Pre tri meseca, 381 kvadratni metar poslovnog prostora u Palati "Albanija" stavljen je na prodaju.
Legendarna palata "Albanija" je prvi oblakoder u Beogradu, koji je izgrađen 1939. godine. Dugi niz godina je bila najviša zgrada u Beogradu, i simbol grada prepoznatljiv na razgrednicama. Deo Palate "Albanija", odnosno 381 kvadratni metar, procenjen na 3,88 miliona evra, sada je ponuđen na prodaju.
Stečajni upravnik Mijo Stanarčević objašnjava da je reč o prodaji na 50 odsto procenjene vrednosti, što je specifično u odnosu na prodaju na slobodnom tržištu, a što je veoma privlačno za potencijalne kupce.
"Ako je gradnja kvalitetna, cena nekad može da ode i do onih 100 odsto. Može da se ponovi prodaja iz nekih razloga, a može da se ide i na drugu prodaju, ali tada je cena 20 odsto vrednosti što je praktično kao depozit", kaže Stanarčević.
U okviru stečajnog postupka Beogradske banke, stečajni upravnik je Agencija za osiguranje depozita, a postupak je otvoren 2002. godine.
Iako je zgrada Palate "Albanija" još 1984. proglašena za kulturno dobro, može da se stavi u promet. U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.
"Nakon što stigne zahtev, služba procenjuje da li su obezbeđena sredstva za kupovinu i da li postoji razlog da Zavod otkupi, koji nastupa u ime države. Kasnije se promet kulturnih dobara obavlja u skladu sa propisima, sa kojima se, inače, obavlja prodaja objekata", kaže dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. U ovakvim slučajevima novac od prodaje ne ide Zavodu, stečajnom upravniku ili firmi u stečaju, već se deli među poveriocima, a najčešći poverioci su banke.
"Bitno je da u ovom slučaju postoji kontrola suda, nadzorni organ, odnosno Agencija za licenciranje stečajnih upravnika i da postoji odbor poverilaca", ističe stečajni upravnik Mijo Stanarčević.
Dr Saša Mihajlov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda naglašava da, kada su u pitanju kulturna dobra, povećana je pažnja da se očuva njihova materijalna i fizička struktura, kako bi očuvali njihovu vrednost.
(MONDO/RTS)
