"Za moj Dunav, za moju Frušku - ja sam spreman da idem i na robiju!", poručuje Svetozar Jovičić koji je očistio deponiju kod Beočina, a potom dobio presudu da je dužan 26.000 dinara - ili ga čeka zatvor.
Za humanitarca Svetozara Jovičića zna većina Novosađana, o njemu priča i okolina, a prethodnih dana pažnju medija okupirala je neobična kazna koja mu sledi jer je sledio instikte.
Udruženje "Komšija", čiji je on osnivač, gotovo 15 godina na različite načine pomaže ljudima kojima je pomoć neophodna; osim edukacije građana, ovo udruženje je pomagalo mnogima u izgradnji i obnovi domova, a poseban naglasak stavljen je na brigu o prirodi i uklanjanje divljih deponija, zbog čega bi Jovičić mogao da završi čak i u zatvoru…
Kako sam kaže, do sada je zajedno sa svojim prijateljima iz udruženja očistio na hiljade deponija, ali posle uklanjanja smeća kod Beočina usledili su problemi.
Hapšenje zbog otpada, ali "nema opasnosti"?
Na osnovu pravosnažne presude Prekršajnog suda u Novom Sadu, koju, kako sam Jovičić ističe, nije ni dobio na kućnu adresu nego je samo okačena na oglasnoj tabli Suda, i za koju je saznao tek kada mu je stigla opomena, on mora da plati 25.000 dinara novčane kazne i još 1.000 dinara paušalnih troškova, u suprotnom - sledi mu zatvorska kazna od 26 dana.
Problem je bio u dozvoli za prikupljanje otpada koje je udruženje "Komšija" imalo, a koja je trenutno u procesu produžavanja…
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:
"Dozvola je istekla, obavešteni smo o tome i mi smo pokrenuli postupak da je obnovimo, međutim to su saznali ljudi iz JKP'Čistoća' i prijavili nas...", priča Jovičić za MONDO i nastavlja:
"Nikada do sada nismo imali neprilike. Jedini smo u Srbiji koji poseduju dozvolu, a u toku je proces produžetka i samo je birokratija kriva za to. Dozvola je prilično skupa, oko 50.000 dinara, a mi nismo tada dobili ni privremenu dozvolu za rad. Već šest meseci imamo problema sa propisima jer se oni menjaju iz dana u dan, niko ih ne razume do kraja".
Iako ima 65 godina, Jovičić je i dalje veoma aktivan, i ,kako navodi u razgovoru za naš portal, nijednog trenutka se nije dvoumio kada su ga sugrađani kontaktirali da pomogne.
"Rođen sam u podgrađu Petrovaradina, meni je u genima Fruška gora i Dunav. Smatrao sam da je to crveni alarm, kao crvenu krpu kada biste stavili biku, 'zapalio sam se', upalio sam kombi i otišao tamo, nisam razmišljao o posledicama...", prepričao nam je Jovičić taj dan kada je, kao i mnogo puta do sada, reagovao po prijavi zabrinutih građana.
U pitanju je bila divlja deponija od Sremske Kamenice ka Beočinu, uz obalu Dunava, a na kojoj je pretežno bila staklena ambalaža, koja je sama po sebi "neopasan otpad", ali je uz to bilo nekoliko automobilskih guma, suva trava....
Neće nam zabraniti plastične kese, nema potrebe
"Učestvovao sam u gašenju desetina šumskih požara, rizikovao tako život da spasim decu i životnije, i odmah mi je bilo jasno o čemu se radi. Staklena ambalaža nije toliko opasna, ali u kombinaciji sa gumama i suvom travom, to je bukvalno bomba! Može razbijena flaša da zapali travu... Ko zna šta bi se desilo da nismo tada reagovali".
"Nisam razmišjao tad o kazni i zatvoru, baš me bilo briga, mislio sam da niko normalan neće da me tuži zbog toga. Mi smo to uradili i sprečili potencijalni šumski požar".
Pošto nije imao finansijskih sredstava da plati kaznu - obratio se sugrađanima.
"Za moj Dunav, za moju Frušku, ja sam spreman da idem i na robiju. Moje komšije kažu - ne'š ti nama na robiju, skupićemo pare, i zaista blizu smo tog novca. Toliko sam u gužvi prethodnih dana, da nisam siguran ni da li smo prikupili dovoljno, a ni da li je taj rok za plaćanje već prošao. U svemu ovome, poseban je osećaj što su za to čuli i ljudi u inostransvu, čak zovu iz Nemačke i Grčke... I mi ćemo njima pomoći!".
Po prijavi JKP "Čistoća", na teren je izašla inspektorka koja je Jovičiću, prema njegovim rečima, kazala da nema potrebe da ima dozvolu za skupljanje neopasnog otpada ukupne težine do dve tone, što i stoji u Zakonu o upravljanju otpadom (Član 61), u kome piše i da je potrebna i "potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole".
"Predali smo našu odbranu, zakon kaže da za do dve tone neopasnog otpada ne treba dozvola, ali su oni smislili da ja podnesem zahtev da mi treba papir - da mi ne treba papir!?".
Čudi se Svetozar Jovičić birokratskim zavrzlamama, imao je problema i da skloni otpad zbog kvara kombija i dugog čekanja na reciklere koji nisu želeli da izlaze na teren jer je u pitanju bila manja količina smeća, ali ističe da ga ovo NE DEMOTIVIŠE u nastojanju da očisti prirodu.
"Hvala im! Zaista, hvala im!", poručuje Jovičić.
"Ovim sam dobio potvrdu da nisam 'džaba krečio'. Toliko se ljudi javilo da me podrži, svi oni koji vole prirodu i normalni su... Dao je svako koliko je novca imao, da li je to 200, 300 ili 500 dinara, znam da je od srca. Dobijao sam mnogo priznanja i pohvala, ali najdraža mi je ta medalja - nećeš ti nama komšija u zatvor, skupićemo koliko treba - vrediš nama više na slobodi!".
NOVA PRAVILA: Šta sve od plastike zabranjuje EU
MONDO je kontaktirao i JKP "Čistoća" za komentar o slučaju Svetozara Jovičića, ali do objavljivanja ovog teksta - nismo dobili odgovor.
Prethodno su iz ovog novosadskog komunalnog preduzeća kratko saopštili da je "udruženje 'Komšija' prijavljeno zbog nezakonitog skupljanja otpada".
Odnosno, da su se Jovičić i njegovi saradnici bez dozvole bavili prikupljanjem i separacijom ambalaže, što nije dozvoljeno.
