Posle današnjeg sastanka u Briselu o rešavanju emigrantske krize, srpski premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je razumeo kakva je načelna ideja, ali nije čuo konkretan zadatak. U EU se samo "prebacuje loptica".
"Mi smo mala zemlja, ali zemlja kroz koju je prošao najveći broj izbeglica. Ja sam zahtevao da mi čujemo šta je sveoubuhvatno, i koje je to rešenje na kojem se insistira. Srbija će da se ponaša u skladu sa evropskim vrednostima i Srbija će ta rešenja da ispuni", rekao je Vučić.
On je dodao da "misli da je razumeo kakva je ideja, ali taj konkretan zadatak nismo čuli".
Не желимо да градимо зидове већ да нађемо одрживо решење.
Ванредни Самит лидера земаља дуж балканске руте, Брисел pic.twitter.com/BGUldcbAbd
— Александар Вучић (@SerbianPM) October 25, 2015Po njegovim rečima, nema rešenja kojima bi problem bio rešen za dan, nedelju ili mesec dana, ali ako se ide korak po korak biće poboljšanja.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je večeras, u pauzi mini samita o emigrantima u Briselu, da će Srbija učiniti sve da sa izbeglicama postupa humano, ali da neće pristati da bude tampon zona
Vučić je na pitanje novinara šta će Srbija učiniti ukoliko Nemačka i Austrija zatvore granice za emigrante, a Hrvatska postavi ogradu, rekao:
"A šta očekujete da uradimo? Srbija ne može da bude tampon zona".
On je rekao da ne očekuje nikakve spektakularne odluke današnjeg samita i da je glavno bilo to što su se lideri 13 država duž zapadnobalkanske rute sastali i razmenili mišljenja.
"Za sada se radi o politici malih koraka", rekao je srpski premijer, ističući da je kriza suviše složena da bi se mogla brzo rešiti.
Upitan na šta je konkretno mislio kad je rekao da će Srbija podneti deo tereta prijema emigranata i da li je u tom smislu na večerašnjem skupu bilo nekih zahteva, Vučić je rekao da ništa konkretno od Srbije nije traženo.
Upitan na šta je konkretno mislio kad je rekao da će Srbija podneti deo tereta prijema emigranata i da li je u tom smislu na večerašnjem skupu bilo nekih zahteva, Vučić je rekao da ništa konkretno od Srbije nije traženo.
Srbija nije dobila nikakvu konkretnu cifru koliko bi trebalo da primi izbeglica, ali ako bi, na primer, Slovenija primila 2.000, mi bi smo, recimo, mogli da primimo 3.000, proporcionalno broju stanovnika, rekao je Vučić.
On je naveo da ni Srbija, sa svoje strane, nije tražila od Evropske unije neku pomoć.
"Ja neću da plačem i neću da cvilim", kazao je Vučić, napominjući da suma koja je do sad primljena iz EU "nije naročito velika" i da Srbija još ima sredstava da se sama brine o emigrantima.
Vučić je ponovio da Srbija za sad nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji i dodao da su odnosi Beograda i Skoplja odlični.
"KRIVI SU ONI JUŽNIJE"
Praktično svi šefovi država ili vlada nekoliko zemalja EU i Zapadnog Balkana, kao i čelnici institucija EU su podvukli da je preko potrebno da se zaštiti spoljna granica Evropske unije prema Grčkoj, kao i da se zemlje na putu izbeglica dogovaraju o identifikaciji, popisu i broju izbeglica koje nameravaju da šalju preko granica.
Evropski komesar Johanes Han je naglasio da su svi potpuno saglasni o nužnosti zaštite spoljnih granica, a da posebno balkanske zemlje moraju da sarađuju mnogo više nego dosad.
Han je upozorio da sledi novi talas izbeglica, budući da su vojne operacije na području Alepa u Siriji naterale u bekstvo tri miliona ljudi, a da u okruženju Evrope ima ukupno 20 miliona izbeglica.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je takođe podvukao da se mora svim sredstvima obezbediti granica EU između Grčke i Turske.
Makedonski predsednik Đorđi Ivanov je rekao novinarima da Grčka vlastima u Skoplju ne daje nikakve informacije o upućivanju izbeglica i podsetio na izjavu Bendžamina Franklina: "Ako ne budemo svi ujedinjeni, visićemo svako posebno".
Slovenački premijer Miro Cerar izjavio je EU "verovatno raspasti" ako se ne preduzmu neposredne i konkretne akcije za obustavu talasa izbeglica koji svakodnevno u velikom broju stižu u Evropu preko Balkana.
"Ako nema konkretnih i neposrednih akcija na terenu narednih dana i nedelja, mislim da će EU i cela Evropa početi da se raspada", rekao je Cerar uoči mini-samita.
Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je da su koreni izbegličke krize u Grčkoj i Turskoj i postavio pitanje zašto Grčka nije u stanju da zaštiti pomorsku granicu EU, ako to godinama čini Španija.
Milanović je uoči početka samita EU - Zapadni Balkan o rešavanju izbegličke krize, ocenio da se njeni uzroci moraju otkloniti "u korenima, a to je u Grčkoj i Turskoj".
Govoreći o pravilima EU o zaštiti granica, hrvatski premijer upozorio da su na putu izbeglica tri države u prekršaju dok se ne dođe do Hrvatske, a ključno je što Grčka, članica zone Šengena ne popisuje i identifikuje migrante.On je dodao da po odredbama zone Šengena niko od imigranata ne bi mogao da uđe ni u Grčku, ni u Sloveniju, rekavši ne zna "zašto Grčka nije u stanju, ili neće, da nadzire svoju pomorsku granicu" prema Turskoj.
"Ali, tvrdim i to sam govorio od prvoga dana, da je aktivnim delovanjem obalske straže sasvim moguće nadzirati tih nekoliko morskih milja između Grčke i Turske, jer to bi mogla Hrvatska, a to Španija radi već nekoliko godina", napomenuo je hrvatski premijer.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je u Brisel premijere Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije i Srbije, na vanredni samit posvećen izbegličkoj krizi.
Samit koji je počeo danas popodne nastavlja se radnom večerom, na kojoj treba da budu usvojeni zajednički zaključci, a premijer Srbije će posle toga otputovati u službenu posetu Moskvi.
