Srpska pravoslavna crkva danas slavi Vaznesenje Gospodnje, u narodu praznik poznatiji kao Spasovdan. Ove godine zbog epidemije korona virusa Beograd prvi put obeležava svoju slavu bez litija. U Vaznesenjskoj crkvi ipak puno vernika. Retko ko nosi maske i rukavice.
Patrijarh Irinej služio je liturgiju u Vaznesenjskoj crkvi. Veliki broj vernika sjatio se u crkvi, ali retko ko je nosio zaštitu protiv korone. Dezinfikuje se samo centralna ikona koju svi celivaju kada uđu.
Vernici su posle liturgije umesto litije obišli jedan krug oko crkve i nakon toga se okupili u centralnom delu u dvorištu gde je Irinej održao govor i čestitao im slavu.
Pogledajte fotografije:
Nakon liturgije, obeležavanje gradske slave biće nastavljeno u zdanju Starog dvora, lomljenjem slavskog kolača i paljenjem sveće uz prisustvo manjeg broja ljudi nego što je uobičajeno.
Ovaj praznik pada 40 dana posle dana vaskrsenja Hristovog, a evo šta na njega valja a šta ne valja raditi. Na ovaj važan datum u godišnjem kalendaru pravoslavnog vernika, ili samo poštovaoca tradicije, obavezno se klalo jagnje, kao žrtva svecu, tj, u ovom slučaju samom Hristu.
Redovno se spremala cicvara. U prošlosti su čobani pripremali krstiće od leskovih grana, pa ih izjutra stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima.
Za Spasovdan se može piti mleko, koje se nije kušalo od Nove godine do danas.
Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak.
Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje.
Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.
ŠTA KAŽE CRKVENO UČENJE
Spasovdan uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Uskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu.
Pošto se Gospod kroz četrdeset dana iza svoga vaskrsenja javljao učenicima govoreći im o Carstvu Božijem i pošto im je zapovedio da se ne odaljuju od Jerusalima nego da čekaju obećanje Svetog Duha, Gospod je izveo svoje učenike do Vitanije, podigao svoje ruke, blagoslovio ih i uzneo se na nebo. Toga dana Hristos im je rekao:
"Idite po svem svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".
VAŽAN DAN, POSEBNO BEOGRAĐANIMA
Spasovdan je u srpskom narodu oduvek imao veliki značaj, pa je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države - Dušanov zakonik, obnarodovan baš na današnji dan 1349. godine.
Spasovdan se slavi i kao krsna porodična slava, ali i kao mesna slava. Tako je Spasovdan slava manastira Visoki Dečani, Beograda, Banjaluke, Nevesinja i Istočnog Novog Sarajeva.
Kao što se u Jerusalimu četrdeset dana posle Vaskrsa išlo u Vitlejem u litiji, tako se i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi organizuje Spasovdanska litija.
Zbog epidemije ove godine bez litija
Ove godine zbog epidemije korona virusa, neće biti litije ulicama prestonice.
"Zbog epidemioloških mera koje su još na snazi, ove godine litija se neće održati", objavio je na svom zvaničnom instagram profilu glavni urbanista Beograda Marko Stojčić, koji je ovogodišnji domaćin slave.
