Obretenje glave Jovana Krstitelja: Evo šta kažu običaji

Jovan Krstitelj, koji je najavio Isusov dolazak, bio je posečen po želji i nagovoru Irodove žene Irodijade.

Ona je uzela glavu Jovana Krstitelja i zakopala je duboko u zemlju.

Njena dvorkinja bila je Jovana, žena Huze, Irodovog dvorjanina. Jovana je bila dobra žena i nije mogla da trpi da glava božijeg čoveka ostane na beščasnom mestu, pa ju je tajno iskopala, odnela u Jerusalim i sahranina na Jeleonskoj gori.

Car Irod nije to znao, a kada je čuo da Isus čini velika čuda, uplašio se i rekao za Hrista: "To je Jovan koga sam ja posekao, on je ustao iz mrtvih" (Mk 6, 16).

Posle izvesnog vremena neki znamenit vlastelin koji je poverovao u Hrista, napustio je svoj položaj, svetsku sujetu i zamonašio se, i kao monah Inokentije nastanio se na Jeleonskoj gori, baš na mestu gde je zakopana glava Jovana Krstitelja.

Počeo je da sebi zida keliju i kopao je duboko, kada je nišao na zemljani sud u kojem je bila glava, za koju mu se ukazalo da je Krstiteljeva.

On je poljubio glavu i zakopao je na tom istom mestu.

Po Božijem promislu, čudotvorna glava kasnije je išla od ruke do ruke, ponirala u mrak zaborava i opet objavljivana, dok najzad nije u vreme carice Teodore, majke Mihailove i žene Teofilove, i u vreme patrijarha Ignjatija, preneta u Carigrad.

Za glavu Jovana Krstitelja vezuju se mnoga čuda isceljenja. Važno je istaći da, dok bi živ, "Jovan ne učini nijedno znamenje" (Jn 10, 41) ali je njegovim moštima data blagodatna čudotvorna moć.

Kod pravoslavaca je običaj da se danas posete groblja i tako oda počast svojim najbližim.