Građani masovno tuže banke kako bi, na poziv potrošačkih udruženja, raskinuli ugovore u kojima su oštećeni za velike iznose.

Raskidom ugovora o kreditu, međutim, građani koji su uzimali stambene kredite indeksirane i švajcarskim francima ne rešavaju definitivno problem a mogli bi da se nađu u nezavidnom položaju, upozorava za "Politiku" Jelisaveta Vasilić, članica Saveza za borbu protiv korupcije i bivši sudija višeg privrednog suda.

"Raskid nije sporan, nego posledice. Prema članu 132. Zakona o obligacionim odnosima ako jedna strana traži raskid ugovora i sud to usvoji, strana koja je izvršila ugovor (banka koja je dala novac) ima pravo da joj se vrati sve što je dala", kaže Vasilić.

Banka, pritom može da zahteva da se novac isplati prema ugovoru, ali ako je ugovor raskinut može da postavi i drugačije uslove na sudu.

Problem postoji i u slučaju retroaktivnog vraćanja po principu da obe strane vrate onoj drugoj šta su do sda dobile, jer nije jasno kako bi to bilo obračunato.

"Banke bi obračunavale dug kao i do sada u francima, a tu je i naknada za ostvarenu korist u međuvremenu, pa zatezne kamate... Ostaje otvoren obračun i nerešeno pitanje šta je to što se vrača", kaže Vasilić.

Mnogo bolje bi bilo rešenje, kaže ovaj iskusan stručnjak, da se utvrdi ništavnost valutne kaluzule. Tada se ugovor ne bi raskidao u celosti već samo u delu koji se odnosi na valutu.

Iz udruženja bankarskih klijenata Efektiva, koje je s klijentima dosad podnelo 150 tužbi za raskid ugovora, kažu da će svakako biti uračunata zatezna kamama, ali da je na kraju iznos troška za klijenta biti nekoliko puta manji nego što se sad vodi da duguje banci.

Sve zemlje koje su imale veliki problem sa kreditima u francima već su ga rešile - Hrvatska, Crna Gora, Mađarska, Austrija...

Rešenja su tražila u okviru prava potrošača, i tako bi i Srbije trebalo da učini, kažu pravnici.

"Kod nas se izbegava primena potrošačkog prava i problem rešava kroz Zakon o obligacionim odnosima, propis koji jeste kvalitetan ali je ipak donesen u nekog drugom sistemu", ukazuje na suštinsku razliku "srpskog pristupa" advokat Vojin Biljić.

A primenom potrošačkog prava rešenje problema kredita u francima nije nimalo komplikovano.

"Da bi valutna klauzula bila ocenjena kao ništavna potrebno je dati odgovor na samo dva pitanja - da li je korisnik kredita adekvatno informisan o posledicama ugovaranja ove klauzule i da li je došlo do narušene jednakosti davanja", kaže advokat.

Ako je odgovor negativan, prema pravilu koje je uspostavila Direktiva EU 93-13, klauzula je ništavna. I upravo to su primenili sudovi u Austriji u sličnim slučajevima. Problem sa srpskim bankama a time i celokupnim bankarskim sistemom, je u tome što one, za razliku od austrijskih, uglavnom nisu obaveštavale o rizicima već su reklamirale te kredite kao izuzetno povoljne.