"Engleska je pobedila Nemačku u finalu golom kod kojeg lopta nije prešla gol-liniju. Ne mislim da iko ovde ima pravo da me osuđuje", rekao je 2010. kao selektor Argentine Dijego Armando Maradona engleskim novinarima koji su se pojavili da opet plaču i morališu nad njegovom "Božjom rukom."
Sada smo videli magiju drugog najvećeg Argentinca ikada, Lionela Mesija, pošto je ta zemlja toliko fudbalski velika da ih ima dvojicu. Ponovo je Argentina sa njim, na pragu 40. rođendana, napravila čudo i preokrenula meč Svetskog prvenstva u poslednjih desetak minuta, pa je poraz zaboleo Ostrvljane više nego onaj iz 1986, oko koga su plakali Englezi decenijama.
Lionel Mesi je sa gomilom Engleza na svojoj grbači uspeo nekako da namesti dva gola u 85. i 92. minutu i donese Argentini još jedno finale. A onda su krenule krokodilske suze cele Engleske.
Argentinske zveri i engleski džentlmeni
"Svih 31 podlih poteza kojima je Argentina napala Englesku", stoji u naslovu pravdoljubivog engleskog "Telegrafa", uz obaveznu opasku da su "južnoamerički majstori opravdali svoju reputaciju u polufinalu Svetskog prvenstva". Naravno, ne misli se na reputaciju zemlje koja je pored Mesija i Maradone dala stotine majstora fudbala, već reputaciju "životinja", kako je Alf Remzi nazvao fudbalere Argentine 1966. godine nakon meča u četvrtfinalu koji je Engleska dobila vrlo sumnjivo, a engleski selektor je kukao nad "divljačkim ponašanjem" Argentinaca. Engleska je na tom meču napravila 36, a Argentina 20 faulova.
Kukali su i sada Englezi na svašta. Eto, "Telegraf" je stigao da nađe 31 prljav potez nekih divljaka sa periferije kapitalističkog sistema, dok nisu tako oštro primetili krampone Eliota Andersona u nozi Lionela Mesija ili pokrivanje usta Deklana Rajsa, koje "zveri" iz Argentine nisu pomislile da prijave sudiji, iako bi to bio direktan crveni karton za jednog od ključnih igrača Engleske. O provociranju Mesija od strane Džuda Belingema da i ne pričamo, pošto to ničega dobrog nije donelo "Gordom Albionu".
Divljaci koji bi da driblaju
Fudbal su u Argentinu doneli Englezi, Velšani i Škoti doseljeni tamo i baš zato nije River Plata nego "River Plejt". Braća Tomas i Džejms Hog su sredinom XIX veka organizovali prvi meč u Buenos Ajresu, a Škot Aleksander Votson Haton je zapravo osnovao AFA, njihov fudbalski savez. A otkud tu Englezi?
Zato što su radili na železnicama koje je britanski kapital posedovao kako bi se velika prirodna bogatstva Argentine (bilo da je to vuna, govedina, koža, pšenica ili plemeniti metali) odvozila u centar kapitalističkog sistema.
Argentinci, koji su odmah osetili prezir prema britanskim gazdama u čije su džepove i sefove u bankama odlazila ta bogatstva, hteli su da igraju fudbal drugačije od svojih učitelja, pa su krenuli da - driblaju. Englezi, koji sada kukaju na nesportske poteze Argentinaca kada Paredes ili Enco potkače nekoga, tada su isto tako kukali jer - na šta liči da se lopta ne šutira najjače moguće ka špicu, nego da se dribla?
Narod Argentine priznao te nije
"Bednici bez imalo stila. Nadam se da će ih Španija pobediti tako surovo u finalu kao mi u Folklandskom ratu", rekla je još jedna poznata moralna gromada sa Ostrva – Pirs Morgan.
Novinar poznat po koječemu, najviše po tome što je menjao politička uverenja kako vetar duva i gde oseti da ima novca, između ostalog je jednom, nažalost, uradio intervju sa Kristijanom Ronaldom i od tada ne prestaje da napada Lionela Mesija. Svakako da bi mu se izvinio, kao što se javno izvinjavao Novaku Đokoviću kada ga je ugostio u emisiji, no srećom to nećemo gledati pošto Lionel Mesi ne daje intervjue, pogotovo ne njemu.
