On je takođe potvrdio da je dopis Ministarstva obrazovanja koji je poslat školama zasnovan na preporuci Kriznog štaba. 

Iako je predlog pojedinih članova Kriznog štaba bio da u školu mogu da idu samo deca koja su vakcinisana, dok će nevakcinisani moći da pohađaju isključivo onlajn nastavu, MONDO saznaje da ovakva odluka još uvek nije doneta. 

Obavezna vakcinacija kod dece prihvatljiva je u slučaju hroničnih oboljenja ali pre nego što se tako nešto uvede, potrebno je prvo vakcinisati radnike u svim zdravstvenim ustanovama, jer je to grupa koja je u neuporedivo većem riziku, kažu lekari za MONDO. 

Tiodorović napominje da je preporuku školama poslalo Ministarstvo obrazovanja u saradnji sa Institutom Batut, dok epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže da je jedino logično rešenje za početak školske godine odvajanje vakcinisanih od nevakcinisanih učenika starijih od 12 godina.

"Oni koji su primili vakcinu da idu na nastavu, a oni koji nisu da budu na onlajn nastavi. Takvu odluku mora da donese Ministarstvo prosvete. Gotovo uopšte da nema vakcinisane dece starije od 12 godina, iako je to preporuka. Ne možete da ostavljate zajedno zaštićene i nezaštićene i to prvenstveno u interesu nezaštićenih“, kazao je Kon. 

Kako za MONDO kažu iz Kriznog štaba, iako je korona virus u 99 odsto slučajeva bezopasan za decu i da vakcinisani takođe prenose virus, vakcinacija bi trebalo donekle da smanji rizik od bujanja pandemije. 

"Iako se sada predstavila slika u medijima da se deci postavlja uslov, to je bar za sada daleko od toga. Krizni štab samo pronalazi načine da vakcinacija među decom bude što masovnija a ne sporadična kao što je sada slučaj. Potrebno je makar da se obavezno vakcinišu deca koja imaju neku hroničnu bolest", kažu izvori MONDA. 

Ako bude vakcinacije dece u školama, neophdono je da se pre toga uvede obavezan lekarski pregled i razgovor sa pedijatrom, kako bi svi roditelji koji su u nedoumici imali stručno mišljenje o tome da li dete treba da se vakciniše ili ne. 

"Rano je da se govori o neželjenim reakcijama na vakcinu kod dece, ali nema nijednog razloga da verujemo da će do toga doći. Kao i za svaku vakcinu, dugoročni efekti će se znati nakon 10 ili 15 godina, ali za sada nema nikakve naznake da će nečega sličnog biti. Sve dosadašnje reakcije na vakcinu kako dece, tako i odraslih bile su uobičajene i uključilvale su temperaturu i glavobolju", objašnjavaju za naš portal iz Kriznog štaba. 

Kako za MONDO kaže pedijatar dr Dejan Jonev, ne treba dizati paniku zbog početka škole jer se pokazalo da deca nikako nisu rizična grupa kada se radi o koroni. 

"Sadašnje iskustvo je pokazalo da zdrava deca, pa čak ni ona sa hroničnim bolestima, nemaju teške oblike korone. Ipak, oni mogu da budu prenosioci virusa na starije. Zato stariji treba da se vakcinišu, naročito zdravstveni radnici. To je nešto što je u ovom trenutku sigurno prioritet. Kojim tempom će to ići i da li će samo vakcinisana deca na kraju moći u školu, na kraju će odlučiti epidemiolozi i infektolozi. Takva odluka treba da bude doneta na osnovu preciznih brojki i podataka o slučajevima korone kod dece", kaže dr Jonev.