Crna ruka najpoznatija tajna organizacija Srbije

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

CRNA RUKA: Oficirska organizacija od koje su strepeli političari i vladari!

Izvor mondo.rs
Izvor mondo.rs

Tajna organizacija srpskih oficira "Ujedinjenje ili smrt", poznatija kao "Crna ruka", najpoznatija konspirtativna organizacija sa ovih prostora, imala je presudan uticaj na događaje sa početka 20. veka .

Izvor: MONDO/Mladen Nikolić

Zvanično je osnovana 1911. godine , a njeni koreni sežu deceniju ranije, kada je formirana zaverenička grupa koja je izvršila ubistvo poslednjeg srpskog monarha iz dinastije Obrenović.

Crnu ruku” su uglavnom činili mlađi zaverenici umešani u ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. Centralna ličnost organizacije bio je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis.

Možda će vas zanimati

Članovi ove organizacije, pored Apisa, bili su legendarni Vojin Popović vojvoda Vuk,major Voja Tankosić, major Dragutin Gavrilović - komandant odbrane Beograda, Panta Draškić - kraljev ordonans, Mustafa Golubić kao i mnogi drugi.

Zakletva pripadnika organizacije "Ujedinjenje ili smrt"

"Ja, koji od ovog časa pripadam organizaciji 'Ujedinjenje ili smrt'. Zaklinjem se pred Bogom, suncem koje me greje, zemljom koja me hrani, krvlju svojih otaca, čašću i životom da ću ovog časa pa sve do smrti verno slediti pravila ove organizacije i biti spreman da se žrtvujem ako se to od mene bude tražilo. Kunem se pred Bogom, svojom čašću i životom da ću sa sobom u grob poneti sve njene tajne. Ako prekršim ili izneverim ovu zakletvu, neka me kazne svemoćni Bog i moji drugovi, članovi ovoga bratstva."


Simpatije prema Apisu i organizaciji nisu krile ni značajne ličnosti tog doba  Arčibald Rajs, vladika Nikolaj Velimirović, Branislav Nušić, Milan Rakić a nezvanični zaštitnik ove grupe bio je vojvoda Putnik.

Ujedinjenje ili smrt” imalo je panslavističke ciljeve, i nameru  da ujedini sve teritorije Južnih Slovena, ali u istoriji će ostati poznatije po svojim “prevratničkim akcijama”.

Crnorukci su smatrani jednom od "tri grane vlaste" u Kraljevini Srbiji, i u borbi za prevlast sa Dvorom i Pašićevim radikalima nisu birali sredstva.

Veruje se da su Apis i ljudi iz njegovog okruženja imali značajnu ulogu u abdikaciji prestolonaslednika Đorđa i samim tim u smeni u naslednoj liniji monarhije.

Sa prestolonaslednikom Aleksandrom, Apis i crnorukci imali su dinamičan odnos, u startu je bilo obostranih simpatija, a budući kralj je i novčano pomogao rad njihovog  glasila - časopisa "Pijemont". Kasnije pod uticajem političara, kao i oficira koji nisu bili deo organizacije, dolazi do razmimoilaženja  koje će kulminirati nestankom Apisa i njegover grupe sa istorijske scene. 

Otvoreni sukob sa Pašićem i radikalima desio se posle Balkanskih ratova, tačnije na proleće 1914. godine.

Po sredi je bila borba oko prvenstva vojnih i civilnih vlasti u novooslobođenim krajevima i već tada se verovalno da crnorukci mogu izvesti državni udar. Taj scenario onemogućio je, još jedan veliki istorijski događaj u kojem se mogu videti "otisci Crne ruke" -  Sarajevski atenat.

Pripadnici "Mlade Bosne" iz čijih redova su i atentatori na nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, definitivno su imali kontakte sa određenim članovima "Crne ruke" ali će stvarna uloga Apisa, Tankosića i drugova, verovatno zauvek ostati misterija i predmet nagađanja. 

Tokom Velikog rata pripadnici ove oficirske organizacije uzeli su učešcće u najkrvavijim bitkama i istakli se hrabrošću i junaštvom.

Podelili su sudbinu srpske vojske sa kojom su prešli preko Albanije, zatim na Krf, a potom u Solun, gde je zapečaćena sudbina ove grupacije.

Apis i grupa njegovih najbližih ljudi  uhapšeni su krajem 1916. u Solunu zbog navodnog pokušaja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića, 11. septembra kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta. Sa Dimitrijevićem, uhapšeni su i pripadnici “Mlade Bosne” Rade Malobabić i Muhamed Mehmedbašić što ide u prilog teoriji da je bio umešan u Sarajevski atentat.

Arčibald Rajs o pukovniku Apisu

"Pukovnik Dragutin Dimitrijević bio je veliki patriota. Bio je nevin, ali su ga se srpski političari bojali. Bio je neko ko je mogao da kontroliše afere u Srbiji posle rata. Zato su lideri srpske vlade rešili da ga eliminišu...”

Organizatori suđenja, u istoriji poznatog kao "Solunski proces",  sumnjičili su Apisa takođe i da je sarađivao sa Nemcima i predstavljajući ga kao izdajnika. Sam proces imao je niz propusta i manjkavosti, tako su na primer sudije bile u ličnom sukobu sa optuženima, pre svega sa Apisom.

Presudom iz maja 1917. godine Dimitrijević je osuđen na smrt, i streljan zajedno s artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radetom Malobabićem.  Preostali članovi organizacije "Ujedinjenje ili smrt" osuđeni su na zatvorske kazne ili premešteni na prve linije fronta, penzionisani i skrajnuti.

Tako je sa istorijske scene uklonjena grupa oficira koja je imala nesaglediv uticaj na događaje kako u Kraljevini Srbiji tako i na Balkanu, na kraju 19. i početkom 20. veka.

 Na obnovljenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijević Apis je rehabilitovan.

Pročitaje i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 7

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Пабло

Данас нам треба Апис,Воја Танкосић,Војвода Вук да нахватају ове политичаре и растерају, јер покрадоше све живо.

Ваљевац Паја

Та билмесчина Александар прави државу са кроасанима и словенцима а могли смо лепо као победници да нацртамо границе где год живи Српски народ , да будемо највећа држава на Балкану, да нас је сад 50 милиона, да не буде ни Јасеноваца ни 91 и рата , нити би се сад мачовали са овим дивљим штрумфовима , добро нас је закопао краљ , ни дан данас не можемо да се опоравимо, е само да је Александар Обреновић имао деце све би било другачије

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU