnik vlade pošto je parlament odobrio sporazum.

Cipras prilikom glasanja lako može da osvoji 151 glas, od ukupno 300, zahvaljujući podršci opozicije koju je dobio i prilikom današnjeg glasanja u parlamenti za dokument o prihvatanju međunarodne pomoći.

Opoziciona konzervativna stranka Nova demokratija se odmah oglasila i rekla da ona neće pružiti podršku Ciprasu prilikom glasanja o poverenju.

Poslanik te stranke Makis Voridis je rekao da "nema šanse da njegova stranka glasa za poverenje vladi".