Posle više godina borbe, dobili su najlepši poklon za porodicu. Ana i Radoje Simonović usvojili su Marka i Luku, a svoju inspirativnu priču podelili su u emisiji "150 minuta" na Prvoj. Nije bilo lako, ali je vredelo svakog truda. Imali su jedan cilj - da svoju ljubav, koja traje više od 17 godina, prenesu na sada četrnaestogodišnjeg Marka i šesnaestogodišnjeg Luku.
"Borba je trajala sedam godina. Tu su sadržani i moji odlasci i neobavezni razgovori, sve. Mi nismo imali koga da pitamo, a to je glavni problem. Parovima, koji se odluče na usvajanje dece, potrebna je podrška, imaju mnogo pitanja. Mnogo parova se meni javlja, a najvažnije je ne odustajati", rekla je Ana koja se sada bavi podrškom parovima koji usvajaju decu.
"Marko i Luka su nam doneli ljubav. Još kada smo se zabavljali, odlučili smo da i pored toga ako budemo imali biološku decu, usvojimo još dece. Dobili smo dva divna dečaka. Presrećni smo sa njima. Naša misija je ljubav i zato je Ana počela da se bavi podrškom parovima koji usvajaju decu. Naš cilj je bio da našu ljubav prenesemo deci. Nadam se da smo uspeli", rekao je Radoje Simonović.
Prošlo je tri godine i devet meseci otkako Marko i Luka žive sa Anom i Radojem. Svaki sekund njihovog prvog susreta dobro pamte i danas. Pogled dva dečaka, rođene braće, bio je jasan znak da se Ana i Radoje uvere da su na nepogrešivom putu.
"Sećam se svake sekunde prvog susreta sa njima. U školi roditeljstva su nas pitali kako ćemo pobediti tremu, ja sam rekla: 'Tako što ću ja da vozim'. Ušli smo, oni su došli kao dve male uplašene ptičice. Znate, ipak smo mi stranci za njih. Odjedanput sam imala utisak da je sve prestalo da postoji. Samo nas dvoje, njih dvojica. Gledali smo jedni druge i pričali pogledom. Marko je bio zbunjen, a Radoje ga je pitao šta mu je. On je rekao da mu je vruć stomak. Ostao mi je vrlo upečatljiv trenutak kad su odlazili. Krenuli su, okrenuli se i pogledali. To je bio pogled koji je govorio: 'Vratite se po nas'", rekla je Ana.
"Ne insistiramo na uspehu, važno je da budu dobri ljudi"
"Mislim da je najveći problem bio to da se uputimo u to kakva su oni deca. Mi smo kasnije otkrili da su to bila deca koja su bila jako socijalno zapuštena, na mnogo načina. Stariji je bio socijalno osetljiv, nesiguran u sebe, a mlađi je imao problem sa čitanjem, pisanjem i sa ponašanjem. Znate, ne može roditeljstvo da se uči. Vi jednostavno morate da stanete, suočite se i plivate u tome. Od početka smo baš mnogo radili sa njima. To je dalo sjajne rezultate. Mlađi, Marko, sada ide na takmičenja iz geografije. Stariji se bavi košarkom, to je velika stvar. Mi ne tražimo od njih da naprave uspehe, ne insistiramo, ali želimo da postanu dobri ljudi. Svaki dan radimo na tome da uspeju u tome", otkrio je Radoje.
"Veoma su različiti, rođena braća, ali skroz drugačiji. Luka je kopija svog tate, a Marko je mini ja. Luka je vrlo staložen, vodi računa o svemu, a Marka ne drži mesto, sve ga zanima, sve želi da vidi i proba. Luka voli kuvanje, a niko ga nije motivisao. Želi da postane kuvar. Moji sinovi u svojih 14 i 16 godina spremaju ručak. Dočeka nas ručak, to bude jako ukusno i veoma lepo i hvala im na tome", rekla je Ana.
"Postavili smo 3 pravila za život sa nama"
"Nikad na spavanje nismo otišli da se nismo zagrlili. Nikad iz kuće nismo izašli, a da se nismo zagrlili. Ne daj Bože da se nešto desi, a vi niste pružili ljubav deci. Kad smo krenuli kući, postavili smo neke postulate kako se ponašati kod nas. Prvo je bilo glavno, a to je da se volimo i da pričamo o svemu, i mi sa njima i oni sa nama. Druga stvar je bila da se ne biju, da se vole jer nemaju nikog bližeg od jedno drugo, a treće je bilo da svi imamo odgovornosti i obaveze. I to je sve", rekao je Radoje.
"Jedno mi je najžalije"
"Znate šta mi je nažalije? Zašto sedam godina? Oni su sedam godina bili u hraniteljskoj porodici. Oni su izgubili najdragocenije vreme, trenutke iz detinjstva kojih se i mi stariji sećamo, toplinu doma kada im je najviše trebala. Mi se svim silama trudimao da im nadoknadimo. Baš puno putujemo", rekla je Ana.
"Ne krivimo mi hraniteljske porodice ili bilo koga, nego je procedura tako postavljena da deca mnogo čekaju. Mi smo došli u situaciju da smo posle prve godine rada sa njima bili potpuno iscrpljeni. Ja ne mogu da zamislim kako je to biološkim roditeljima, ali ako od početka rade sa decom, to mora da da rezultat. Ovo je bilo jako naporno, ali nije teško kad se volite. Naš zadatak je bukvalno bio da prenesemo ljubav na njih", rekao je Radoje.
"Odmah su nas pitali kako mogu da nas zovu"
"Kada su ušli u auto, kada smo krenuli na period adaptacije, mali je pitao kako oni nas mogu da zovu. Mi smo smišljali neke nadimke, a oni su uglas, odmah na početku, pitali: 'Da li možemo mama i tata?'. Sve je išlo spontano, nikad nije bilo forsiranja. Meni se javljaju roditelji, pitaju zašto deca neće da ih zagrle. Polako, deci treba vremena, mi smo njima stranci. Sada se apsolutno izgubio osećaj da su oni usvojena deca. Oni su naša deca. Nas je Bog nagradio za ceo život", rekla je Ana Simonović.
BONUS VIDEO:
"Šta kada Pešić ode, a povuku se Jokić, Bogdanović i Micić?": Nebojša Čović se plaši da uskoro neće biti dobro
Srbija više nema majstora kakav je bio Zvezdin Cune! Tragedija zauvek zaustavila novog Genija, svaki Božić zato boli
NOVO NA MONDO PORTALU: Probaj MONDO sudoku, svaki dan u 19h nova igra!
Prepoznajete li našu pevačicu sa slike? O njenoj emotivnoj objavi na Božić dugo će se pričati, rasplakala mnoge
Pojavio se i snimak incidenta: Ceca doživela neprijatnost tokom ponoćne liturgije u Hramu, odmah povisila ton