Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković odabrala je romsko naselje "Šume" na Čukarici da obeleži Međunarodni dan ljudskih prava, 10. decembar.

Sa ovog mesta uputila je zanimljive poruke i pitanja...

"Međunarodni dan ljudskih prava prilika je da se ukaže na ono što je dostignuto u ovoj oblasti i pokaže šta sve nismo uradili i što stoji kao veliki izazov pred društvom i državom, a to su dugogodišnji nerešeni problemi sugrađana Roma koji žive pored nas, a ne sa nama", rekla je Jankovićeva novinarima prilikom obilaska naselja.

"Neophodno je izmeniti što pre ovu sliku iza nas... Ljudi su suočeni s teškim uslovima, blatom, nedostatkom vode, struje, hrane", rekla je Brankica Janković.

Poverenica je naglasila da je u proteklih deceniju ili dve stvarana jedna nova stigma prema Romima zbog sredstava koja su za njih stizala iz različitih fondova.

"To su pre svega sredstva koja je dala EU i različite bilateralne pomoći. Sav taj novac koji je stizao, pitanje koliko je realno stizao do onih kojima je potreban, jer je administriranje projekata prilično skupo, a naši sugrađani Romi nisu dovoljno obučavani i nemaju dovoljno kapaciteta za upravljanje tim projektima", rekla je Jankovićeva.

"Manjim delom su finansijska sredstva stizala do onih kojima je najpotrebnije i valjalo bi da to bude naš zadatak u narednom periodu da to promenimo", dodala je poverenica.

A na terenu - fotografije sve govore:



Sandra Januzović (21) kaže da od detinjstva živi u ovom naselju.

Sada u baraci živi sa suprugom i troje dece, a svakodnevno su suočeni s problemom nemanja struje, vode, blatom...

"Živimo loše, želeli bismo da imamo bolje uslove, da se preselimo, da se naša deca školuju i da imamo neki posao.Od detinjstva sam ovde, obećali su nam put, vodu, struju, ali ništa od toga, a ništa drugo i ne tražimo", kaže Januzovićeva.

Njena komšinica Safeta, koja u naselju "Šume" živi već dvadeset godina, takođe kaže da su uslovi za život jako loši i da je sada u barakama hladno, i da se trude da ih zaštite daskama i najlonom od loših vremenskih uslova.


Safeta kaže da živi od socijalne pomoći koja iznosi 8.000 dinara i da nekako "izgura" u toku meseca.

"Bolesna sam i nisam sposobna za rad, tražila sam posao... Sama živim, muž mi je umro, a sin ima bolesnu ženu, i petoro dece, žive od sakupljanja gvožja, papira", kaže ona.

Kako kaže, svi u naselju jedva čekaju preseljenje.

"Jedva čekamo da nas presele, samo da izađemo iz ovog blata, da dobijemo bilo šta... Niko nam ništa nije nudio i guramo ovako dok možemo", rekla je Safeta.