Mada je Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu projektovana za smeštaj 400 osoba, u njoj se na čuvanju i lečenju nalazi gotovo 800 lica. To je tek deo problema sa kojima se suočavaju zaposleni u bolnici.
Naime, takvo povećanje broja pacijenata prati manjak broja zaposlenih, zbog zabrane zapošljavanja, izjavila je danas predsednica Sindikata zaposlenih u pravosudnim organima Srbije Slađanka Milošević.
Ona je ocenila da bi bilo poželjno da se Specijalna zatvorska bolnica, zbog svoje specifičnosti, izuzme iz zabrane zapošljavanja i konstatovala da zbog malog broja radnika postoji opasnost za zaposlene, jer su na granici emocionalne izdržljivosti, kao i za pacijente, da ne budu pod stalnim nadzorom lekara i osoblja.
Na osnovu akta o proceni rizika, zaposleni ostvaruju pravo na skraćeno radno vreme, što stvara problem u organizaciji normalnog funkcionisanja bolnice, zbog nedovoljnog broja radnika, rekla je Slađanka Milošević.
Ona je izjavila da zaposlenima zakon, zbog skraćenog radnog vremena, ne dozvoljava da rade prekovremeno.
Međutim, posao je takav da moraju da rade prekovremeno, ali im upravnik ne plaća taj rad, navela je Slađanka Milošević i dodala da zaposleni strahuju da će im biti ukinuto skraćeno radno vreme.
Mlađan Novaković iz sindikata Specijane zatvorske bolnice je rekao da svi zaposleni, zbog rasporeda prostorija, svakodnevno imaju kontakt sa počiniocima najtežih krivičnih dela i da je ove godine zabeleženo šest do sedam napada na službena lica.
Psihološkinja iz Specijalne zatvorske bolnice Neda Urošević izjavila je da je zaposlenima posao udvostručen i da ne mogu da izdrže fizička i psihička opterećenja.
Većina pacijenata je agresivna, radi se o počiniocima teških krivičnih dela. Svi počinioci krivičnih dela, kao što su višestruka ubistva, leče se kod nas. Radi se o osobama sa ozbiljnim mentalim poremećajima, rekla je Neda Urošević.
Ona je navela da ima oko 130 pacijenata, dok u drugim specijalnim bolnicama - u Beogradu, Kovinu, Vršcu, Gornjoj Toponici, psiholozi rade sa mnogo manje ljudi i drugačijom populacijom, koja nije izrazito agresivna.
Potreban nam je bar još jedan psiholog, ali i to bi bio minimum minimuma, ocenila je Neda Urošević.
