Jedan od tvitova koji sam bez mnogo razmišljanja "ritvitnuo" i doživeo ga kao svoj, jeste bio tvit jednog poznatog hrvatskog novinara koji je povodom vesti da je Real Madrid, pravo niotkud, kupio Matea Kovačića iz Intera za 35 miliona evra, napisao:

"Prelazak Kovačića u Real Madrid nema nikakvog smisla ni za klub, ni za igrača. Nije im potreban, nije dovoljno dobar da igra za njih i neće igrati".

I zaista, jeste delovalo tako, jer u prvi mah samo vam prođe kroz glavu činjenica da u startnih 11 Reala, dok su tu Kristijano Ronaldo, Garet Bejl i Karim Benzema, ima mesta najčešće za trojicu vezista, a da su u klubu od ranije Toni Kros, Džejms Rodrigez, Luka Modrić, Isko, itd.

Međutim, kada sam malo razmislio i osvrnuo se na sezonu 2014/15, u kojoj Real Madrid kao šampion Evrope nije osvojio ništa, dolazak Interovog univerzalca u manevru, momka koji je zabeležio 44 nastupa prošle sezone igravši na četiri pozicije u timu, uz osam golova i pet asistencija, počeo je polako da dobija smisao.


Kovačić sa svega 21 godinom i zdravim nogama, koje su za dve sezone u Interu propustile jednu jedinu utakmicu zbog bola u mišiću (4 dana pauze u februaru 2014. godine), učiniće da se Realu i nasledniku Karla Anćelotija, Rafi Benitezu, apsolutno ne ponovi pozna zima i rano proleće ove godine, tokom kojih je "kraljevski klub" od zastrašujuće legije postao grupa razbijenih vojnika.

I izgubio sve važne bitke.

Razlog su bile – povrede!

Iako Florentino Perez ima sav novac ovog sveta i verovatno ne može da kupi samo Lea Mesija, on je treneru Anćelotiju sastavio veoma skup, veoma jak i veoma ranjiv "roster", u kojem "backup" igrači nisu bili adekvatni, iako su uglavnom bili skupo plaćeni. Igrom slučaja, a to je sve samo ne slučaj, Anćeloti je u isto vreme ostao bez velikog broja ključnih fudbalera za sistem koji mu je doneo užasavajuće 22 uzastopne pobede u prvom delu sezone.

Prvi se povredio Modrić, koji je prošle sezone propustio 23, pa još devet utakmica i bio povređen 112 pa 104 dana. Iako se oporavio u finišu sezone, nije mogao ni da povrati formu, ni da preuzme onu dozu odgovornosti u igri, mada je tada već sve bilo kasno.

Malo nakon njega, Rodrigez je polomio kost stopala i propustio 13 utakmica tokom 67 dana oporavka, a u isto vreme Bejl je imao hroničnih problema s povredama, tako da je u periodu "mogu – ne mogu" bio odsutan sa osam mečeva, a i kada je nastupao uglavnom je lošom formom nervirao navijače Reala i Ronalda, čija je nervoza i sama doprinela da Realovi problemi sa povredama budu još konkretniji – najbolji igrač sveta dva puta je bio suspendovan baš u tom periodu sezone!

Na kraju, ali ne i najmanje važno, i Karim Benzema je prošlog proleća propustio šest utakmica zbog povrede i potom dugo bio "nedovoljno spreman".


Nakon što je prethodnog leta izgubio najvažnijeg igrača za stabilnost u klubu, i na terenu, Ćavija Alonsa, a potom i levonogog univerzalca Anhela Di Mariju, Anćeloti je morao dugo da sastavlja tim i koriguje igru bez Modrića, Rodrigeza i Bejla.

Možemo samo da zamislimo koliki je pritisak tada bio na Toniju Krosu.

Šta su mu bile opcije? Isko umesto Bejla, a umesto Modrića i Rodrigeza bili su "tu" neubedljivi Asijer Iljaramendi, tek pridošli Lukas Silva i iskusni Sami Kedira, koji posle operacije kolena nikad više nije bio "onaj" igrač.

Rezultat? Realan.

Od 7. februara do 22. marta, Real je u Primeri izgubio od Atletiko Madrida 4:0, Atletik Bilbaoa 1:0 i Barselone 2:1, što je uz remi sa Viljarealom od 1:1 značilo gubitak prvog mesta, koje do kraja Barsa nije pomislila da prepusti najvećem rivalu.

I u Ligi šampiona eliminacija je visila o koncu, Real je nekako prošao Šalke i Atletiko, a kada je u maju na red došao dvomeč sa Juventusom, kulminiralo je nepoverenje Anćelotija u "backup" igrače sredine terena, tako da je Italijan istumbao odbranu i umesto Iljaramendija ili Kedire, u vezni red ubacio je Serhija Ramosa, a to nije funkcionisalo. Nikako.

Igrači Juventusa usmeravali su sve vreme loptu ka štoperu na mestu defanzivnog veziste i na kraju prošli u finale, ostavivši Anćelotija bez titule prvaka Evrope i bez posla u Realu. Da ne zaboravimo da je Ramos igrao u veznom redu i u prolećnom "El Klasiku", koji je Barsa dobila 2:1 i zasela na prvo mesto, pa Realu ni devet uzastopnih ligaških pobeda potom nisu značile ništa.

Benitezu to nije promaklo, verujte! Jako dobro prečešljao je sezonu svog prethodnika i u klubu se raspitao za razloge posrtanja, a Kovačića je mogao dve godine konstatno da prati u Seriji A, u dresu Intera, i da se uveri da će za relativno malo novca kada je Real u pitanju, dobiti igrača koji će moći da uskoči i umesto Modrića i umesto Rodrigeza i umesto Krosa.

I igrača koji će biti samo bolji i bolji.



Na kraju, nije tačno ni da je Real uzeo bivšeg asa Dinama samo da bi kupovao i pokazao finansijsku moć. Real pokazuje moć i preplaćuje igrače sa zadovoljstvom, ali samo onda kada vidi interes u toj kupovini. A, u ovom slučaju, u Madridu su znali da će Kovačić, da nije bio "zgrabljen" sada, možda već 31. avgusta, poslednjeg dana prelaznog roka u Evropi, biti igrač nekog od premijerligaških klubova.

Primera počinje sledećeg vikenda, uskoro će i Liga šampiona, tako da ćemo videti u kojoj meri je ovaj transfer imao smisla i za igrača, i za klub. Ali, ne treba zaboraviti i to da je, za razliku od Anćelotija koji se tokom karijere najčešće odlučivao samo za najbolji sastav koji ima, Benitez tip koji insistira na rotaciji.

Pored Kovačića i gore nabrojanih igrača iz sezone 2014/15, Benitez u sredini sada ima i Kazemira i Denisa Čeriševa i Lukasa Vaskeza.

Ako njega pitate – i to će mu biti malo!

P. S. Modrić će uskoro napuniti 30 godina.