Na današnji dan je od nacista oslobođen Beograd.
Posle dugih 1.287 dana, 20. oktobra 1944. oslobođen je Beograd od nacističke okupacije. Istoričar Predrag Marković ističe da je u Beogradskoj operaciji poginulo oko 3.000 naših boraca, što je u odnosu na broj stanovnika dvadeset puta više nego u Pariskom ustanku. Poručuje da ne smemo da zaboravimo jedinstvenost borbe za slobodu, jer smo jedini narod koji je toliko mnogo svojih žrtava dao u oba svetska rata. Činjenica da je Narodnooslobodilačka vojska druga najveća gerilska vojska, posle kineske, mora da se zna i, kako ističe, partizanska pobeda ne može da se relativizuje. Posebno naglašava značaj RTS-ove izložbe o bici na Sutjesci, najvećoj gerilskoj borbi Drugog svetskog rata u Evropi.
Operacija oslobođenja Beograda trajala je od 21. septembra do 22. oktobra i bila je ključna za pobedu. U toj operaciji -- jednoj od najvećih na Balkanu u toku Drugog svetskog rata, na oltar slobode život su položila 2.953 borca iz Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, najmanje 960 pripadnika Ukrajinskog fronta, Crvene armije i nikad do kraja ustanovljen broj Beograđana. Predrag Marković ističe da smo jedini narod koji je dao toliko mnogo svojih žrtava u borbi za slobodu u oba svetska rata, kao i da nijedan narod nije dao više boraca.
"U Beogradskoj operaciji poginulo je oko 3.000 naših boraca, što je u odnosu na broj stanovnika 20 puta više nego u Pariskom ustanku. Veliki gradovi su vrlo retko mesto velike borbe. Obično su se Nemci povlačili, ali zbog čuvanja mostova oni su ogorčeno branili Beograd. Kuću po kuću su ga branili. Mitraljeska gnezda su bila na Albaniji, na svim velikim zgradama. I zato su u Beogradu, s obzirom na stanovništvo, naše žrtve dvadeset puta veće. To je jedina velika borba od Pariskog pokreta otpora. A mi imamo još mnogo takvih borbi. I te slobodarske tradicije ne smeju da se zaborave", podseća Marković.
Posebno naglašava da su ljudi danas skloni da relativizuju partizansku pobedu, zbog crvenog terora, antikomunizma. Međutim, ističe da je to što smo bili druga najveća gerilska vojska, posle kineske, činjenica koju moramo da znamo.
"Za razliku od drugih, uvek smo se borili s velikim silama"
Marković navodi da je u Parizu izbio ustanak u avgustu, da su Česi podigli ustanak tri dana pred kraj rata 5. maja, ali da nigde toliko žrtava domaća vojska nije imala kao pri oslobađanju Beograda.
"Mi smo se, za razliku od nekih drugih naroda, uvek borili s velikim silama. Jedina borba u kojoj su učestvovala dva vladara u Evropi, jedna od dve, tri, ali jedina tako velika, jeste Kosovski boj. Onda, mi smo prvi narod koji se sam oslobodio od velikog carstva, to je 1804. godina. Zatim 1914, onda prvi narod koji se pobunio protiv fašizma, 20. marta 1941. Znači, naša tradicija je borba za slobodu i to sa mnogo jačim neprijateljima. Skoro da mislim da nema tako malog naroda - to je malo mače sa mentalitetom bengalskog tigra. A možda smo i ludi, a možda smo i ludo hrabri, sad tu ima nekoliko tumačenja", kaže Marković.
Zločin u Šumaricama i Kraljevu
Sutra se obeležava i sećanje na 21. oktobar 1941. godine, na streljanje đaka u Šumaricama u Kragujevcu. Istoričar naglašava da treba uvek isticati da su Kragujevac i Kraljevo dva grada sa najvećim procentom streljenih rodoljuba na svetu.
"Možda je jedino Nanking tu. U Kraljevu je procenat streljanih još veći, jer je Kraljevo bilo mnogo manje. Faktički nema kuće iz koje neko nije streljen. I to po čudnoj nemačkoj pedanteriji. Zašto su streljali te đake, nisu mogli da pohvataju dovoljno odraslih. I onda su se setili da tu imaju gimnaziju i rekli su hajde da dopunimo. Jer Nemci su imali jednu čudnu osobinu, za razliku od ustaša koji su ubijali dok se ne umore, Nemci su ubijali po nekom redu", navodi Marković.
Objašnjava da je naš ustanak bio veoma veliki, da su dva pokreta otpora oslobodila zemlju od mora do Save i Dunava. Kako kaže, to je bio toliki šok, tolika uvreda za Nemce, da su rešili da tako kazne Srbe za taj ustanak.
"Da ne bi RTS-a, niko ne bi obeležio Sutjesku"
Navodi i da smo se, kada je reč o kulturi sećanja, malo zbunili u 21. veku oko te tradicije, pa se, kako kaže, sad polako vraćamo.
"Moram da pohvalim RTS. On je organizovao izložbu o Sutjesci. Sutjeska koja je najveća gerilska borba Drugog svetskog rata u Evropi. Nijedan drugi pokret otpora nije pružio takvu borbu u Drugom svetskom ratu. Da ne bi RTS-a, niko je ne bi obeležio. To su se naši preci tu borili, jer zašto bismo veličanstvenu pobedu naših predaka prepustili nekima koji su tada bili u drugom i trećem redu?", naglašava istoričar.
Dodaje i da se o tome uči na kraju osmog razreda i da deca o većini tih događaja ne stignu mnogo da nauče, jer već počinju pripreme za prijemni u srednju školu.
"To je problem, ljudi su obeshrabreni šta pišu udžbenici. Toliko je napet školski program i toliko je malo časova, da uglavnom oni ne stignu mnogo. Ne znam da li je jedan čas posvećen tome, ne zbog nepažnje, nego nema se kada", ocenjuje Marković.
BONUS VIDEO
(Mondo/RTS)
