U pojedinim slučajevima prvi susret sa onkologom oboleli imaju čak tri godine od trenutka kada je karcinom počeo da se razvija. Istina, neki srećnici u borbu protiv tumorom krenu i za manje od nedelju dana, ali su to izuzetno retki slučajevi.
Ovo je zaključak studije na osnovu istraživanja sprovedenog u jednoj poznatoj univerzitetskoj onkološkoj klinici u Indiji, koja je predstavljena na najvećem kongresu medikalnih onkologa, nedavno održanom u Singapuru.
Ovo bi mogao da bude zaključak i da je istraživanje sprovedeno u našoj zemlji, jer je već dugo "rak-rana" srpske onkologije kasno obraćanje lekaru i kašnjenje u lečenju.
Prof. dr Radan Džodić, v. d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i koordinator Ministarstva zdravlja za onkologiju, navodi kako iz ove studije možemo videti da kašnjenje na početku lečenja zloćudne bolesti nije naša specifičnost.
"Postoji nekoliko razloga za kašnjenje. Prvi je sam pacijent, najčešće nedovoljno zdravstveno obrazovan, mada na vreme kod onkologa ne stižu ni veoma obrazovani ljudi. Ponekad je razlog odbijanje da se prihvati bolest. Strah od raka pojedince prosto parališe, umrtvi i sprečava ih da na vreme potraže pomoć, jer se boje da se suoče sa istinom i tako gube dragoceno vreme za lečenje", kaže dr Džodić za "Politiku".
Da li se i vi plašite i odlažete odlazak kod lekara?Doktor kaže postoje i objektivni razlozi za kašnjenje: zloćudni tumori, inače, ne bole, pa nema upozorenja da nešto nije u redu. Najveći problem postoji kod unutrašnjih organa: gušterače, jetre i želuca ili nekih delova debelog creva, gde simptomi nisu izraženi i dramatični. Do obraćanja lekaru prođe između šest meseci i godinu dana, a nekada i mnogo duže. Faza u kojoj se tumor formira i ne daje simptome mnogo je duža od bolnih stanja. U "hvatanju" početnih tumora koji su manji od jednog centimetra u slučaju karcinoma dojke presudnu ulogu imaju organizovani, nacionalni, skrining programi ranog otkrivanja raka kod žena koje sebe smatraju zdravima.
Sledeći je "na potezu" lekar opšte medicine, odnosno izabrani lekar. Dr Džodić smatra da lekar u domu zdravlja može da na vreme prepozna rak, pa je u tom slučaju i kašnjenje kraće i meri se mesecima. Doktor dodaje da ima, istina, slučajeva kada dok se postavi dijagnoza raka prođe i godinu-dve, ali ističe da tome onda već kumuje ozbiljno neznanje lekara, koji takvog bolesnika nije poslao specijalisti.
"U Srbiji se ipak češće događa da se pacijenti šalju odmah u specijalizovane bolnice, a da se lekar opšte medicine ne udubi u slučaj. To je, nažalost, mač sa dve oštrice: nama su tercijarne ustanove najopterećenije, jer se u domovima zdravlja ne razlikuju ozbiljni znaci zloćude bolesti od manje opasnih", upozorava dr Džodić.
On kaže da se najmanje vremena gubi u opštim bolnicama i specijalizovanim ustanovama, kada obolelog pregleda onkolog ili drugi specijalista. Obično već na prvom pregledu bude jasno o kakvoj se bolesti radi: tumoru ili nečem drugom.
U Srbiji se svake godine registruje između 37.000 i 40.000 novoobolelih od raka, i po tome smo na 18. mestu u Evropi. Nažalost, umre oko 21.000, što nas svrstava u sam neslavni vrh, jer se kod nas češće dijagnostikuju odmakli stadijumi zloćude bolesti, pa to povlači veću smrtnost.
Zato je poruka Dr Džodića građanima da budu odgovorni prema svom zdravlju i da u slučaju sumnje na rak hitno potraže medicinsku pomoć. Sa druge strane, lekarima opšte prakse i studentima medicine poručuje da kod svakog obolelog sa tegobama najpre isključe zloćudnu bolest.
Dr Milica Nikolić Urošević, izabrani lekar u beogradskom domu zdravlja "Vračar", objašnjava za "Politiku" da svaki put kada pred sobom ima pacijenta sa nedefinisanim i nejasnim zdravstvenim tegobama, prvo eliminiše malignu bolest kao uzrok tih problema. Najčešće se to dešava sa štitastom žlezdom, prostatom i debelim crevom.
"Nažalost kod nas postavljanje dijagnoze raka kašnjenje ne meri u nedeljama i mesecima, već u godinama. Kada u domu zdravlja obavimo potrebne preglede, snimanja i laboratorijske analize, koje možemo da uradimo na našem, primarnom nivou zdravstvene zaštite, što sve traži nekoliko dana zakazivanja i čekanja, suočavamo se sa poražavajućom stvarnošću da je, na primer, pacijentkinji kod koje sumnjam na rak debelog creva, 4. novembra 2016. kolonoskopski pregled zakazan 30. maj 2017. godine", navodi dr Nikolić Urošević.
Ona tvrdi i da se teret kašnjenja ne može više u tolikoj meri prebacivati na bolesnike, jer porodica i ljudi iz bliže okoline osobu koja ima zdravstvene probleme duže vreme nateraju da se javi lekaru.
Jasmina Lukić, predsednica Udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke "Budimo zajedno", kaže da naše žene i po tri godine kasne u lečenju tumora dojke zbog straha od dijagnoze, negiranja zdravstvenih tegoba i porodičnih obaveza koje doživljavaju kao neodložne. Ali, ona primećuje da se u poslednje vreme kasni i zbog sve složenijih procedura zakazivanja i nepotrebne administracije.
Pročitajte i ovo:
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zdravlja, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
Teodosić ovakav meč nije imao 14 godina! Navijači Partizana pamte kad je poslednji put imao nula asistencija!
"Obradović više ne računa na njega, Partizan traži drugog igrača": Otkriveno kakvo pojačanje žele crno-beli
Nemačka se priprema za rat sa Rusijom! Napravljen tajni plan, evo kako će postupiti u slučaju eksalacije sukoba
Uspavana Zvezda nije došla na derbi: Protiv Partizana ovakav nemaš šta da tražiš na terenu
Obradović izašao pred Grobare, pa čuo šta mu skandiraju: Podigao prst i tražio samo jedno, pogledajte