Sve ovo je bilo zbog toga što su Argentinci posle meča držali transparent "Malvini su argentinski", što teško da nije slučaj. Ostrva oko kojih je osamdesetih izbio rat, doduše inicijativom krajnje desne i nestabilne vlade Argentine, nekih su tričavih 13.000 kilometara bliža Buenos Ajresu nego Londonu, pa je u redu pretpostaviti da ovo i nije neka politička, nego čisto geografska poruka.
Takođe, moralizovanje sa ove strane ide tako daleko da se ishod fudbalske utakmice poredi sa ratom u kome je poginulo oko 1.000 ljudi, što je zaista prava mera engleskog morala. Što se Pirsa Morgana tiče, silno će se iznenaditi ako mu kažu da recimo isti ti Španci sigurno negde imaju transparent na kome piše – Gibraltar je španski.
Nema pezosa, a i šta će nam
Ako pratimo teoriju Imanuela Volerstina, svetski ekonomski sistem je postao u potpunosti globalan u "dugom šesnaestom veku" (od 1450. do 1640. godine), a ključnu ulogu u tome imale su upravo kolonizacija obe Amerike i priliv srebra i zlata iz Novog sveta, što je dovelo do razvoja tržišne proizvodnje i, na kraju, početaka finansijskog kapitala. Velika Britanija je postala hegemon tog sistema krajem XVIII veka, a onda ju je u tome posle Drugog svetskog rata nasledila njena naseljenička kolonija, SAD.
Upravo uz pomoć SAD Argentina je godinama dobijala sve bolju od bolje vlade: vojne diktature pod vođstvom Huana Karlosa Onganije i još krvavije na čelu sa Horheom Videlom, dok je u poslednje vreme vrlo veliku pomoć pri dolasku na vlast imao svako ko je hteo da rasproda argentinsku imovinu, od Karlosa Menema i Maurisija Makrija pa do najnovijeg bizarnog primera Havijera Mileija.
Još jedan vladar potpomognut dominantnom državom anglističkog centra svetskog kapitalističkog sistema došao je na vlast iako je javno pričao da govori sa svojim psom i zapretio da će privatizovati sve. Završilo se odlično, time da je nekoliko dana pred meč sa Engleskom vrednost argentinskog pezosa toliko pala da sada jedan dolar vredi 1.500 pezosa, pošto je Milei odlučio da je najpametnije pustiti da kurs divlja kako bi prirodno došao tamo gde mu je mesto. Da li će narod imati šta da jede kada primi platu, to ne zanima ni njega ni njegovog patrona Donalda Trampa.
Kakve to veze ima sa fudbalom?
Od uvoza jeftinih sirovina u Englesku, preko železnica koje se u periodu industrijalizacije nisu pravile između gradova kako je odgovaralo stanovništvu, već onako kako je diktirao britanski profit, pa do bezumnih "tržišnih" reformi Havijera Mileija, Britanija i Amerika kao pijavice jedu ono što stvori argentinski narod. I bukvalno – pogledajte gde završava argentinska govedina.
Britanija je zaposela ostrva blizu Argentine, engleski klubovi dovode argentinske fudbalere u najboljim godinama i Enco Fernandez i Kuti Romero zabavljaju engleski, a ne argentinski narod svake nedelje, ali to nikome ne smeta i to je pravedno.
Kada Entoni Gordon postigne gol u kontri, to je takođe pravedno, ali kada Lionel Mesi u borbi za loptu nagazi Džeda Spensa, to nije, iako su njega pre toga nagazili stotinu puta u toku meča. Uostalom, koliko su beše one "argentinske zveri" Alfa Remzija napravile faulova manje od Engleske? Duplo? Aha...
Nekakvo džentlmenstvo na terenu je zamka za svakoga. Jednostavno oni koji su se vekovima pljačke uspostavili kao hegemoni u privredi, sportu, ratu ili bilo čemu drugom uvek žele nekakav zamišljeni "ferplej" kako slučajno ne bi ostali kratkih rukava. Hoće da ih niko ne dira, da ih Enco Fernandez ne ošamari, a Lionel Mesi ne zgazi dok iza kulisa ništa nije po "fer pleju" iArgentinci žive svoje živote onako kako ga je živeo mladi Dijego Armando Maradona kada mu je ujak vikao da "samo izvadi glavu iz go***a".
Ko o čemu, Englez...
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
· Reaguj